Volvo zadao domaći zadatak svojom 'hladnom' strategijom uštede

Automobilska industrija prolazi kroz svojevrsnu revoluciju kada je reč o kancelarijskim radnicima (engl. white-collar workers). Dok Volvo Cars slavi skok akcija od 41 odsto, zahvaljujući programu uštede vrednom 1,9 milijardi dolara i otpuštanju hiljada radnika, slične priče stižu iz Stellantisa, Tesle, Volkswagena (VW) i Forda. Smanjenje troškova, otkazi u HR segmentu, komunikacijama i konsaltingu, ali i regionalizacija proizvodnje zbog tenzija sa Kinom - sve to pokazuje da stara struktura auto-kompanija više ne funkcioniše.

To jeste "hladna" strategija, praćena otkazima, ali je tržište trenutno nagrađuje jer povećava profitabilnost i smanjuje rizike. Treći kvartal doneo je Volvou profit iznad očekivanog.

Odskočna daska za Volvo

Uzlet iznad 40 odsto je najveći dnevni rast akcija otkako je Volvo počeo da se kotira na berzi u Stokholmu pre četiri godine i pokazuje da investitori prepoznaju isplativost strategije izvršnog direktora Hakana Samuelssona. On je od aprila ove godine ukinuo oko 3.000 radnih mesta (15 odsto ukupnog kancelarijskog osoblja), u nastojanju da poveća efikasnost, profitabilnost i maržu. Samo konsultanti su pretrpeli čak 1.000 otkaza, mahom u Švedskoj. 

 

 

Iz ugla poslovanja, smanjenje broja zaposlenih ima više benefita po Volvo:

• smanjuje fiksne troškove, što pruža veću operativnu fleksibilnost i otpornost na tržišne šokove;

• omogućava kompaniji da investira u elektrifikaciju, razvoj i nove tehnologije, umesto da resurse troši na održavanje zastarelih procesa.

• pokazuje investitorima da je menadžment spreman da donosi teške, ali strateški ispravne odluke.

                      

Kompanije iz raznih branši pribegavaju rezanju troškova kroz restrukturiranje i otpuštanje radne snage za koju procene da nije esencijalna. U auto-industriji, ispostavilo se da su to dobrim delom zaposleni u kancelariji i to na konkretnim pozicijama (engl. office-based). Dobar primer za to je i Continental AG, nemačka industrijska kompanija iz Hanovera, koja je ovog februara ukinula 3.000 radnih mesta, zarad smanjenja troškova. Otpuštanja su zahvatila oko 10 odsto radne snage u istraživačko-razvojnom sektoru, a podsetimo da Continental i u Srbiji ima svoj istraživačko-razvojni centar i fabriku delova u Novom Sadu. Continental AG se, inače, podelio na tri dela: osnovni biznis guma, gumene komponente i auto-delove. Dakle, izdvojio je svoju automobilski orijentisanu diviziju i ona je od septembra počela da posluje pod imenom Aumovio. Ta odluka označava povlačenje iz višedecenijske strategije i odražava promene u nemačkom poslovnom modelu. Prema rečima Stefana Bratzela, stručnjaka za auto-industriju, Continental ilustruje kako velike nemačke kompanije teško prate transformacije tržišta i tehnologije. Izvršni direktor Continentala, Nikolai Setzer, ranije je bio skeptičan prema razdvajanju, ali je u avgustu 2024. najavio izdvajanje jedinice za auto-delove. Razdvajanje bi značilo da je Continental primarno fokusiran na gume, koje mu donose najveću dobit. Slično su ranije učinili Siemens i Thyssenkrupp, a Daimler i Volkswagen su prilagodili svoje strukture zbog kineske konkurencije i prelaska na EV.

  

 

Još primera iz industrije

Ford Motor Company je tokom 2023. i 2024. sproveo opsežno "right-sizing" restrukturiranje u Evropi, uključujući otpuštanja više hiljada kancelarijskih radnika, posebno u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Istovremeno, kompanija je preusmerila fokus na proizvodnju električnih modela u SAD, gde je tržište najprofitabilnije. Cilj ovih poteza bio je smanjenje troškova i stvaranje agilnije organizacije, fokusirane na domaće tržište i rast u EV segmentu.

Američka kompanija je, doduše, odmah posle najžešćeg pika pandemije, 2021, rekla da će morati "pažljivo da upravlja, jer nekim zaposlenima daje fleksibilnost, a drugima ne", misleći na pogodnosti rada od kuće. Pandemija je jasno pokazala koliko je društvo zavisno od fizičkog prisustva radnika - od onih sa proizvodnih linija do zaposlenih u prodavnicama, posebno što su oni slabije plaćeni od kancelarijskih radnika.

Bloomberg

 

Tesla je od svog osnivanja primenjivala princip "lean" menadžmenta, sa naglaskom na minimalan broj menadžera i maksimalan angažman inženjera na proizvodnim linijama. Muskova filozofija "manje slajdova, više zavrtanja šrafova" odražava isti princip kao kod Volvoa - smanjenje "tašna-mašna" kadra radi veće efikasnosti. Otvaranjem gigafabrika u Nemačkoj, Teksasu i Kini, Tesla je proizvodnju približila ključnim tržištima, smanjujući carinske i logističke troškove, što je strateški osnažilo kompaniju. Profit Tesle je, uprkos svemu tome, ponovo naglo pao, ali su posredi drugi razlozi.

 

Volkswagen je 2024. pokrenuo restrukturiranje u sedištu u Volfsburgu, s fokusom na smanjenje broja administrativnih i srednjih menadžerskih pozicija. Ove promene omogućile su brže donošenje odluka u okviru istraživanja i razvoja (R&D), ubrzavajući prelazak na električna vozila.

Ipak, tu nije kraj problemima. U evropskoj auto-industriji već dugo vlada haos, oblikovan trgovinskim sporovima, uvozom kineskih čipova, esencijalnih za auto-delove, tromom prodajom i kaskanjem u EV domenu.

 

 

Volkswagen AG je ovog septembra najavio da smanjuje obim proizvodnje i uvodi privremena zatvaranja u dve nemačke fabrike, jer potražnja za električnim vozilima raste sporije nego što je predviđeno. Konkretno, Audi Q4 e-tron iz fabrike u Cvikauu je model pogođen američkim carinama, ali i nemačkim pritiscima da se ublaži zabrana prodaje novih automobila sa klasičnim motorima unutar Evropske unije. Fabrika u Emdenu, koja proizvodi VW ID.4 i ID.7, smanjila je radne sate zaposlenih. Obe fabrike proizvode isključivo električna vozila i deo su velike restrukturacije iz 2024, kada su predstavnici sindikata pristali na smanjenje troškova fabrika i ukidanje 35.000 radnih mesta do kraja decenije kako bi se izbegla zatvaranja. 

Prema izveštaju DW-a, cela nemačka automobilska industrija je u poslednjih godinu dana izgubila oko 51.500 radnih mesta.

 

Stellantis, grupa koja obuhvata brendove Peugeot, Fiat i Jeep, takođe je sprovodila sličnu politiku restrukturiranja. Kompanija je racionalizovala administraciju u Evropi i preusmerila deo proizvodnje bliže američkom i evropskom tržištu, kako bi smanjila zavisnost od Azije i izbegla carine. Bivši izvršni direktor Carlos Tavares sprovodio je princip "zero fat", uklanjajući sve neproduktivne delove organizacije i povećavajući fleksibilnost i efikasnost celokupnog lanca proizvodnje.

Međutim, Tavares je lane podneo ostavku, nakon što su se unutar kompanije pojavile tenzije oko buduće strategije i pritisci investitora da se dodatno optimizuju troškovi. Njegov odlazak otvorio je pitanje stabilnosti u vrhu Stellantisa, u trenutku kada je kompanija suočena s izazovima elektrifikacije i rastućom konkurencijom.

Novi izvršni direktor Stellantisa Antonio Filosa, koji je preuzeo funkciju u junu, sada pokušava da stabilizuje grupu koja se dodatno suočava sa posledicama carina američkog predsednika Donalda Trumpa. Filosa je već ukinuo neka evropska ulaganja i obećao da će uložiti 13 milijardi dolara u SAD, a ti potezi su zabrinuli sindikate u Francuskoj i Italiji. 

Na nivou čitave Evrope, automobilske fabrike trenutno rade sa samo 55 odsto kapaciteta u proseku, a one koje rade ispod tri četvrtine kapaciteta opterećuju finansijske rezultate kompanija, kažu savetnici za restrukturiranje. Prema podacima AlixPartnersa, Stellantis je u najtežem položaju.

"Jedan mogući scenario, a postoji i mnogo drugih, mogao bi biti da neki kineski proizvođač jednog dana ponudi otkup evropskog poslovanja, dok bi Amerikanci preuzeli operacije u Severnoj Americi", rekao je Tavares u svojoj novoj knjizi. "To bi omogućilo fokusiranje na sopstveno tržište, kao što to General Motors radi poslednjih 10 godina."