Fiskalni savet o rebalansu: Bolje smanjiti dug nego povećati penzije

Iako predloženi rebalans budžeta predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita (sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a), njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, navodi Fiskalni savet u oceni Nacrta zakona o rebalansu budžeta, uz napomenu da će naknado uraditi ocenu Predloga rebalansa budžeta koji će u utorak biti pred poslanicima.

Glavna zamerka Fiskalnog saveta je što nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji na ispod 1,5 odstro BDP-a, čime bi se znatno smanjilo zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na prvobitni plan i javne finansije uvele u mirnije vode, da nema rebalansa.

Fiskalni savet naglašava da su blaga zima, globalni pad cene energenata i povećana proizvodnja EPS-a doveli su do toga da se budžetski troškovi za finansiranje urušenog domaćeg energetskog sektora gotovo prepolove u odnosu na plan. Globalni pad cene energenata iskorišćen je i za to da Vlada u martu 2023. ukine raniju odluku o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate - što je uticalo na povećanje ovih javnih prihoda znatno iznad plana. Takođe, u 2023. je naplaćen neočekivano veliki porez na dobit, budući da su pojedini segmenti privrede imali u 2022. rekordan profit (NIS je npr. u 2022. ostvario dobit koja je preko šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine).

Umesto da to iskoristi vlada je uvela rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.

Povećanje penzija, jednokratna davanja za majke i subvencije u poljoprivredi prema oceni Fiskalnog saveta nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane, pa ne pružaju dobar odgovor na izazove kroz koje trenutno prolazi domaća ekonomija. Zbog toga se stiče utisak da su nove mere dizajnirane po ad-hok principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti.

Prema oceni Fiskalnog saveta, vlada je naprečac donela skupe nove mere i to pod pritiskom eskalacije protesta poljoprivrednika. Tako su povećana direktna davanja po hektaru s 9.000 na 18.000 dinara, premije za mleko s 15 na 19 dinara po litru i podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu – što je povećalo budžetske subvencije za poljoprivredu u 2023. (ali i narednim godinama) za oko 250 miliona evra.

Uz to, dogovorene su i mere koje će stupiti na snagu od januara 2024, što će dodatno uticati na rast budućih budžetskih rashoda (npr. podizanje limita za dobijanje subvencija po hektaru sa 20 na 100 hektara).

"Najskuplje i najproblematičnije nove mere odnose se upravo na povećanje davanja (i ublažavanje kriterijuma) za subvencije po hektaru. Pošto iznos ovih subvencija nije uslovljen ostvarenom proizvodnjom, on ne deluje podsticajno na povećanje efikasnosti i ne rešava nijedan od strukturnih problema domaće poljoprivrede", navodi FS.

Povećanje penzija - presedan

Vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno. Penzije su (uz plate u javnom sektoru) ubedljivo najveći budžetski rashod. Zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija.

Problemi koji mogu nastati usled proizvoljnih povećanja penzija najbolje se mogu ilustrovati epizodom iz 2008. kad je ekonomski neopravdano povećanje penzija praktično urušilo javne finansije Srbije (ukupno povećanje u toj godini bilo je nominalno preko 35 odsto, a realno, tj. korigovano za inflaciju, skoro 25 odsto). U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo. To bolno prilagođavanje omogućilo je Vladi da krajem 2022. odredi dobru formulu indeksacije penzija (u skladu s objektivnim privrednim kretanjima) i ta formula uvrštena je u zakonski definisana fiskalna pravila.

Međutim, ovo povećanje nesporno predstavlja veoma opasan presedan. Takođe, šalje se i loša poruka o kredibilitetu državnih politika jer je Vlada odlučila da prekrši Zakon koji je nedavno sama propisala.

Depositphotos

 

Rebalansom je predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 miliona evra na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti (što bi trebalo da se realizuje krajem septembra 2023. godine). Kriterijum za isplatu novčane pomoći koji se veže isključivo za starosnu dob socijalno je neutemeljen i samim tim neprihvatljiv. "Jedini ispravan osnov za dodelu novčane pomoći građanima je stepen njihove socijalne ugroženosti i to kroz trajne i uređene kanale redovnih socijalnih davanja – koji su u Srbiji u dobroj meri zapostavljeni", navodi FS

Pritom, trebalo bi imati u vidu i to da su građani Srbije usled isplate ovakvih, ekonomski i socijalno neopravdanih vidova novčane podrške od 2020. već zaduženi za oko dve milijarde evra i to po veoma visokim kamatnim stopama (koje se trenutno kreću oko sedam odsto). Nove rashodne mere neće se finansirati samo zaduživanjem zemlje već i povećanjem poreza.

Međutim, za razliku od prethodnih godina kad su javni rashodi uglavnom povećavani jednokratno, ovaj put se rebalansom predviđaju i velike rashodne mere koje su trajne.

Vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija predstavljaju stečeno pravo koje će nastaviti da dugoročno opterećuje javne finansije Srbije i nakon završetka 2023. godine. S tim u vezi, Vlada se u dogovoru s MMF-om zvanično obavezala da će ove trajne rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike. Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od osam odsto koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine.

Depositphotos

 

Pad prihoda od PDV-a, jer nema ko da naplati ovaj porez

Povećanje akciza po svojoj prirodi ima recesivan uticaj na privredu, već i neposredno dovodi do rasta cena – što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije. Pad naplate PDV-a je zabrinjavajući jer može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave.

Jedina značajnija stavka javnih prihoda koja je rebalansom umanjena u odnosu na prvobitni budžetski plan je naplata PDVa – i to za preko 40 milijardi dinara. Razlog za ovu promenu je niska naplata PDV-a od početka 2023. godine. Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina.

Ovaj negativan ishod zapravo i nije preterano iznenađenje imajući u vidu dugogodišnje osipanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi. Pad u naplati PDVa u 2023. predstavlja jasno upozorenje i poziv Vladi da se napokon uhvati u koštac s ovim problemom, tj. da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava, jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija.

Predloženi rabalans pati od već uobičajenog manjka transparentnosti. Kao i u prethodnim godinama ni novi rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda. Na primer, nije objašnjeno zašto se transferi Beogradu za izgranju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan (sa 30 na četiri milijarde dinara). Nije naveden ni razlog zbog kog se državni rashodi za ekproprijaciju smanjuju za oko 30 odsro (s 18,6 na 13,2 mlrd dinara), tj. koji konkretno projekti kasne i zbog čega. S druge strane, nije obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko pet milijardi. Ostao je nerazjašnjen rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto(s nepunih 20 na gotovo 32 milijarde dinara).

Depositphotos   Subvencije za poljoprivrednike skupa mera

 

Dobra strane predloženog rebalansa je to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli. Planirani budžetski deficit od 2,8 odsro BDP-a jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod jedan BDP-a.

Međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan.

"Tačno je da on neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše - ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast. Zbog toga se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom (zapravo blago će se umanjiti)", navodi Fiskalni savet.

Dobra strana planiranog rebalansa je to što je kredibilno planiran, tj. ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan. Naprotiv, vrlo je moguće da su rashodi za nabavku robe i usluga, "prebudžetirani" – što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP-a.

Fiskalni savet takođe smatra da je dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države (uključujući lokalnu samoupravu i druge segmente države van republičkog budžeta) iznositi preko sedam odsto BDP-a.