Kapitalni projekti Srbije za 2025: koliko će koštati i šta je prioritet

Poreski obveznici prvi put u Srbiji mogu da prate realizaciju kapitalnih projekata, na koliku vrednost su procenjeni, koliko novca je do sada potrošeno i kako će se pare raspoređivati u naredne tri godine, iz čega se jasno vidi šta će biti prioritet. Vlada Srbije dala je prvi put detaljan pregled investicionih projekata u republičkom budžetu i na taj način je ispunila zahtev Međunarodnog monetarnog fonda iz stendbaj aranžmana koji se završava ove godine.

Prema spisku, objavljenom u revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama do 2027, budžetirano je 313,6 milijardi dinara za ukupno 56 projekata u narednoj godini.

Najviše novca namenjeno je za EXPO, tačno 46 milijardi dinara u 2025. godini, uz procenu da će za projekat pod nazivom "EXPO Beograd 2027 – Beogradski sajam, Zona B (forum, izložbeni prostori, parking, uređenje), Poslovna zona E, toplotni izvor" tokom tekuće 2024. godine biti potrošeno 43 milijarde dinara.

Ministarstvo finansija

 

EXPO je prvi prema visini troškova i u projekcijama izdvajanja i za 2026. godinu, za koju se predviđa izdvajanje 47,5 milijardi dinara. Ukupni trošak EXPO Beograd 2027 projekta procenjen je na 139,6 milijardi dinara.

Za nacionalni stadion budžetirano je 18,6 milijardi dinara u 2025. godini. Za sledeću godinu izdvojeno je 21,2 milijarde dinara, a ukupni iznos je 67,5 milijardi dinara.

Oba ova projekta, koji se nalaze jedan uz drugi u Surčinu i čine celinu, u narednoj godini je predviđeno veće izdvajanje nego što je bilo planirano rebalansom budžeta za 2024, koji je nedavno usvojen.

 

 

Moravski koridor najskuplji auto-put

Kada je reč o infrastrukturnim projektima u drumskom saobraćaju, prva po vrednosti kada je reč o budžetiranju za 2025. godinu je izgradnja deonice Moravskog koridora sa 30 milijardi dinara, a ovaj projekat, prema proceni Ministarstva finansija, kada se podvuče crta, koštaće ukupno 252 milijarde dinara. Ovaj auto-put koji povezuje Kragujevac i Čačak, koji je trebalo da bude završen do 2022. godine Fiskalni savet je naveo kao primer projekta gde je zbog skraćenih procedura vrednost projekta iz godine u godinu samo rasla, pa je sa prvobitno ugovorenih 700 miliona evra narasla na 1,7 milijardi evra, ali je bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u intervjuu Bloomberg Adriji to objasnio činjenicom da se poštuje ugovor i da pri izlasku u javnost sa prvobitnom cenom nije uzeta u obzir regulacija reke Morave.

Na spisku je i deonica auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Požege, iako je prema budžetu za ovu godinu trebalo da bude već završena. Tu je izgradnja auto-puta Beograd - Sarajevo, kao i izgradnja deonice auto-puta od Beograda do Zrenjanina i od Niša do Pločnika, međutim za ovaj projekat je opredeljeno manje novca. Ovaj auto-put, koji finansiraju evropske banke, kao da je skinut sa liste prioriteta. On je inače aktiviran posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kada je dogovoreno da se i američki DFC uključi u finansiranje auto-puta koji bi povezivao Niš i Prištinu. Ostaje da se vidi da li će ovaj projekat posle pobede Donalda Trumpa opet biti aktiviran.

Depositphotos

 

Fiskalni savet takođe primećuje da je najveće smanjenje u odnosu na doskorašnje planove pretrpela je saobraćajnica Niš - Merdare (deonica Niš - Pločnik). Konkretno, za taj projekat rebalansom za 2024. bilo je predviđeno 30,6 milijardi dinara ukupno za 2025. i 2026. godinu, čime bi ovaj projekat praktično potpuno bio realizovan do početka 2027. godine. Revidirana Strategija, međutim, za ovaj projekat u 2025, 2026. i 2027. godini predviđa ukupne kapitalne rashode od svega 4,7 milijardi dinara u zbiru, što znači da se većina planiranih ulaganja odlaže za period nakon 2027. godine.

Ostali projekti koji će na svoj red da (ponovo) postanu prioritet čekati barem do 2028. godine jesu beogradski metro, putni pravac Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kao i projekat izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture sa razdela MGSI, za koji se od 2021. predviđaju sredstva u budžetu, ali zasad nije realizovana ni desetina njegove procenjene vrednosti. U Revidiranoj Fiskalnoj strategiji su, u odnosu na planove iz Rebalansa, predviđena manja sredstva za sve ove projekte u 2025. i 2026. godini, a da to nije praćeno bilo kakvim pojašnjenjem, ocenjuje Fiskalni savet.

