NIS: Obustavljamo rad rafinerije u Pančevu

U Rafineriji nafte Pančevo u utorak počinje obustava rada proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji NIS, saopštilo je to preduzeće.

"Obustava rada procesnih postrojenja odvija se po principu koji se primenjuje kada je reč o planskim remontima i izvodi se u skladu sa zakonima Republike Srbije, internim pravilima kompanije i najstrožim ekološkim standardima i pravilima bezbednosti i zdravlja na radu", kaže se u zvaničnom saopštenju i dodaje da su aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane na taj način da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte.

Iz preduzeća su poručili da će za vreme trajanja obustave rada Rafinerije zaposleni biti angažovani na poslovima koje obavljaju tokom planskih obustava postrojenja. "Istovremeno, NIS nastavlja snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama."

Firma je izrazila nadu da će u što je moguće kraćem roku ponovo biti uspostavljen redovan rad Rafinerije nafte Pančevo. "Kompanija ostaje posvećena naporima da očuva socijalnu stabilnost više od 13.500 zaposlenih kao i da u što je moguće kraćem roku bude delistirana sa SDN liste američkog Ministarstva finansija ili ishoduje novu posebnu licencu koja će joj omogućiti nesmetano poslovanje, u čemu ima snažnu podršku državnih organa Republike Srbije."

Podsetimo, ranije u toku dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nije dobila licencu za nastavak rada NIS-a i da je srpska strana dala dozvolu za zatvaranje Rafinerije Pančevo.

Mada je najavljeno da rafinerija u Pančevu prestaje da radi u utorak, ukoliko SAD ne izdaju licencu za rad NIS-a, nezvanične informacije koje su se pojavile tokom dana ukazivale su na to da je objekat i dalje u fazi tople cirkulacije, zahvaljujući dopremanju lake nafte iz domaćih izvora. Jedina rafinerija u Srbiji prešla je u fazu tople cirkulacije 25. novembra usled nedostatka sirove nafte za preradu, što je posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo naftnoj kompaniji.

Budućnost rafinerije ostaje ugrožena zbog čekanja na licencu od američke administracije i projekcije idu u smeru da ta dozvola neće biti dobijena u skorije vreme. "Ministarka za rudarstvo obavestiće danas NIS da nemamo nagoveštaja da će SAD dati licencu za rad rafinerije u Pančevu, što će prouzrokovati prestanak rada rafinerije", rekao je Vučić.

''Da li će oni to da urade danas, sutra ili prekosutra, to je njihova stvar. Sasvim sigurno uradiće brzo, jer oni danas dok drže u toploj fazi, kako mi to nazivamo, gube dnevno 370.000 evra i njihova je stvar kada žele da u potpunosti ugase rafineriju'', napomenuo je.

Uz to, ugovoreno je da se platni promet za NIS obezbedi do kraja nedelje na rizik države, to jest pod rizik da i Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke potpadnu pod sankcije. "Dakle, i utorak i sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja imaće platni promet. NIS ima dovoljno vremena da isplati plate zaposlenima, ima dovoljno vremena da plati sve dobavljače, ima dovoljno vremena da pripremi svoje zaposlene za sve što sledi. Posle toga merićemo dan za danom."

 

Dodao je da će država davati naftne derivate svima drugima osim NIS-a, kako bi bilo dovoljno goriva. "Sa kerozinom jedino baš nikakvih problema neće da bude, da vam ne objašnjavam kako smo to završili. Ali smo završili, dakle, avio-saobraćaj će u potpunosti dobro i normalno da funkcioniše. Imaćemo dovoljno i do kraja januara, a rekli smo 15. januara mi presecamo. U najgorem slučaju, ako do tada oni ne završe razgovore sa Arapima, Mađarima, Englezima, Amerikancima, s kim god hoće, to je njihova stvar."

Naglasio je da je, u skladu sa ranije najavljenim merama, Srbija nastavila da se bavi uvozom naftnih derivata i istakao da su sva skladišta puna ''do čepa''. Dakle, država ima dovoljno goriva, "samo što će ljudi morati da idu na neke druge pumpe", zaključio je predsednik Srbije.

Takođe, prema Vučićevim rečima, "hrvatski Janaf nam nije dozvolio uvoz nafte koja nije bila namenjena rafineriji u Pančevu, već našim robnim i obaveznim rezervama, iako smo garantovali da imaju svoje posmatrače i oni i Amerikanci, kao i da mogu da vide gde će ta nafta biti uskladištena".

Dodao je da time u stvari poručuju da nije samo NIS pod sankcijama, već cela Srbija, dok Amerikanci ne kažu drugačije.

Marković: Nema povoda da se Amerikanci oglase

Ranije tokom dana, stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da ne očekuje da će stići potvrda SAD o produžetku licence za poslovanje NIS-a, kao da će njena rafinerija prestati da radi. "Amerikanci se ne oglašavaju iz prostog razloga - oni su uveli sankcije, sankcije su na snazi, ne vide da se nešto promenilo, zašto bi", kazao je Marković u utorak za RTS, prenela je Beta.

Bloomberg

Tada je dodao da nema novih najava u vezi sa radom rafinerije u Pančevu, kao i da smatra da će se sada ići na isključenje. 

Na pitanje koliko je ponovno pokretanje rafinerije složen i skup postupak, stručnjak je naglasio da o tome nema pouzdanih informacija. "Mi smo u situaciji gde će to svakako koštati, da li NIS, da li nas posredno. Ova situacija nas košta, gledamo samo kako da smanjimo te troškove."

Državni mehanizam u slučaju ugrožene energetske sigurnosti

Dok se i dalje čeka da se klupko oko NIS-a odmota, pažnju privlači činjenica da država već ima propisan mehanizam za postupanje u slučaju poremećaja na tržištu nafte i derivata. U pitanju je "Uredba o utvrđivanju Programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima - Krizni plan" iz 2019. godine, koja opisuje procedure, nadležnosti i mere koje se preduzimaju ukoliko dođe do ugrožene sigurnosti snabdevanja energentima.

NIS

Krizni plan se aktivira tek kada se ispune određeni uslovi koji ukazuju na ozbiljan poremećaj. To mogu biti problemi u međunarodnom snabdevanju sirovom naftom, prekidi u transportu zbog havarija, nagli rast tražnje izazvan nestašicom energenata ili, što je posebno naglašeno, zastoj u radu rafinerije u Pančevu. "Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta", kaže se u dokumentu.

Planom se predviđa i reakcija ako dođe do prekida protoka kroz JANAF ili Transnaftine naftovode, kao i ako je plovidba Dunavom ograničena zbog ekstremnog vodostaja.

Korišćenje rezervi

Osnovna mera za stabilizaciju tržišta prema toj uredbi jeste korišćenje rezervi - i onih koje drže kompanije i obaveznih državnih rezervi. Njihova raspodela se vrši po jasnom principu: svako dobija količine srazmerno doprinosu koji je kroz naknade davao u sistem rezervi.

Predsednik Srbije izjavio je u utorak da Srbija nema problema sa gorivom ni sa naftnim derivatima i da će ih biti do kraja januara, a da će tim za energetsku stabilnost zasedati na dnevnom nivou i da će javnost obaveštavati na svaka dva dana. On je u obraćanju iz Predsedništva rekao da u našim rezervama, ne računajući rezerve NIS-a, ima dosta dizela i benzina, naglašavajući da će dizela biti dovoljno do kraja januara i da ga ukupno ima preko 204.000 tona.

"Mi imamo u Pančevu 24.400 tona dizela, 20.000 tona u Kovinu, 9.500 tona u Požegi - ukupno 53.900 tona samo u robnim rezervama", nabrojao je Vučić i naglasio da je dizel 82 odsto potrošnje u Srbiji u odnosu na benzin. Dodao je da imamo u obaveznim rezervama 61.069 tona u Smederevu evrodizela, 44.622 tona u Ledincima 14.949 tona, 29.955 tona u Kovinu, negde oko 150.595 tona, kao i da imamo 25.000 tona dizela u vojnim rezervama. "Mi smo naručili još 29.000 tona dizela plus 20.000 tona, kao i 300 tona kerozina i 38.000 tona benzina."

Istakao je da mazuta trenutno ima 54.500 tona, a da je godišnja potrošnja 44.00 tona. Govoreći o benzinu, kazao je da imamo obaveznih rezervi i on se mnogo manje troši, ističući da u Požegi imamo obavezne rezerve 14.533 tona i imamo još 4.000 tona benzina u robnim rezervama.

"Nemamo mi problema sa gorivom, nemamo mi problema sa naftnim derivatima, otvorili smo nove kanale za uvoz. Problem je logistika, jer treba da se razmišlja o cisternama, gde će cisterne da kupe naftne derivate. Neki će morati u Ledince, neki će morati u Požegu, neki će morati u Smederevo. Smederevo i Kovin im je nekako i najlakše, zato što nije daleko od Pančeva, pa da kažete su troškovi nešto niži, ali sve što morate da uzimate po ovim udaljenim lokacijama, i troškovi su logistički viši i postavlja se pitanje broja cisterni i svega drugog", rekao je Vučić.

Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa, nedavno je rekao da očekuje da će rafinerija prestati da radi, ali i da će naftnih derivata biti i u narednim mesecima, zahvaljujući većem uvozu.

NBS u jednom od svojih izveštaja napominje da bi nedostatak domaće proizvodnje naftnih derivata delom mogao biti nadomešten uvozom, ali verovatno po višoj ceni zbog povećanih logističkih troškova. "Pored saobraćaja, viši troškovi energenata pogodili bi i druge proizvodne oblasti privrede (poljoprivredu, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku), ali je ove efekte teško precizno kvantifikovati."

Depositphotos

Manji izvoz naftnih derivata i istovremeno veći uvoz imao bi negativan efekat na bruto domaći proizvod (BDP), ali bi to delimično bilo kompenzovano nižim uvozom sirove nafte, procenili su centralni bankari. 

Mere za racionalizaciju potrošnje

Osim trošenja rezervi, planom se omogućava da se, zavisno od razvoja situacije, uvedu i mere za racionalniju potrošnju.

Počinje se blagim savetima: više javnog prevoza, zajedničke vožnje, rad od kuće i ekonomična vožnja. Ako to ne da rezultat, mogu da uslede obavezne odluke: smanjenje ograničenja brzine, skraćeno radno vreme pumpi, zabrana točenja u kanistere ili limit po jednom točenju.

U ekstremnim uslovima uvodi se par-nepar sistem kretanja, potpune zabrane vožnje određenih dana ili čak sledovanje goriva.

U tim, najtežim scenarijima postoji lista korisnika koji moraju biti snabdeveni: policija, vatrogasci, hitna pomoć, bolnice, energetska preduzeća, telekomunikacije, pošta, javni prevoz i vodovod. Zanimljivo je da se o ovom pitanju nedavno oglasila i jedna privatna kompanija - Nelt Group. Ona očekuje da će dobiti prioritet u snabdevanju gorivom, ukoliko u Srbiji dođe do poremećaja u tom snabdevanju zbog sankcija NIS-u, izjavio je Darko Lukić, generalni direktor ove firme koja se bavi distribucijom, logistikom i prehrambenom industrijom, a dnevno vrši isporuke u oko 10.000 radnji u Srbiji.

Darko Lukić | Bloomberg Adria

Za upravljanje krizom zadužena je Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije (NESO). Ona je početkom oktobra, par dana pre nego što su sankcije stupile na snagu, saopštila da nema problema u snabdevanju i da su razrađeni različiti scenariji za održavanje stabilnosti tržišta.

Ipak, iako su sankcije stupile na snagu, krizna situacija formalno još nije proglašena. Prema uredbi, postupak ide ovako: NESO najpre prikuplja podatke i procenjuje stanje. Ako smatra da su potrebne posebne mere, priprema Akcioni plan i predaje ga ministru energetike. Konačnu odluku o proglašenju krize donosi Vlada.

Nacionalizacija ili stečaj

Ukoliko američka administracija ne odobri dalji rad energetske kompanije, plan Srbije je da Gazpromu da rok od 50 dana da proda svoj udeo trećoj strani. Potom, ako se vlasnički odnosi do tada ne razreše, država bi mogla da pribegne nacionalizaciji, a takođe bi moglo da dođe do pokretanja stečajnog postupka

Govoreći o tome koje su mogućnosti koje preostaju Srbiji, Marković je kazao da prva mogućnost jeste da se postupi kao što su postupile i druge zemlje, na primer Bugarska i Nemačka. "Ali naša Vlada je odlučila da takvu meru ne koristi, jer ne želi da preuzima na silu ovo preduzeće. To bi bila mera koja bi mogla da održi i stabilnost snabdevanja i sve ostalo, odnosno da se izvučemo. Mislim i ta mera nas košta, mi preuzimanjem NIS-a sada bismo nastavili sa radom NIS-a, ali bismo posle kada se situacija sredi, završi se rat, pred međunarodnim sudovima i nekim arbitražama sigurno imali tužbe i to bi opet morali da platimo."

Rizik od sekundarnih sankcija SAD, ako NIS ne obustavi poslovanje, prema njegovim rečima nikako ne sme da se dozvoli. "Da dođe do blokade bilo koje banke ili Narodne banke Srbije, to bi bila stvarno jako teška mera i veliki, na neki način, naš poraz. Tako da može se očekivati da će uskoro banke blokirati račune NIS-a. U takvoj situaciji, NIS više nikako nije operativan."

NIS

Ukazao je na to da u tom slučaju NIS-u sledi stečaj.

"Ukoliko ne može da servisira svoje obaveze, stižu dugovi za naplatu, onda se uvodi stečaj, stečajni upravnik i onda se ide na prodaju imovine", istakao je Marković.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, državni vrh ne želi da nacionalizuje preduzeće, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi država mogla da uvede svoju upravu i plati "najvišu moguću cenu ruskim prijateljima".

"Sopstvena uprava nije pravni termin, a pretpostavljam da bi to moglo da znači stečajni postupak ili nacionalizaciju", rekla je Ivana Matić, bivša v. d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Kako je podsetila, nacionalizaciji bi moralo da prethodi donošenje lex specialisa, dok je za uvođenje firme u stečaj potreban razlog. "U ovom trenutku, ne vidim šta bi drugo taj razlog mogao da bude, osim rizika da kompanija neće moći da izvršava svoje obaveze", rekla je Matić u razgovoru za Bloomberg Adriju pre nedelju dana.

Uvođenje stečajnog upravnika je "završna faza stečajnog postupka, koji bi mogao da potraje najmanje šest meseci, a možda i više", dodao je Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Kako je podsetio, NIS duguje preko 500 miliona evra bankama.

Prema oceni Radosavljevića, stečaj je poslednja opcija koju će aktuelni vlasnici pokušavati da izbegnu. "Uveren sam da će aktuelni većinski vlasnici uraditi sve da do pokretanja stečajnog postupka dođe što kasnije."

(Ažurirano kroz tekst.)