Šta pokazuje analiza fiskalne strategije Srbije

Za Srbiju bi ekonomski bilo bolje da se dosledno pridržava fiskalnih pravila, odnosno da deficit budžeta bude niži od tri odsto BDP-a, koliko je planirano naredne dve godine, mada ni ovaj iznos ne ugrožava fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost zemlje. Ovo je jedna od primedbi Fiskalnog saveta u oceni Nacrta Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.

"U 2025. je projektovan fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, koji bi trebalo da se zadrži na tom nivou i u naredne dve godine. Nakon toga, predviđa se umereno smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a u 2028. godini. Javni dug bi s tako planiranim deficitom opšte države trebalo da se povećava neznatno sporijim tempom od očekivanog rasta privrede, što bi rezultiralo blagim smanjenjem učešća javnog duga u BDP-u - sa 47,5 odsto na kraju 2024. na 46,2 odsto na kraju 2028", navodi Fiskalni savet.

Oni ipak postavljaju pitanje da li je veličina deficita ekonomski dobro određena.

"Podsećamo da su opšta fiskalna pravila iz Zakona o budžetskom sistemu propisivala budžetski deficit Srbije u 2025. i narednim godinama od najviše 1,5 odsto BDP-a, ali je Vlada Srbije suspendovala njihovu primenu sve do 2029. kako bi sebi omogućila zakonski prostor za veći deficit."

Savet, takođe, kritikuje sistem zarada i zaposlenosti u opštoj državi za koji smatra da nije dobro uređen. "Planiraju se ograničeni pomaci u sprovođenju najzahtevnijih strukturnih reformi. Među brojnim strukturnim reformama koje su Srbiji potrebne po svom značaju naročito se ističu dve – reforma zarada i zaposlenosti u opštoj državi i reforma javnih preduzeća."

Osvrnuli su se i na javne investicije koje su na veoma visokom nivou, a prema mišljenju Fiskalnog saveta, trenutno se realizuju mimo standardnih procedura - putem međudržavnih ugovora ili kroz posebne zakonske izuzetke.

Transparentnost i predvidivost 

Savet je u rezimeu ocene Fiskalne strategije ipak istakao da su kvantitativni fiskalni ciljevi ostvarivi i da "ne dovode u pitanje održivost javnih finansija, niti kompromituju širu makroekonomsku stabilnost".

Analize Fiskalnog saveta pokazuju, kako navode, da su javni prihodi i rashodi do 2028. u načelu kredibilno projektovani.

"Najveći nedostatak Nacrta strategije je u tome što on ne nudi dovoljno dobre odgovore na ključne strukturne slabosti javnih finansija Srbije. Fiskalna stabilnost samo je jedan od važnih aspekata javnih finansija. Njihova osnovna uloga je da građanima obezbede zadovoljavajući nivo javnih usluga - zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, bezbednost, efikasna administracija, uspešno upravljanje javnim preduzećima, izgradnja infrastrukture u skladu s društvenim prioritetima i drugo", objašnjavaju u Fiskalnom savetu.

Depositphotos

Takođe, ističu da su važne karakteristike uređenih javnih finansija i njihova transparentnost, predvidivost i pravičnost. "U svim pomenutim aspektima Srbija ima znatan prostor za unapređenja. Iako se Nacrtom Fiskalne strategije predviđaju pojedine mere usmerene ka potrebnim strukturnim poboljšanjima javnih finansija, opšta ocena Fiskalnog saveta je da one nisu dovoljne."

Struktura prihoda primetno drugačija

Savet navodi da su ukupni prihodi za 2025. tek neznatno smanjeni u odnosu na ranije planove (za šest milijardi dinara ili 0,1 odsto), ali da se iza tog rezultata kriju značajne izmene u njihovoj strukturi. "Pre svega, umanjenje prihoda od PDV-a od 38 milijardi dinara, uz povećanje priliva od poreza na dohodak i doprinosa od oko 30 milijardi dinara."

Ovakve promene, dodaju, načelno su u skladu sa usporavanjem privatne potrošnje i povoljnim kretanjima na tržištu rada. "Rizici za ostvarenje prognoziranih javnih prihoda postoje, ali su oni pre svega vezani za povećane globalne i domaće nestabilnosti, a ne na same projekcije koje su na tehničkom nivou izvedene korektno."

Međutim, Savet navodi da je struktura prihoda primetno drugačija. "Vlada je, naime, uključila u fiskalne planove nove mere koje su uvedene od početka 2025. godine - uvećanje plata prosvetnim radnicima u martu i oktobru od po pet odsto, trajno povećanje izdvajanja za visoko obrazovanje, uvećanje plata delu zaposlenih u zdravstvu i policiji, program subvencionisanih stambenih kredita za mlade i osnivanje alimentacionog fonda."

Ipak, to nije dovelo do povećanja fiskalnog deficita u 2025. jer je na drugoj strani došlo do ušteda – kod izdvajanja za robu i usluge (oko 14 milijardi dinara), kapitalnih rashoda (oko 12 milijardi dinara) i subvencija (skoro pet milijardi dinara).

Javne investicije na visokom nivou

Fiskalni savet skrenuo je pažnju i na to da je Strategijom najavljeno sistemsko unapređenje u upravljanju javnim investicijama, ali tek od 2028. godine. "Javne investicije u 2025. i narednim godinama planirane su na veoma visokom nivou od oko sedam odsto BDP-a. Iza ovih ambicioznih planova države stoji pre svega projekat EXPO 2027 uz širi program 'Skok u budućnost', a jedan deo se odnosi i na kupovinu borbenih aviona Rafal."

Fiskalni savet je i u svojim ranijim izveštajima utvrdio da se većina investicionih ulaganja države trenutno realizuje mimo standardnih procedura – putem međudržavnih ugovora ili kroz posebne zakonske izuzetke.

"To znači da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma, dok se u njihovoj realizaciji zaobilaze ključne odredbe zakona u oblastima javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje i drugo. Ovakva praksa nosi rizike da troškovi projekata prerastu opravdane okvire, da struktura kapitalnih izdataka ne odgovara u potpunosti prioritetima razvoja i potrebama građana, a svakako se moraju postaviti i pitanja kvaliteta i bezbednosti tako izvedenih radova."

Reforma zarada i javnih preduzeća

Kada se radi o strukturnim reformama, dve su, prema mišljenu Saveta, posebno značajne - reforma zarada i zaposlenosti u opštoj državi i reforma javnih preduzeća. Oni objašnjavaju da sistem zarada nije dobro uređen jer je "razlika između najniže i najviše plate premala, što destimuliše zapošljavanje stručnjaka, a podstiče zapošljavanje radnika prosečnih i ispodprosečnih kvalifikacija".

Takođe, ističu da su pojedina ministarstva povlašćena po visini plata, da postoji veliki manjak zaposlenih u određenim službama, dok u drugim ima viškova i drugo.

"Čak i sama Strategija upozorava da bi odustajanje od sprovođenja reformi u ovoj oblasti dovelo do značajnog odliva kadrova. Izostanak konkretnijih reformskih koraka za uređenje sistema zarada i zaposlenosti u opštoj državi signalizira da još uvek ne postoji čvrsta politička volja da se u dogledno vreme naprave dubinske promene u ovoj oblasti, iako je to još na početku fiskalne konsolidacije 2014. najavljivano kao prioritet."

EPS

Savet nije preskočio ni već dugo bolnu tačku - javna preduzeća. "Finansijski gubici neefikasnih i nereformisanih javnih preduzeća bili su izvor velikih fiskalnih problema u prošlosti. Poslednja takva epizoda desila se relativno skoro, krajem 2021. i tokom 2022, kad je EPS imao kolaps proizvodnje, a Srbijagas je beležio ogromne gubitke. Iako su tadašnji problemi ovih preduzeća bili povezani sa svetskom energetskom krizom, njihov koren je bio u lošim domaćim politikama, uključujući i katastrofalno upravljanje EPS-om."

Kako se ističe u oceni strategije, pored obećanja da će se ubrzati restrukturiranje EPS-a, u njoj ima malo konkretnih ciljeva i rokova. "Daleko veća pažnja poklanja se merama koje su sprovedene nego merama koje će tek uslediti. Ne potcenjujući značaj manjeg broja konkretnih mera koje su predstavljene Strategijom, ocenjujemo da su ipak potrebni ambiciozniji ciljevi, s jasnim rokovima i transparentnim sprovođenjem", zaključuje Fiskalni savet.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar