text size
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra da odobri kredit od 300 miliona evra Elektroprivredi Srbije (EPS) za poboljšanje likvidnosti. Očekuje se da će odbor direktora EBRD-a odluku o odobrenju kredita doneti u februaru.
Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu EBRD-a, zajam sa garancijom države koristiće se za podršku likvidnosti EPS-a koji je "neophodan za održavanje stabilnosti nacionalnog elektroenergetskog sektora".
"Predloženi zajam bio bi usmeren na rešavanje jaza u likvidnosti pružanjem finansijske podrške EPS-u, pomažući tako kompaniji da se izbori sa neviđenim skokom uvoznih cena električne energije i poteškoćama u poslovanju. Sredstva zajma EBRD-a će biti odvojena od sredstava kompanije za fosilna goriva", navodi se na sajtu EBRD-a.
Opširnije
EPS i Srbijagas koštaće još oko milijardu evra dogodine
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da su glavni razlog povećanja deficita u budžetu veliki gubici u energetskom sektoru.
10.11.2022
Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo
Nedostajuće količine struje EPS uvozi po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji
08.11.2022
Bez jake energetike nema ekonomskog razvoja Srbije
U narednih šest godina nova Vlada Srbije planira da uloži 12 milijardi evra u oblasti energetike.
04.11.2022
Dodaje se da će investicija uključivati razvoj kredibilne strategije dekarbonizacije i akcionog plana, uključujući strategiju postepenog izbacivanja uglja do 2050. godine, sa ciljem da se pomogne Srbiji da unapredi svoju dugoročnu sigurnost snabdevanja električnom energijom i stvori mogućnost okruženja za prelazak na čistu energiju.
Međutim, ukoliko bi EBRD odobrio Srbiji ovaj kredit, to bi bila neka vrsta presedana u njihovoj kreditnoj politici. Naime, stav EBRD poslednjih godina je da ne finansira projekte u vezi sa ugljem, ni u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj zemlji.
S obzirom na to da se predloženi kredit odnosi na poboljšanje likvidnosti EPS-a, ne treba zaboraviti da je i dalje glavni izvor za proizvodnju struje u Srbiji ugalj, i da se posao EPS-a zasniva na preradi i sagorevanju uglja, bilo proizvedenog u zemlji ili uvezenog. Postavlja se pitanje i da li je struja koju Srbija uvozi baš sva dobijena iz hidroenergije, ili je određenim delom dobijena iz lignita.
Od najvećeg profitera do najvećeg gubitaša
EPS je u prvih devet meseci ove godine ostvario gubitak od 680 miliona evra (79,5 milijardi dinara), ukazao je Fiskalni savet, pozivajući se na poslednje dostupne podatke.
Većina energetskih i ekonomskih stručanjaka ukazala je na to da su problemi u EPS-u nastali ne zbog energetske krize izazavane ratom u Ukrajini, već zbog lošeg poslovanja u preduzeću prethodnih godina, a da su ti problemi postali vidljivi još prošle godine.
EPS
Na to ukazuju i podaci o poslovanju EPS-a u 2021. godini. U izveštaju Agencije za privredne registre (APR) navodi se da je u 2021. godini EPS ostvario poslovne prihode od oko 319 milijardi dinara, koji su veći za 12,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, i čine 2,2 odsto prihoda cele privrede. Istovremeno, poslovni rashodi su rasli znatno brže (26,5 odsto), što je uticalo da, posle dobitka prethodne godine, iskaže poslovni gubitak od oko 10,9 milijardi dinara.
Javno preduzeće EPS Beograd je iskazao najveći neto gubitak, u visini od 14,9 milijardi dinara, koji učestvuje sa 5,4 odsto u ukupnom neto gubitku privrede, navedeno je u izveštaju APR-a.
Taj trend je nastavljen i u 2022. Časopis MAT ukazao je da se likvidnost EPS-a kontinuirano pogoršava zbog problema sa proizvodnjom primarne energije, hidrološke situacije i smanjenog rada hidroelektrana, uvoza električne energije po rekordno visokim tržišnim cenama, niskim cenama za garantovano snabdevanje.
"Uvoz električne energije je skoro isključivo finansiran zaduživanjem. Nelikvidnost se prevazilazila dodatnim zaduživanjem, uzimanjem kredita za likvidnost", navedeno je u decembarskom izveštaju MAT-a.
Fiskalni savet očekuje da će gubitak EPS-a do kraja godine iznositi između 850 i 900 miliona evra, a da će se u 2023. gubici znatno smanjiti i svesti na oko 300 miliona evra.
Novi kredit = novo opterećenje za građane i privredu
Fiskalni savet ukazao je i da će budžet za 2023. biti opterećen troškovima za pokrivanje gubitaka državnih energetskih preduzeća, pre svega EPS-a i Srbijagasa.
U budžet je za ovu namenu direktno uključeno oko 1,2 milijarde evra (1,7-1,8 odsto BDP-a), što znači da je više od pola fiskalnog deficita u 2023. neposredna posledica neuspešnog poslovanja EPS-a i Srbijagasa.
Međutim, tu opterećenju budžeta, odnosno građana i privrede zbog energetskih preduzeća, nije kraj. Budžetom je takođe omogućeno da država izda do milijardu evra novih garancija na njihovo zaduživanje, što formalno ne ulazi u deficit za 2023. godinu, ukazao je Fiskalni savet.
Podsetimo, i mogući kredit EBRD-a za likvidnost EPS-a bio bi zajam sa garancijom države.
"Takve garantovane kredite javna preduzeća ranije po pravilu nisu vraćala, pa je i ovo verovatan budući trošak poreskih obveznika”, istakao je Fiskalni savet.
Povećanje cene struje smanjiće gubitke EPS-a
Najavljeno povećanje cene struje od osam odsto za domaćinstva znatno će umanjiti finansijske gubitke EPS-a u 2023, smatra Fiskalni savet.
Ukazali su da će cena struje u Srbiji sledeće godine u proseku biti viša od 20 odsto u odnosu na ovu godinu.
"Cena električne energije za domaćinstva već je u septembru 2022. uvećana za oko 11 odsto (6,5 odsto povećanje osnovne cene uz dodatnih oko 4,5 odsto za korekciju učešća proizvodnje iz obnovljivih izvora), a novom odlukom vlade uslediće dodatno povećanje od osam odsto u januaru 2023. godine", navedeno je u dokumentu Fiskalnog saveta o oceni predloga budžeta za sledeću godinu.
Za privredu je cena struje u septembru podignuta sa 75 na 95 evra po megavat-satu i do sada nije bilo najave o njenom poskupljenju.
.webp){kind=icon}