Beogradski projekti, metro opet u zapećku

Za sledeću godinu namenjeno je 2,16 milijardi dinara za izgradnju novog mosta preko reke Save, odnosno na mestu upravo zatvorenog Starog savskog mosta i on će ukupno koštati 12 milijardi dinara, dok je za tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine oko šest milijardi dinara izdvojeno u 2025. Dok je za Beogradski metro u sledećoj godini opredeljeno tek nešto više, odnosno 6,5 milijardi dinara, a ceo projekat bi trebalo da košta 72,8 milijardi dinara.

 

 

 

Među najvećim budžetskim izdvajanjima su i železnički projekti. Namenjen je novac za rekonstrukciju pruge Niš - Dimitrovgrad u vrednosti od 13 milijardi dinara, dok je još 18 milijardi dinara namenjeno izgradnji pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona.

Pruga Beograd - Niš sledeće godine nije prioritet

Na spisku za finansiranje u 2025. ne spominje se novac za modernizaciju deonice pruge Beograd - Niš u sledećoj godini, dok se procenjuje da će taj iznos u 2026. dostići 10 milijardi dinara. Za taj projekat obezbeđen finansijski paket od EU u vrednosti od 2,2 milijarde evra, od kojih je 598 miliona evra u vidu investicionog granta najveće donacije EU do sada odobrene za neki projekat u Srbiji. 

Infrastruktura železnica Srbije

 

Značajna suma je planirana za projekat mađarsko-srpske železnice u vrednosti od blizu 18 milijardi dinara za 2025. godinu, iako je najavljeno je da će deonica brze pruge od Novog Sada do Subotice biti puštena u saobraćaj u decembru ove godine. Ukupna vrednost projekta mađarsko-srpske železnice je 155,4 milijarde dinara. Ovaj projekat osim brze pruge za vozove koji će se kretati brzinom od oko 200 milimetara na sat podrazumeva i rekonstrukciju železničkih stanica na trasi, a jedna od tih stanica je i ona u Novom Sadu na kojoj se srušila nadstrešnica i usmrtila 18 ljudi.

Podsetimo, tokom treće julske revizije našeg aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti, ugovoreno je da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu bude uključena i tabela za praćenje projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

 

 

Vlada je takođe obećala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu prilikom naredne izmene, takođe ne kasnije od novembra ove godine, kao i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj se fazi sprovođenja nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.

Fiskalni savet: Ovo je korak napred

Fiskalni savet, koji je prvi i pre MMF-a na ovome insistirao, navodi da revidirana Fiskalna strategija za period od 2025 do 2027. sadrži pregled velikih investicionih projekata iz republičkog budžeta, što je, po proceni Saveta, značajno unapređenje.

"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Između ostalog, sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno."

Za veliki broj investicija sa spiska, ovo je prvi zvanični dokument u domenu ekonomske politike koji eksplicitno navodi procenjene vrednosti projekata.

"Na osnovu ovakvog prikaza se, recimo, može utvrditi da li su (i u kojoj meri) u međuvremenu načinjene korekcije planskih veličina u odnosu na prvobitne procenjene vrednosti investicija – što su fenomeni o kojima javnost do sada uglavnom bila informisana ne samo sa velikim kašnjenjem već uglavnom preko medija i/ili zvaničnih izvora koji ne predstavljaju planski dokument ekonomske politike", navodi Fiskalni savet.

Međutim, Fiskalni savet skreće pažnju da su pojedini republički projekti samo delimično obuhvaćeni. Tako se, recimo, ulaganja u beogradski metro iskazuju samo za prve dve faze izgradnje linije 1, iako se do sada u budžetu ovaj projekat evidentirao kao celina pod nazivom Izgradnja beogradskog metroa na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI).

Depositphotos

 

 

"Identifikovali smo još neke velike projekte koji su samo delimično prikazani u tabeli. Tako, recimo, ostaje nejasno zašto se za projekat auto-puta Beograd - Zrenjanin - Novi Sad iskazuje planirani iznos samo za putnu deonicu Beograd - Zrenjanin, bez dela do Novog Sada iako oni čine jednu celinu."

Ukazuju i na to da ima projekata vrednijih od 20 miliona evra koji se nisu našli u tabeli, a čije je sprovođenje u toku. Takav je slučaj, recimo, sa izgradnjom saobraćajnice Bački Breg - Kikinda, za koju su pripremni radovi uveliko počeli (u decembru 2023. godine), a čija se ukupna vrednost prema izjavama zvaničnika meri milijardama evra.

U tabeli nema podataka o investicijama u izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu, iako je za tu namenu samo u toku 2024. godine rebalansom budžetirano 22 miliona evra (prema informacijama iz javnosti, u planu je da država infrastrukturu ovog aerodroma u narednim godinama uloži još najmanje 140 miliona evra). 

Depositphotos

 

Takođe, Šumadijski koridor (saobraćajnica „Vožd Karađorđe“) nije u tabeli, iako je u toku izdavanje lokacijskih uslova i čiji se početak realizacije najavljuje za 2025. godinu. Vrednost ovog projekta, prema poslednjim dostupnim budžetskim podacima, iznosi najmanje jednu milijardu evra.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar