Kako je EU istisnula Kineze sa pruge Beograd-Niš

Modernizacija pruge Beograd - Niš počeće 2024. godine i za pet godina vozovi će njome saobraćati brzinama od 200 kilometara na sat. Ova pruga je žila kucavica za Srbiju. Ali značajna je i za Evropsku uniju, koja je davanjem granta od 600 miliona evra jasno stavila do znanja da joj je ovaj projekat važan jer je deo međunarodnog koridora 10, ali i zato što je potisnula kinesku konkurenciju i vratila se u igru kada je reč o finansiranju železničke infrastrukture u Srbiji.

EU je svojevremeno finansirala izradu tehničke dokumentacije za modernizaciju železnice između Beograda i Niša i očekivano je bilo da evropske banke finansiraju izgradnju. Međutim, pre nekoliko godina Kinezi su se pojavili kao ozbiljna konkurencija. Kupovinom grčke luke Pirej postali su zainteresovani za ovaj putni pravac i transport njihove robe do centralne Evrope. Sa kineskom kompanijom CRBC je pregovarala tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihailović, s tim što je bilo reči o izgradnji pruge za brzine od 160 kilometara na sat.

U Srbiji se, u kontekstu obnove železnice, u prvi plan ističu projekti sa Kinom i Rusijom, kod kojih se modernizacija pruga realizuje kroz kreditna zaduživanja, a pruge grade njihove kompanije.

Evropske banke, koje finansiraju i obnovu istočnog kraka korodora 10 od Niša prema Dimitrovgradu, nameću drugačija pravila. Tenderske procedure su obavezne kada je reč o izboru izvođača radova, tako da ovog puta srpske kompanije imaju šansu da se takmiče. Pobediće onaj ko da najjeftiniju ponudu.

Osim toga, ova mala pobeda u izgradnji ključne pruge za Srbiju donosi poen za EU protiv Kine, koja se suočava sa trgovinskim ratom sa SAD i EU - posebno u oblasti čipova - i zabranom Huaweijeve i ZTE-ove 5G mreže u velikom delu EU. Kina je otežala prošle nedelje izvoz germanijuma i galijuma, sirovina koje EU vidi kao strateške.

 

Radovi na pruzi u Srbiji

U Evropskoj investicionoj banci (EIB) kažu da su u toku pretkvalifikacije za izbor izvođača radova na prvoj deonici od 20 kilometara, između Stalaća i Đunisa na pruzi Beograd - Niš. Očekuju da će gradnja na kompletnoj pruzi biti završena u roku od pet godina od početka radova, pod uslovom da neophodne procedure za nabavku budu izvršene uspešno.

EIB vrednost projekta procenjuje na oko 2,7 milijardi evra. Finansijski paket EU iznosi 2,2 milijarde evra i sastoji se od investicionih grantova EU do 600 miliona evra (najveći grant EU za jedan projekat u Srbiji do sada), zajma EIB od 1,1 milijarde evra (od čega je 550 miliona evra već potpisano), kao i zajam od 550 miliona evra od EBRD.

Ovaj novac će omogućiti značajnu nadogradnju oko 230 kilometara železničke pruge na deonici Beograd - Niš, uključujući izgradnju novih mostova i tunela.

Depositphotos

"Modernizacija ove železničke deonice omogućiće kretanje brzinama do 200 kilometara na sat i poboljšaće povezanost Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama. To će ubrzati i transport robe i smanjiti vreme putovanja do Niša i Beograda sa šest na manje od dva sata.

Ova ruta je takođe deo glavnog teretnog koridora u zemlji i pokriva značajan deo tranzitnog saobraćaja (kao deo veze između centralnoevropskih država članica EU na severozapadu i Bugarske, Grčke, Severne Makedonije i Turske na jugoistoku). Projekat je deo Ekonomskog i investicionog plana EU od 30 milijardi evra za Zapadni Balkan kojim će se mobilisati investicije u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije", navode iz EIB za Bloomberg Adria.

Očekuje se da će nova želenica prevoziti više od 2,3 miliona putnika godišnje i 9,4 miliona tona tereta, stvarajući nove mogućnosti za poslovanje i zapošljavanje.

Depositphotos

Pruga ka Skoplju

Kako je nedavno moglo da se čuje na skupu EU mogućnosti, vlade Srbije i Severne Makedonije nameravaju da produže gradnju ove pruge do Skoplja. Podneće zajedničku kandidaturu za bespovratni novac EU radi gradnje pruge od Niša do Preševa, odnosno Skoplja. Na taj način biće povezani Niš i Skoplje, odnosno Skoplje sa Beogradom, i dalje sa Novim Sadom i Budimpeštom.

Ovi projekti će omogućiti i postepeni prelazak na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta. Transportni sektor odgovoran je za skoro četvrtinu emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU i to je jedini sektor koji beleži povećanje emisije gasova. U okviru ovog sektora najveća količina emisije gasova dolazi od drumskog saobraćaja, oko tri četvrtine svih emisija, što odgovara udelu od 11,9 odsto u ukupnim svetskim emisijama. Zatim slede avio-saobraćaj, morski i na kraju železnički saobraćaj.

Zato je cilj EU ozelenjavanje teretnog saobraćaja tako što će se udvostručiti teretni železnički saobraćaj do 2050. Srbija nije formalno članica EU, ali očigledno namerava da prati politiku EU kada je u pitanju ulaganje u železnicu.

To će je i naterati da obnovi železničku infrastrukturu koja je u lošem stanju. Srbija ima oko 3.400 kilometara pruga koje su u saobraćaju, svega 288 kilometara dvokolosečnih i samo trećina je elektrificirana, što je daleko od evropskog standarda. Brzina vozova na polovini naših pruga je ispod 60 kilometara na sat, a na 750 kilometara vozovi se kreću brzinom do 30 kilometara na sat.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar