Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo

Dosadašnje poslovanje Elektroprivrede Srbije u ovoj godini pokazuje da je državna elektroenergetska kompanija u dubokoj krizi i da ne može da proizvede dovoljne količine struje da zadovolji domaće potrebe. 

Višegodišnje loše upravljanje EPS-om i nedovoljan nivo investicija u proizvodne, rudarske i kapacitete za smanjenje zagađenja doveli su preduzeće u katastrofalnu poziciju u kojoj se nalazi danas, konstatuje u svojoj analizi Fiskalni savet.

Poslednji finansijski izveštaj pokazuje da je EPS ostvario neto gubitak od 79,5 milijardi dinara u prvih devet meseci 2022. u odnosu na neto dobiti od 8,5 milijardi dinara u istom periodu prošle godine.

U izveštaju koji je objavljen na internet stranici preduzeća navodi se da je prihod kompanije porastao 19,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine na 259 milijardi dinara, dok su troškovi porasli na 319,2 milijarde dinara sa 198,6 milijardi dinara. EPS je u posmatranom periodu najvećim delom nadomestio nedostajuću električnu energiju direktnim uvozom i kupovinom po rekordno visokim berzanskim cenama i troškovi nabavke energije ove godine iznosili su 17,6 milijardi dinara.

EPS je u prvih devet meseci 2022. proizveo 25,5 TWh (teravat-časova) električne energije, u skladu sa planiranom proizvodnjom, ali i za 12 odsto manje nego što je proizvedeno u istom periodu prošle godine.

“Osnovni razlog zbog kojeg EPS ne može da proizvede dovoljno struje jeste nezadovoljavajući nivo investicija u prethodnim godinama. Nije energetska kriza glavni krivac za sadašnje gubitke EPS-a, već odgovornost suštinski leži na Vladi i rukovodstvu preduzeća", navodi se u poslednjoj oceni Fiskalnog saveta.

Proizvedena električna energija iz hidroelektrana iznosila je 6,7 TWh, dok su elektrane na ugalj proizvele 15,8 TWh u devetomesečnom periodu.

Proizvodnja obnovljive energije u posmatranom periodu iznosila je sedam TWh, što je 18 odsto manje od planiranog.

Kako je Fiskalni savet naveo u analizi, najveći problem budžeta zemlje i po fiskalni deficit je upravo loš rad dva javna energetska preduzeća. Kako je Savet naveo, loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća.

Rebalans i javna preduzeća

Predloženi rebalans predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su “ogromni gubici državnog energetskog sektora”.

“Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS). U budžet je direktno uključeno oko 1,3 miijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje. Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija. Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država, tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora”, navodi se u mišljenju fiskalnog tela.

Država je uvela subvencije za stanovništvo i privredu kada je cena struje u pitanju, koja je već jednom povećana, a političari su najavili nova poskupljenja, jer je jasno da pokrivanje minusa iz budžeta za uvoz energenata svakako plaćaju porski obveznici.

“Nedostajuće količine struje EPS uvozi od četvrtog kvartala 2021. godine po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji, čime beleži rekordno velike gubitke – i to su gubici za čije pokrivanje je neophodna pomoć republičkog budžeta. Gubici EPS-a od kako je počeo sa uvozom skupe struje (jesen 2021. godine), do kraja septembra 2022, dostigli su 900 miliona evra. Do kraja godine mogli bi da porastu za još 200-300 miliona evra, čime bi ukupni gubici mogli da dostignu i 1,2 milijarde evra”, navode iz Saveta.  

Iako rebalans eksplicitno ne navodi da će budžet pokrivati deo troškova povećanog uvoza struje, niti da je dosad bilo isplata po tom osnovu, Fiskalni savet ocenjuje da je državna pomoć za to preduzeće neizbežna.