Srbija planira gradnju nove rafinerije sa Kinezima, sankcije NIS-u ubrzavaju investiciju

U senci dešavanja sa NIS-om, kome su SAD 9. oktobra uvele sankcije, Srbija traži rešenje za snabdevanje naftom i naftnim derivatima, a jedna od mogućnosti jeste izgradnja nove rafinerije u Smederevu, koju bi gradili Kinezi. Ova ideja nije nova i prvi put je spomenuta tokom posete predsednika Kine Xi Jinpinga Beogradu u maju 2024.godine.

Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije razgovarali su u ponedeljak sa delegacijom kineskih kompanija China Energy International Group i China Petroleum Corporation, Sinopec o mogućnostima saradnje na realizaciji projekta izgradnje rafinerije nafte u Smederevu, saopštilo je Ministarstvo.

Za taj projekat prošle godine potpisan je Okvirni sporazum između Vlade Srbije i China Energy International Group.

Predstavnici ministarstva informisali su članove kineske delegacije o postojećim rafinerijskim kapacitetima u Srbiji, planovima za diverzifikaciju snabdevanja sirovom naftom, izgradnjom naftovoda Srbija-Mađarska, kao i aktuelnom problematikom u vezi sa snabdevanjem domaćeg tržišta sirovom naftom, nakon isteka licence Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) Naftnoj industriji Srbije (NIS).

 

 

Zhang Xinming, predsednik Sinopec Engineering Group, predstavio je portfolio kompanije u Kini i inostranstvu, iskustvo i ekspertizu u projektima nafte, gasa i vodonika.

On je izrazio uverenje da kompanija, sa svojim iskustvom i tehnologijama, zajedno sa svojim partnerima, može doprineti razvoju sektora nafte i gasa u Srbiji, petrohemijskoj industriji, kao i ukupnom procesu energetske tranzicije.

Ova kompanija gradi i projektuje rafinerije. Sinopec group, preko svojih podružnica i uz pomoć SEG-a, ima desetine rafinerija širom Kine, najveći sistem prerade nafte u zemlji.

Tokom posete kineskog predsednika Xi Jinpinga Srbiji, u maju 2024. u Beogradu je potpisan sporazum sa kompanijom China Energy International Group, koja će biti zadužena za izgradnju rafinerije za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Tim dokumentom predviđa se izgradnja postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu. Novi pogon proizvodiće derivate nafte u skladu sa najvišim tehnološkim, ekološkim i standardima kvaliteta proizvoda u Evropskoj uniji. Ukupan iznos investicije procenjen je na oko 2,4 milijarde evra, a planirano je direktno zapošljavanje 700 ljudi i posredno angažovanje oko 2.400 radnika.

Planirano povezivanje sa naftotvodom u Mađarskoj

Ova rafinerija bi trebalo da bude priključena na novi naftovod između Mađarske i Srbije, koji bi trebalo da bude završen za godinu i po dana. Izgradnja zajedničkog naftovoda između Mađarske i Srbije jop nije počela, a plan je da se mađarski deo od 190 kilometara završi do kraja 2027. godine.

Izgradnja naftovoda Srbija - Mađarska, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počne sledeće godine. Planirani kapacitet naftovoda je do pet miliona tona sirove nafte godišnje, dok će dužina naftovoda na srpskoj strani biti 113 kilometara.

Srbija će u taj projekat uložiti oko 150 miliona evra. Peter Szijjarto rekao je ranije ove godine da će izgradnja gasovoda na teritoriji Mađarske, koji će biti dug oko 190 km, koštati 324 miliona evra. Cilj izgradnje jeste da se Srbija poveže na naftovod "Družba", koji obezbeđuje snabdevanja sa polja u Sibiru, ali i iz Kazahstana. Posetom Viktora Orbana Beloj kući, Mađarska je prošlog vikenda izdejstvovala da bude izuzeta iz američkih sancija na ruske energente.

U ovom regionu trenutno postoje samo rafinerije u Rijeci i Pančevu, a potrebe su mnogo veće. Osim toga sudbina rafinerije u Pančevu je neizvesna zbog sankcija NIS-u.

 Rafinerija Pančevo ima kapacitete prerade između tri i četiri miliona tona sirove nafte godišnje, ona obezbeđuje više od 80 odsto potreba domaćeg tržišta za dizelom, benzinom i drugim derivatima.

U modernizaciju rafinerije Pančevo Gazprom Neft je uložio više od 900 miliona evra i zahvaljujući novim tehnologijama koje koristi može da proizvodi gorivo u skladu sa evropskim standardima. Ona ima veoma važnu ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta i zato bi smanjenje ili obustava proizvodnje direktno uticalo na cene i dostupnost goriva u Srbiji.

Međutim, kako je nedavno moglo da se čuje rafinerija ima zaliha do 24. novembra. OFAC je 10. januara uveo sankcije protiv dve velike ruske naftne kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnjefta. Istog dana, kompanija Gazpromnjeft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om.

U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi, akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista tri najveća akcionara srpske naftne kompanije izmenjena. Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i to da kompanija počne da nabavlja američku naftu, ali rešenje još nije pronađeno.