EPS demantuje Fiskalni savet – čija računica je realnija?

Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Miroslav Tomašević, iako se od kada je postavljen na tu funkciju ne pojavljuje u javnosti, oglasio se u utorak otvorenim pismom i stao u odbranu preduzeća na čijem je čelu. Naime, Tomašević je osporio određene tvrdnje predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića o radu EPS-a izrečene na Kopaonik biznis forumu.

I dok Petrović govori o tome da EPS loše posluje, zbog čega je samo tokom prošle godine koštao državu između 500 i 600 miliona evra, Tomašević tvrdi da njihovi poslednji brojevi pokazuju da je oporavak ovog energetskog preduzeća više nego očigledan i da će godinu završiti prihodom od oko 500 milijardi dinara (oko 4,2 milijarde evra).

Važno je napomenuti da Tomašević u otvorenom pismu nije ni spomenuo ni osporio navedeni trošak od oko 600 miliona evra koji je država morala da izdvoji za njihovo poslovanje. Međutim, Tomašević tvrdi da Fiskalni savet ima "nepotpune i pogrešne podatke o radu EPS-a".

Rezultati EPS-a po EPS-u

"EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. godine posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara", naveo je Tomašević i dodao da je određenim merama ovo preduzeće prošle godine uspelo da smanji troškove u iznosu od 24 milijarde dinara.

Jedna od mera, kako navodi, bila je povećanje proizvodnje uglja iz srpskih rudnika, zbog čega je, kaže, uvoz uglja smanjen sa 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona tokom prošle godine.

EPS

Tomašević navodi i da je EPS u ovoj godini u trgovini električne energije na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 miliona evra. Pored toga, dodao je i da je Srbija ovih dana najveći neto izvoznik električne energije u regionu jugoistočne Evrope.

Međutim, ne spominje koliki je tačno bio trošak EPS-a za uvoz struje koja se tokom prošle godine kupovala na slobodnom tržištu kada su cene bile i do pet puta više od onih po kojima ih je EPS prodavao. I sam EPS potvrdio je za Bloomberg Adriju u julu 2022. da je cena po kojoj su kupovali struju u junu u odnosu na decembar 2021. godine bila veća za 70 odsto.

Krajnje procene poslovanja za 2023. godini su pozitivne, prema direktoru EPS-a. U ovoj godini planiran prihod EPS-a iznosi oko 500 milijardi dinara, a profit oko 20 milijardi dinara, naveo je on.

EPS: Skok cena se nije osetio; Fiskalni savet: Skok cena će se tek osetiti

Tomašević se u otvorenom pismu dotakao i povećanja cena struje koja su, kako kaže, bila minimalna. "I sada domaćinstva u Srbiji imaju najnižu cenu struje u regionu i EU. Privreda van Srbije suočavala se sa cenama koje su išle i preko 500 evra po megavat-satu, a naši privrednici sa merama Vlade Srbije bili su zaštićeni."

Međutim, predsednik Fiskalnog saveta smatra da je odlaganje poskupljenja energenata bila loša ekonomska politika iz tri razloga:

- plaćena je ogromna cena od 2,4 milijarde evra iz budžeta (direktna pomoć države za EPS i Srbijagas od početka energetske krize), a nastaviće se i u 2023. godini;

- Srbija ipak neće izbeći slična povećanja cena struje i gasa kao u CIE, jer te više cene stižu tokom ove godine;

- zbog toga bi inflacija u Srbiji mogla da traje duže nego u drugim zemalja.

"Inflacija u Srbiji jeste niža nego u CIE (15,8 odsto u odnosu na 17 odsto) zbog minimalnog povećanja cena energenata. Da je Srbija sprovodila istu politiku povećanja cena energenata, imala bi veću inflaciju od proseka CIE", smatra Fiskalni savet.

I analiza analitičara Bloomberga Adrije ukazala je da inflacija usporava svuda u regionu osim u Srbiji.

EPS: Nećemo uvoziti od 10 do 15 odsto, maksimalno do pet odsto

Direktor EPS-a osporio je tvrdnju predsednika Fiskalnog saveta da će EPS i u narednim godinama zavisiti od uvoza struje i uglja kako bi se pokrilo između 10 i 15 odsto ukupne potrošnje.

"Ukazujem i da nisu tačne procene da će EPS naredih godina morati da uvozi od 10 do 15 odsto električne energije ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti (uvoz uglja ili kupovina električne energije) minimalna. Tačnije, u 2023. maksimalno do pet odsto ukupne potrošnje u Srbiji, u 2024. maksimalno do četiri odsto ukupne potrošnje u Srbiji i u 2025. maksimalno do dva odsto ukupne potrošnje u Srbiji", procene su EPS-a.

Zelena tranzicija EPS-a

Petrović je poručio da EPS mora snažno da investira u energetsku tranziciju iz dva razloga:

 - smanjenje proizvodnje uglja je važno zbog najavljenih dodatnih taksi EU na proizvode iz Srbije povezane sa visokom emisijom CO2;

- EPS je trenutno ubedljivo najveći pojedinačni zagađivač u Srbiji i veliki broj prevremenih smrti nastaje zbog zagađenja vazduha.

Fiskalni savet navodi da su EPS-u potrebne investicije vredne više od 10 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina, koje će znatnim delom finansirati EPS povećanjem struje, ali verovatno uz pomoć države.

Iz EPS-a kažu da su oni "sopstvenim snagama i znanjem" napravili "Zeleni put EPS-a", dokument za prilagođavanje poslovanja EPS uslovima energetske tranzicije. Prema tom planu, ukupne planirane investicije od 2022. do 2035. godine su 8,5 milijardi evra.

Ovim dokumentom su predviđeni investicioni projekti u obnovljive izvore energije, kao i izlazak iz pogona zastarelih kapaciteta na lignit. Plan je da se emisije CO2 iz kapaciteta EPS smanje za 25 odsto do 2035. godine uz investicije u vetroelektrane, solarne parkove, hidroelektrane i efikasnije termoelektrane.

Fiskalni savet: EPS-u potrebni stručnjaci; Tomašević: EPS ih ima

Najvažnije pitanje koje Fiskalni savet postavlja jeste: "Da li će EPS biti sposoban da sprovede takve investicije?" Zato iz ovog saveta naglašavaju da velike probleme predstavljaju manjak stručnjaka, sporni tenderi, parazitska preduzeća i korupcija. Sve ovo, kako navode, mora biti iskorenjeno kako bi EPS postao zdravo, uspešno i profitabilno preduzeće.

Tomašević kaže da EPS ima izuzetne stručnjake:

"Kao inženjer elektrotehnike sa dugogodišnjim iskustvom kako u EPS-u, tako i u privatnim kompanijama, i čovek koji je svakodnevno na terenu na kopovima i u elektranama, odgovorno mogu da kažem da EPS ima izuzetne stručnjake jer u suprotnom ne bismo mogli da prevaziđemo mnoge nasleđene probleme i ostvarimo pozitivne rezultate."

Tomašević tvrdnje o spornim tenderima, parazitskim preduzećima i korupciji u EPS-u nije spomenuo, a nije ih ni osporio.