Za odbranu 2,2 milijarde evra, uvođenje vojnog roka koštaće 86 miliona evra

Kupovina francuskih "rafala" i uvođenje obaveznog vojnog roka uticali su na to da u 2025. budžet za vojsku bude rekordan. On je uvećan više od četiri puta u odnosu na iznos iz rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kada je iznosio oko 62 milijarde dinara. Vojsci i odbrani u 2025. iz budžeta sleduje 261,8 milijardi dinara ili oko 2,2 milijarde evra, što je 2,53 odsto BDP-a.

Najviše novca, pored zarada, biće izdvojeno za opremanje vojske, mašine i opremu – čak 466 miliona evra. S druge strane, najznačajnija stavka u budžetu za sledeću godinu svakako je služenje vojnog roka koji će, kako je najavljeno, postati obavezan polovinom 2025. godine.

Sa izdvajanjem novca za uređenje kasarni za služenje vojnog roka i izgradnju objekta posebne namene krenulo se već ove godine. Tako je za to u rebalansu budžeta za 2024. godinu ukupno predviđeno oko 2,8 milijardi dinara.

U odnosu na to, novac koji će biti izdvojen u te svrhe sledeće godine biće mnogo veći. Služenje vojnog roka građane Srbije koštaće nešto više od 10 milijardi dinara ili oko 86,1 milion evra.

Najviše novca za plate i naoružanje

Najveća stavka u budžetu Ministarstva odbrane za 2025. godinu odnosi se na plate, dodatke i naknade zaposlenih u iznosu od 66,5 milijardi dinara ili oko 563 miliona evra. Samo nešto manje novca biće izdvojeno na opremanje Vojske Srbije, kao i kupovinu mašina i opreme, što podrazumeva i otplatu dela "rafala" – 55 milijardi dinara ili oko 466 miliona evra.

Tu se, između ostalog, pominje izgradnja objekata i infrastrukture u Pančevu, Priboju i Nišu, za koje će biti potrošeno oko dve milijarde dinara, kao i oko 1,8 milijardi za izgradnju vojnog objekta posebne namene.

 

Opremanje, mašine i oprema svakako podrazumeva naoružanje, a tu spada i nabavka 12 francuskih borbenih aviona "rafal" koji su ugovoreni tokom posete predsednika Francuske Emmanuela Macrona Beogradu. Sporazumom između dve države, kupovina "rafala" procenjena je na tri milijarde evra, a prva rata od 421 milion evra dospeva već ove godine. Tako da je na razdelu Ministarstva odbrane u rebalansu budžeta za 2024. u delu "opremanje Vojske Srbije" izdvojeno 48,6 milijardi dinara ili oko 411,9 miliona evra.

Upravo je u te svrhe, opremanje Vojske Srbije, i budžetom za 2025. godinu izdvojena značajna, nešto veća, suma - 55 milijardi dinara ili oko 466 miliona evra. Za 2026. godinu ta stavka biće još veća jer je planirana 81 milijarda dinara, odnosno čak oko 686,4 miliona evra.

 

Da će Srbija u 2025. godini za vojsku i odbranu izdvojiti dosta više novca nego druge zemlje, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. On ističe da je to posledica izdvajanja novca iz budžeta za kupovinu rafala, ali i za uvođenje vojnog roka.

Arsić: Ne treba žrtvovati obrazovanje 

"Novac koji se u drugim zemljama izdvaja za odbranu i vojsku je ispod dva odsto BDP-a, a kod nas će sada preći 2,5 odsto. To svakako podrazumeva zakidanje sredstava iz budžeta na nekoj drugoj strani. Čim nema povećanja poreza, rast jednih rashoda u budžetu znači manji prostor za neke druge", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, interesantno je to da će se veća izdvajanja za vojsku nastaviti i narednih godina. "Rafali će se otplaćivati narednih četiri do pet godina, a služenje vojnog roka je relativno trajno."

 

Ipak, on ističe da treba stvoriti prostor i za neke druge važne razvojne funkcije, kao što je obrazovanje. "Srbija je jedna od zemalja koja za obrazovanje izdvaja najmanje u Evropi, samo 3,2 odsto BDP-a, dok je prosek pet odsto. Odbrana je takođe važna, ali ne bi trebalo da se žrtvuje obrazovanje."

Arsić naglašava da je u današnjem svetu dobro imati jaku vojsku, ali da "bezbednost malih zemalja više zavisi od savezništava nego od jačine sopstvene vojske".

"Potrebna je modernizacija vojske, ali ne treba imati iluziju da ćemo povećanjem ulaganja u tu oblast steći neku prednost u odnosu na druge zemlje."

Milojko Arsić; Bloomberg Adria TV

 

Prema njegovim rečima, većina zemalja članica NATO-a na vojsku izdvaja oko 1,5 odsto BDP-a. "Izdvajanja Srbije su velika u odnosu na naše ekonomske mogućnosti. Istina je da je Srbija neutralna država koja mora sama da brine o svojoj bezbednosti. Ali suštinsko je pitanje da li su veća ulaganja garant bezbednosti ili su to ipak neka savezništva i drugačije političke odluke."

On zaključuje da država mora da vodi računa o svim svojim funkcijama uravnoteženo. "Važno je ulagati i u zdravstvo, obrazovanje, brinuti o socijalnoj politici, tako da ne bi trebalo zbog jedne funkcije zanemariti ostale. Neke kategorije su posebno ugrožene, poput staračkih domaćinstava koja nemaju penzije. Većina zemalja uvela je ovaj oblik socijalne pomoći", navodi Arsić.

Nova zapošljavanja zbog vojnog roka  

Kada se radi o zaradama zaposlenih u Ministarstvu odbrane i vojsci, zanimljiva je ocena Fiskalnog saveta Zakona o budžetu za 2025.koji upozorava da kod njih troškovi zaposlenih rastu brže od sektorskih povišica. "Jedno od najvećih relativnih uvećanja mase zarada biće zabeleženo na razdelu Ministarstva odbrane. U planu je, naime, da izdvajanja za zaposlene kod ovog korisnika u zbiru porastu za skoro 18 odsto u odnosu na nivo iz ovogodišnjeg rebalansa", navodi Fiskalni savet.

Oni ističu da je to osetno veći prirast od onog koji bi se dobio ukoliko bi se primenila samo sektorska povišica od osam odsto koja je predviđena za sve zaposlene u javnom sektoru izuzev radnika u obrazovanju. "Postoji mogućnost da je širi budžetski okvir na ovoj stavci predviđen za angažovanje dodatnog broja zaposlenih usled uvođenja obaveze služenja vojnog roka i popunjavanje kritičnih pozicija po konkursima za prijem u neke od vojnih jedinica."

S druge strane, dodaje se u ocenu Saveta, ima naznaka da su u planu dodatna uvećanja primanja profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, "za koje se u ovom momentu ne može utvrditi da li će biti privremenog ili trajnog karaktera".

Oni ukazuju i na izraženi rast izdvajanja za robu i usluge kod Ministarstva odbrane, što takođe povezuju sa pripremama za obavezno služenje vojnog roka.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar