Za vojsku planirano pet puta više novca rebalansom budžeta

Značajni dodatni novac rebalansom budžeta za 2024. obezbeđen je za Vojsku Srbije, odnosno pripremu kasarni za obavezno služenje vojnog roka i nabavku borbenih aviona "rafala", kao i za organizaciju Međunarodne izložbe EXPO Beograd 2027 i izgradnju nacionalnog stadiona.

Depositphotos

 

Iz predloga rebalansa ovogodišnjeg budžeta, koji će se pred poslanicima u Skupštini Srbije naći u ponedeljak, može se videti da je budžet Ministarstva odbrane uvećan više od pet puta, sa 10,8 milijardi dinara na skoro 62 milijarde dinara. Za uređenje objekata za služenje vojnog roka namenjena je 2,1 milijarda dinara, a za izgradnju objekta posebne namene 720 miliona dinara. 

Osim toga, prva rata za nabavku 12 francuskih borbenih aviona dospeva ove godine i iznosi 421 milion evra. Tako da je  na razdelu Ministarstva odbrane u delu "opremanje Vojske Srbije "opredeljeno 48,6 milijardi dinara, a isto toliko i sledeće godine. Dok će 2026. godine Srbija ta stavka iznositi 81 milijardu dinara.

 

 

Na razdelu Ministarstva finansija za EXPO je identičan iznos kao u originalnom budžetu 22,6 milijardi dinara, ali je novčani iznos za nacionalni stadion skoro dva i po puta uvećan. Umesto prvobitnih 13 milijardi dinara, ove godine će biti utrošeno oko 31 milijarda dinara.

Ali zato je na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbeđen novac za izgradnju saobraćajnice za potrebe EXPO, što nije ranije bilo predviđeno budžetom, a novac za prugu koja treba da poveže Zemun Polje i nacionalni stadion je dupliran.

Za podršku realizacije EXPO Beograd 2027 u okviru budžeta Ministarstva privrede namenjeno je 946 miliona dinara, i iz budžeta Ministarstva energetike 753 miliona dinara. Dok podršci organizacije EXPO izložbe, Generalni sekretarijat vlade daje sa 153,9 miliona dinara.

Ministarstvo finansija

 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na kraju godine imaće manji budžet za oko 17 milijardi dinara u odnosu na originalni i on iznosi oko 208 milijardi dinara. Za auto-put Preljina - Požega, zbog kašnjenja na izgradnji koja je trebalo da bude završena ove godine, izdvojeno je 8,3 milijarde dinara umesto 13,5 milijardi dinara.

Sudeći po novčanim iznosima, koliko je planirano i koliko je realizovano, auto-put Beograd - Sarajevo je skliznuo s liste prioriteta, budući da je potrošeno svega 2,3 milijarde dinara, a bilo je planirano 10,4 milijarde dinara.

Među kapitalnim izdacima su i izgradnja i rekonstrukcija prateće infrastrukture na Aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu i nabavka pet novih elektromotornih vozila (EMV) brzine 200 km/h.

 

Rashodi budžeta veći za 8,87 odsto

Ukupni rashodi i izdaci iznose 2.436,35 milijardi dinara i rebalansom su revidirani naviše za 198,48 milijardi dinara, odnosno 8,87 odsto u odnosu na originalni budžet.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u iznosu od 569,86 milijardi dinara i veći su za 21,9 odsto u odnosu na inicijalni iznos planiran budžetom za 2024. godinu

Tekući rashodi planirani su u iznosu od 1.819,42 milijarde dinara i veći su za123,35 milijardi dinara (7,27 odsto) u odnosu na iznos koji je planiran budžetom za 2024. godinu.

 

 

Plate prosvetnih radnika

Rashodi za zaposlene planirani su u iznosu od 491,81 milijardu dinara i veći su za 16,2 milijarde dinara (3,41 odsto) u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu i najvećim delom su povećani zbog novog zapošljavanja. Kao i zbog toga što se nastavniku razrednom starešini u osnovnim i srednjim školama koeficijent za obračun i isplatu plata uvećava za sedam odsto, počev od plate za januar 2024. godine (do tada je uvećanje koeficijenta za razredno starešinstvo iznosilo četiri odsto).

Pored toga, planirano je uvećanje koeficijenta za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda po osnovu stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja za sledeća zvanja: pedagoški savetnik pet odsto, samostalni pedagoški savetnik sedam odsto, viši pedagoški savetnik 10 odsto i visoki 12 odsto.

 

 

Kamate i prateći troškovi zaduživanja

Otplata kamata i prateći troškovi zaduživanja planirani su u iznosu od 185,09 milijardi dinara i veći su za 1,52 milijarde dinara u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024.

Subvencije za poljoprivredu

Rashodi za subvencije su planirani u iznosu od 214,5 milijardi dinara i veći su za 29,94 milijardi dinara (16,22 odsto) u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Najveće povećanje je u oblasti poljoprivrede za direktne podsticaje u poljoprivredi (za isplatu podsticaja za sertifikovano seme i podsticaje za junice, isplatu premije za mleko, isplatu podsticaja za kvalitetna priplodna grla, košnice pčela i za ostale mere direktnih plaćanja).

Prihodi

Predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 2.173,3 milijarde dinara, što je za 132,5 milijarde dinara (6,5 odsto) više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2024. godinu. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.864,8 milijarde dinara (povećanje od 106,2 milijarde dinara), a neporeski u iznosu 275,1 milijarde dinara (povećanje od 28,4 milijarde dinara).

Sve kategorije prihoda, osim prihoda od carina i donacija, revidirane su naviše. Najveću procentualnu promenu naviše beleže prihodi od poreza na dobit od 15,4 odsto, a u apsolutnom iznosu prihodi od PDV je povećan za 52 milijarde dinara. Pored toga, znatno su povećani i neporeski prihodi i prihodi od akciza, koji su projektovani na 407 milijardi dinara, što je za 12 milijardi dinara više nego u originalnom budžetu.

Depositphotos

 

Finansiranje budžetskog deficita 

Za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim bankama potrebno je 976,45 milijardi dinara, što je za 76 milijardi dinara više nego u originalnom budžetu.

Novac za finansiranje deficita iz rebalansa, koji iznosi 215,9 milijardi dinara  planirano je da  se obezbedi iz kredita domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada, kao i iz sredstava koje je našoj zemlji odobrio Međunarodni monetarni fond, navedeno je u dokumentu koji je prosleđen Skupštini Srbije.

Ukupno bi iz tih izvora trebalo da bude obezbeđeno 545 milijardi dinara, dok bi kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u dinarima i stranoj valuti trebalo da se obezbedi 290 milijardi dinara.

Po potrebi, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, novac za pokrivanje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine mogla bi da dođu i od emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti u iznosu od najviše 170 milijardi dinara.

Garancije države

Rebalansom budžeta je predviđeno da budu izdate garancije države u iznosu od 405 milijardi dinara, dok je u originalnom budžetu predviđeno 180,96 milijardi dinara.

Najveći deo je zajmove, ali se na razdelu garancija prvi put pojavljuje garancija EPS-u za izgradnju samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije. Za taj projekt rebalansom  su planirane državne garancije od 1,9 milijardi evra.

(Tekst je ažuriran preciznim podacima o finansiranju izložbe EXPO u šestom pasusu i finansiranju budžetskog deficita.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar