SAD i Iran korak do privremenog sporazuma pred samit G7

SAD i Iran mogli bi sledeće nedelje da potpišu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, na marginama samita lidera zemalja Grupe sedam (G7), rekli su visoki zvaničnici.

Visoki iranski zvaničnik je u noći između četvrtka i petka nagovestio da će dogovor verovatno biti postignut, rekli su jedan zvaničnik G7 i diplomata iz zemlje koja nije članica te grupe, koji nisu želeli da budu imenovani zbog osetljivosti teme.

Ovogodišnji samit G7 održava se u Evijanu, u francuskim Alpima, od 15. do 17. juna. Kao moguća lokacija za potpisivanje sporazuma pominje se i Ženeva u Švajcarskoj, koja se nalazi u blizini, a prema izvorima upoznatim sa planovima, ceremonija bi mogla da se održi već u nedelju.

Predsednik SAD Donald Trump nagovestio je da će ga na eventualnom potpisivanju sporazumu predstavljati potpredsednik SAD JD Vance i specijalni izaslanik Steve Witkoff.

Privremenim mirovnim sporazumom predviđa se produženje primirja između SAD i Irana za oko dva meseca, uz nastavak pregovora o nuklearnom programu Irana. Pored ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, SAD bi prekinule blokadu iranskih luka.

Takav razvoj događaja bi u velikoj meri doprineo okončanju rata koji je, od početka krajem februara, izazvao haos širom Bliskog istoka, odneo hiljade života i doveo do naglog skoka cena energenata. Sukob je dodatno pojačao inflatorne pritiske širom sveta, što predstavlja politički problem za Trumpa uoči međuizbora za Kongres u novembru.

Prema rečima evropskog zvaničnika upoznatog sa situacijom, uslove predviđene takozvanim memorandumom o razumevanju treba još da odobri iranski vrhovni vođa Mojtaba Khamnei. On se, navodno, nalazi na tajnoj lokaciji otkako je sukob izbio nakon američko-izraelskih udara na Iran, a glavni posrednici u pregovorima - Katar i Pakistan, suočavaju se s poteškoćama u komunikaciji s njim, koja ponekad traje i po nekoliko dana.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je u petak da još nije postignut konačan dogovor sa SAD, ali je istovremeno nagovestio da je proteklih dana ostvaren napredak.

Iranska državna novinska agencija IRNA, pozivajući se na istog portparola, navodi da je nacrt sporazuma gotovo  usaglašen i da se čeka konačna odluka nadležnih institucija u Iranu.

Cene nafte su pale dok su akcije snažno porasle u četvrtak posle podne nakon što je Trump saopštio da je otkazao  planirane vazdušne udare na Iran i poručio da je sporazum praktično postignut.

Cene na energetskim tržištima su dodatno pale u petak, pri čemu je cena nafte tipa brent pala za 3,2 odsto, ispod 88 dolara po barelu. Cena globalnog referentnog tipa nafte, iako je i dalje gotovo 45 odsto viša nego na početku godine, pala je u odnosu na najvišu vrednost od 125 dolara s kraja aprila, delimično zato što su trgovci pre očekivali dogovor, a ne nastavak potpunog rata.

Trump je izjavio da će trgovački brodovi moći da plove kroz moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa. Iran to još nije potvrdio i ranije je insistirao na tome da zadrži kontrolu nad saobraćajem u moreuzu.

Diplomata, upućen u pregovore, rekao je da bi SAD i njihovi saveznici želeli da obezbede da se isporuke kroz Ormuski moreuz obnove u pređašnjem obimu oko mesec dana nakon potpisivanja sporazuma. To će možda biti teško ostvariti jer se pretpostavlja da je Iran postavio mine u moreuzu. Velika i Britanija i Francuska pripremaju se da pomognu u uklanjanju mina na tom plovnom putu.

Kroz ovo usko grlo dnevno je prolazilo oko 140 brodova pre izbijanja sukoba. Iran je zatim gotovo potpuno zatvorio moreuz ispaljujući rakete i navodeći dronove na brodove. Broj plovila je poslednjih nedelja porastao, ali je i dalje znatno ispod nivoa pre sukoba.

Tekst memoranduma o razumevanju još nije objavljen. Iranska agencija Mehr je izvestila da bi on uključivao odmrzavanje 24 milijarde dolara iranskih sredstava u stranim bankama. Trump je ranije bio protiv toga da se Iranu odmrznu sredstva.

Bloomberg

Agencija Mehr je takođe navela da se sporazumom predviđa da se SAD povuku iz oblasti blizu Irana, ukinu sankcije na naftu i predstave planove za obnovu Irana u vrednosti od oko 300 milijardi dolara.

Iranska vlada je saopštila da je tokom rata pretrpela približno toliku štetu zbog intenzivnog američkog i izraelskog bombardovanja, u kojem je takođe poginulo više visokih zvaničnika.

Još jedna potencijalna tačka sporenja je Izrael, koji nije uključen u pregovore o privremenom sporazumu. Izraelska država protivi se bilo kakvom memorandumu o razumevanju koji uključuje primirje u Libanu, gde se Izrael bori protiv Hezbolaha, milicije koju podržava Iran.

Izrael je oprezan kada je reč o bilo kakvom dogovoru sa Iranom, a premijer Benjamin Netanyahu je nagovestio da bi više da se nastave vojni napadi kako bi se iranska vojska dodatno oslabila.

Prošle nedelje, Trump je, tokom telefonskog razgovora, opsovao Netanyahua dok ga je pozivao da smanji obim vojnih operacija u Libanu.

Iran i Izrael su u nedelju i ponedeljak ispalili rakete jedan na drugog, a Trump je pozvao obe strane da obustave napade.

Tenzije između SAD i Irana takođe su se ove nedelje pojačale, dovodeći primirje od 8. aprila na ivicu kolapsa.

SAD su okrivile Iran za obaranje borbenog helikoptera "apache" i uzvratile napadima na iranske vojne ciljeve u utorak uveče. Iran je potom odgovorio tako što je gađao američke snage i baze u Jordanu, Kuvajtu i Bahreinu. U sredu je ponovo razmenjena vatra.

Trump je zatim izjavio u četvrtak uveče da će napasti Iran "VRLO SNAŽNO", pre nego što je promenio planove i saopštio da je dogovor blizu.

To se dogodilo nakon što je Iran mimo javnosti zapretio da će prekinuti pregovore i pojačati napade kao odgovor na nove američke udare, rekao je jedan od diplomata.