Dogovor Kine i SAD spasao svet od najveće naftne krize

Očekivanje da će SAD i Iran u petak i fizički potpisati sporazum o otvaranju Ormuskog moreuza i početku pregovora da u roku od 60 dana postignu konačni mirovni sporazum, ne samo da je oborio svetske cene nafte, već je geostratezima dao nadu da će svet ipak izbeći najveću ikad naftnu krizu koja bi, prema pojedinim procenama, dovela do raspada globalnog ekonomskog sistema. Štaviše, sve više informacija ukazuje na to da je Memorandum o razumevanju između Vašingtona i Teherana zapravo plod koordinisane diplomatske akcije svojevrsnog trijumvirata svetskih sila – SAD, Kine i Rusije.

Iako još nije u potpunosti izvesno da li će ovaj najnoviji dogovor o prekidu vatre zaista biti dugoročnije realizovan, čini se da je optimizam energetskog sektora nikad veći budući da su tankeri za prevoz nafte i tečni prirodni gas (LNG) počeli da se preusmeravaju ka Bliskom istoku samo nekoliko sati nakon što su SAD i Iran postigli privremeni dogovor o mirovnom sporazumu.

Tankeri hitaju ka Ormuzu

Dostupnost praznih tankera koji mogu brzo da uđu u Persijski zaliv radi preuzimanja novog tereta biće ključna za obnavljanje protoka nafte, LNG-a, kerozina i sirovina za veštačka đubriva ka globalnim kupcima, što će imati presudan uticaj na to da li će svet u julu i avgustu dramatično osetiti manjak energenata u svojim skladištima, budući da je Ormuski moreuz kojim prolazi petina svetskih potreba za naftom i LNG-om, suštinski bio u potpunosti zatvoren od kraja februara kada je počelo ovogodišnje američko-izraelsko bombardovanje Irana.

Bloomberg

Dva tankera za naftu, koja su se kretala ka jugu Afrike sa namerom da obiđu Rt dobre nade i dođu do naftom bogatog Gabona na istoku Afrike, naglo su se okrenula u Indijskom okeanu ove nedelje preusmerivši svoje odredište ka Bliskom istoku, gde brojni brodovlasnici trče da premeste brodove pre mogućeg ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Istovremeno, četiri prazna broda za tečni prirodni gas (LNG) u vlasništvu Katara počela su da se kreću ka Bliskom istoku, dok je Katar saopštio da može vrlo brzo ponovo da pokrene proizvodnju LNG-a u Ras Laffanu i da u roku od mesec dana postigne punu proizvodnju.

Broj praznih supertankera koji čekaju u Omanskom zalivu, odmah izvan Ormuskog moreuza, porastao je na oko 60 ove nedelje, kažu brodski brokeri, u odnosu na oko tridesetak početkom ovog meseca. Prema podacima kompanije Kpler, uključujući i manje brodove koji takođe mogu da prevoze rafinisane proizvode, broj tankera u tom području je oko 150. Većina brodova je grupisana kod Dubaija, gde vlasnici brodova mogu da plovila opskrbe zalihama i obezbede osiguranje pre nego što krenu na strateški važan tesnac između Irana i Omana.

I dok mnogi brodovlasnici sa apetitom žele da prihvate početni rizik prolaska kroz moreuz jer će prvi na tržištu ubrati više profita zbog premije na rizik i velike potražnje, geopolitički analitičari upozoravaju da je svet i dalje na ivici, ne samo zbog energetske krize, već daleko najveće i dosad neviđena globalne sistemske krize povezane sa fizičkom nestašicom u naftnom i gasnom sektoru, koja ima višestruke kaskadne efekte u svim sektorima i oblastima, rezultirajući ekonomski pad, siromaštvo i politička previranja.

Bloomberg

Nedavno je na to upozorio i indijski premijer Narendra Modi, istakavši da ovo za svet postaje "decenija krize".

"Ako se stvari ne promene, dobici iz poslednjih nekoliko decenija biće izbrisani i masovno siromaštvo bi se moglo vratiti", upozorio je Modi na energetsku krizu.

Zajednički interesi Vašingtona i Pekinga

Prema oceni geostratega, posledice zatvorenog Ormuskog moreuza proteklih stotinjak dana osetiće se čak i ako ovaj strateški važan koridor bude odmah otvoren. To što se na berzama ne vidi tako dramatična nervoza zbog odsustva sa tržišta petine svetskih potreba za naftom i LNG-om, prema oceni stručnjaka za geostrategiju, posledica je očiglednog dogovora Vašingtona i Pekinga da nisu spremni za veliku buru u svetskoj ekonomiji.

S jedne strane, Kina i SAD su daleko od očiju javnosti posredno udružili diplomatske snage da dođe do otvaranja Ormuskog moreuza, dok su s druge strane, istovremeno iskoristili sopstvene strateške rezerve nafte da spreče da ceo svet već sada oseća razmere naftnog šoka.

Ne samo što su Amerikanci dramatično povećali proizvodnju i izvoz nafte, koji ne nedeljno skočio na rekordnih 5,35 miliona barela, već su samo u poslednjih osam nedelja iz američkih strateških rezervi na tržište plasirali 60 miliona barela nafte. To je premašilo američku intervenciju sopstvenim rezervama nafte tokom Zalivskog rata, rat u Libiji 2011. godine, pa čak i nakon početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Bloomberg

To da SAD više nego ikad ranije koriste jedan od svojih ključnih strateških bafera kako bi sprečile da energetski šok preraste u širi makroekonomski šok, prema oceni ekonomiste Christophea Barrauda, predstavlja znak makroekonomske krhkosti, jer SAD mogu da rasterete tržište danas, ali troše deo svoju bezbednosnu rezervu za sutra.

"Šta se dešava kada se ovaj ventil za pritisak zatvori dok tenzije oko ponude (nafte) nisu u potpunosti rešene", pita se Barraud i ističe da SAD ne mogu večno da popunjavaju prazninu od izgubljenih barela iz Ormuza. "Ovo nije stvarno i trajno povećanje ponude, već stvarno smanjenje zaliha. Ovde SAD ne rešavaju osnovni problem, već koriste strateški bafer da kupe vreme i ublaže šok".

Iako podaci o tome koliko je Kina povukla nafte iz svojih ogromnih strateških rezervi nisu javni, očigledno je da je zvanični Peking, poput Vašingtona, učinio sve da doprinese ublažavanju globalnog naftnog šoka i to tako što je dramatično smanjio svoju potražnju za naftom i samim tim i globalnu potražnju.

Doduše, analitičarima nije baš jasno da li je Kina jednostavno napunila najveće svetske rezerve nafte pa može drastično da smanji uvoz ili je možda tržište suštinski potcenilo elastičnost kineske potražnje za naftom, to jest sposobnost Pekinga da reorganizuje, zamenu ili optimizuje načina korišćenja nafte uz očuvanje dotadašnjeg ekonomskog učinka. U zemlji gde državno rukovodstvo nameće kvote, industrijske ciljeve i usmerava industrijsko ponašanje, ovakvo dramatično prilagođavanje je moguće, a ako se to zaista dogodilo, prema oceni komentatorke britanskog dnevnog lista The Telegraph Izabelle Kaminske, to otvara mogućnost koju "mnogi naftni bikovi možda još nisu razmatrali".

"Šta ako Kina više ne mora da uvozi sirovu naftu po stopama koje su karakterisale prethodnu deceniju? Ako je tako, implikacije bi bile duboke", navodi Kaminska i dodaje da je godinama spremnost Kine da troši sve veće količine nafte pomagala proizvođačima da održavaju cene. "Čitave ekonomije proizvođača počele su da zavise od pretpostavke da će kineska potražnja nastaviti da raste unedogled".

Bloomberg

Ukoliko je sposobnost Kine da svoju proizvodnu mašineriju delom uspešno preusmeri sa naftnog napajanja na napajanje strujom iz njenih ogromnih kapaciteta obnovljivih izvora, to bi moglo bi da znači da, kako ocenjuje Kaminska, iranska kriza može nenamerno da deluje kao "dimna zavesa za mnogo veće prilagođavanje u globalnoj ekonomiji nego što se očekuje".

"Ono prilagođavanje od kojeg su SAD, sa stopom rentabilnosti od oko 50-60 dolara po barelu, uvek bile spremne da profitiraju", smatra ova analitičarka i dodaje da bi to onda značilo da će najvažniji bareli na tržištu nafte biti ne oni koji nedostaju zbog rata u Iranu, već oni koje Kina više ne mora da kupuje.

Dogovor globalnog trijumvirata

Ipak, geopolitički analitičari zasad odsustvo velikog naftnog šoka i sklopljeni američko-iranski memorandum vide pre svega kao posledicu direktnog i indirektnog diplomatskog dogovora lidera svojevrsnog globalnog trijumvirata moći – Donalda Trumpa, Xi Jinpinga i Vladimira Putina – u okviru Drugog hladnog rata između SAD i dvojca Kina-Rusija.

A za tu ocenu ima nekoliko javnih nagoveštaja. Jedan je u objavi zamenika iranskog ministra spoljnih poslova da je memorandum o razumevanju razmatran i u okviru "razmene mišljenja" sa ruskim i kineskim ambasadorima u Teheranu.

"Strateško partnerstvo između Irana, Kine i Rusije, kao i koordinacija i interakcije između tri zemlje, nastaviće se punom snagom", objavio je zamenik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Gharibabadi o sastanku prošle subote, inače jednom u nizu sastanaka između tri zemlje od početka sukoba u februaru.

Bloomberg

I portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei je krajem maja rekao da je Kina igrala "veoma konstruktivnu ulogu u svim procesima vezanim za iranske nuklearne pregovore", kao i da je to učinila i Rusija u Savetu bezbednosti UN.

Kinesko angažovanje u diplomatskom rešavanju rata u Iranu bilo je očigledno, ne samo na pojedinačnim samitima Xija sa Trumpom i Putinom, već i u tome što su u Peking dolazili iranski ministar spoljnih poslova Abass Aragchi, kao i Shehbaz Sharif, premijer Pakistana koji je igrao ključnu ulogu u pregovorima između SAD i Irana.

Početkom ove nedelje se i sam Trump zahvalio liderima Xiju i Putinu kao jednim od lidera koji su mu pomogli da postigne početni sporazum o prekidu vatre sa Iranom, ili su bar pomogli u postavljanju uslova tako što nisu slali tankere za naftu i gas ili druge komercijalne brodove kroz Ormuski moreuz kako bi ugrozili američku pomorsku blokadu usmerenu na pritisak na Iran.

"Bio je pravi džentlmen", rekao je Trump o Xiju u razgovoru za The New York Times u nedelju dok je proslavljao svoj 80. rođendan na travnjaku Bele kuće. "Nije poslao tanker, zajedno sa 20 razarača sa svake strane, da pokuša da razbije blokadu".

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar u ponedeljak o tome šta je Trump mislio kada je rekao da su Xi i Putin pomogli Amerikancima i Irancima da postignu početni sporazum. Kineska ambasada u Vašingtonu je pak saopštila je Xi izdao deklaraciju sa četiri principa za mir na Bliskom istoku i da Kina "neumorno radi na okončanju borbi i na miru".

Kako ocenjuje vanredni profesor kineske politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Zapadne Australije Chen Jie, Kina je igrala ključnu ulogu u sklapanju sporazuma jer i dalje u velikoj meri zavisi od zaliha nafte i gasa, koje prolaze kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz.

"Za vladu koja je već zabrinuta zbog ekonomskog usporavanja, Kina želi da se ovaj rat završi što je pre moguće", rekao je Chen za australijski TV kanal ABC, dodajući da je Peking postao diplomatski most između arapskih država, koje su tradicionalni saveznici SAD, i Irana, te da je Kina "jedina velika sila koja održava normalne, čak i prijateljske odnose sa svim stranama svakog sukoba". "Trend je jasan. Od svih igrača u ovom sukobu, Kina je jedina koja se pojavila sa većim uticajem, značajno poboljšanim imidžom i sve glasnijim glasom na svetskoj sceni".

Bloomberg

Dok Chen očekuje i da će buduće sporazume između Vašingtona i Teherana oblikovati Peking, austrijsko-bugarska ekspertkinja za geostrategiju Velina Čakarova ističe da pasivni posmatrači nisu ni Kina, ali ni Rusija.

"One su aktivno oblikovale pregovarački stav Irana i materijalno podržavale Iran tokom celog tekućeg rata", rekla je Čakarova za ABC i istakla da izjava zamenika iranskog šefa diplomatije šalje nekoliko poruka. "Ona Vašingtonu govori da Memorandum o razumevanju ne uništava iransku bezbednosnu arhitekturu. Tvrdolinijašima u Teheranu govori da prihvatanje sporazuma nije kapitulacija jer osovina ostaje netaknuta. A široj međunarodnoj zajednici govori da se svet ne vraća američko-centričnom poretku samo zato što je objavljeno primirje".

Ona ukazuje na to da je Rusija bila zainteresovana da "pokaže da američki vojni pritisak ne može dovesti do promene režima, što ishod Memoranduma o razumevanju potvrđuje", dok je Kini bio potreban kraj rata kako bi osigurala stabilan i kontinuirani pristup iranskoj sirovoj nafti.

"I Moskva i Peking su stoga imali svaki podsticaj da kažu Teheranu: prihvati okvir, sačuvaj dobitke i iskoristi 60-dnevni pregovarački prozor da zaštitiš svoje osnovne interese u vezi sa nuklearnim obogaćivanjem i ublažavanjem sankcija", rekla je ona i dodala da i kasniji pregovori o nuklearnom programu neće biti isključivo između Vašingtona i Teherana. "Moskva i Peking će nastaviti da koordinišu sa Iranom uslove bilo koje arhitekture nuklearne verifikacije i pokazali su na sastancima u Pekingu i Moskvi od početka 2025. da imaju i pravo i kapacitet da to učine".