Brza pruga između Beograda i Ljubljane koštaće 1,7 milijardi evra

Beograd, Zagreb i Ljubljana biće povezani brzom prugom, kojom bi se vozovi kretali 200 kilometara na sat već krajem 2028. godine, posle čega bismo u istom danu mogli da skoknemo do Slovenije na čuvene bledske krempite i vratimo se kući u Srbiju.

Profesor Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da još nije urađena kompletna tehnička dokumentacija, ali se vrednost radova u Srbiji procenjuje na 400 miliona evra. Hrvatska i Slovenija takođe planiraju da modernizuju prugu, koja je deo međunarodnog železničkog Koridora 10. Očekuje se da radovi u Hrvatskoj budu okončani do 2027, a u Sloveniji do kraja 2028. godine. Slovenci, planiraju i modernizaciju i proširenje železničke stanice u Ljubljani do 2026. godine.

Obnova pruge kroz Sloveniju koštaće 640 miliona evra

"Procenjuje se da će Hrvatska u ovaj projekat investirati 670 miliona evra, a Slovenija oko 640 miliona evra u modernizaciju pruge i železničke stanice u Ljubljani", navodi dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Slaven Tica, direktor Saobraćajnog instituta CIP, naglašava da će se tačna vrednost investicije znati tek posle izrade kompletne projektno-tehničke dokumentacije. U ovom trenutku izvori finansiranja pruge kroz Srbiju još uvek nisu definitivno utvrđeni, ali je planirano da novac bude obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, zatim iz granta Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WIBF), kao i iz budžeta Republike Srbije.

Rekonstrukcija pruge kroz Srbiju počinje 2024.

"Rekonstrukcija i modernizacija pruge Stara Pazova - Šid - državna granica sa Hrvatskom mogla bi da počne u drugom kvartalu 2024. godine, a očekuje se da bude završena za oko tri godine. Posle rekonstrukcije, vozovi će ovom dvokolosečnom prugom saobraćati brzinom oko 200 kilometara na sat”, kaže Tica za Bloomberg Adriju.

Rekonstruisana i modernizovana pruga kroz Srbiju dužine 92, 2 kilometra i biće namenjena za mešoviti železnički saobraćaj, putnički i teretni. Reč je o magistralnoj, elektrificiranoj i dvokolosečnoj pruzi, koja je deo međunarodnog železničkog Koridora 10 kr, koji povezuje Beograd sa Zagrebom i Ljubljanom.

Depositphotos

Pojedine deonice decenijama nisu remontovane

"Pripremamo tehničku dokumentaciju za ovaj projekat. Trenutno radimo Idejni projekat sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu. Vrednost ugovora za projektovanje je oko tri miliona evra. Projekat nazvan Rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd (Stara Pazova) - Šid podrazumeva obnovu 87 kilometara pruge Stara Pazova - Šid - državna granica sa Hrvatskom, kao i tri kilometra pruge Golubinci - Inđija", kaže Tica.

Naš sagovornik podseća da je ova pruga građena po deonicama proteklih decenija, počev od 1928. godine, zatim u periodu od 1967. do 1970. godine, pa tokom 1975. i 1984. godine, pa sve do radova u okviru brze pruge Beograd - Novi Sad u protekle tri godine. Međutim, remonti ove pruge po deonicama nisu bili u skladu sa trenutnim potrebama železničke infrastrukture. Do pre desetak godina, pojedine deonice nisu  decenijama rekonstruisane.

Vozovi jure brzinom 50 kilometara na sat

Posledica toga jeste da prosečna brzina vozova na međunarodnoj magistralnoj pruzi železničkog Koridora 10 iznosi svega između 50 do 60 kilometara na sat. Inače, prugom Beograd Centar - Šid svakodnevno saobraća po jedanaest putničkih vozova, kao i oko 22 teretna voza.

"Iz navedenih pokazatelja jasno je da je neophodna celokupna i sveobuhvatna rekonstrukcija i modernizacija ove pruge. Projekat će pokazati šta su najbolja tehničko-tehnološka i saobraćajna rešenja za njenu modernizaciju. Međutim, već sada je sigurno da će rekonstrukcija i modernizacija pruge Stara Pazova - Šid - državna granica sa Hrvatskom obuhvatati izgradnju nove građevinske i elektrotehničke infrastrukture, kao i ugradnju najsavremenije telekomunikacione i signalno-sigurnosne opreme, u skladu sa međunarodnim standardima brzih pruga za brzine od 200 kilometara na sat", ističe Tica.

Deo pruge između Beograda i Stare Pazove završen

Bojović, takođe potvrđuje da je pruga od Stare Pazove do granice sa Hrvatskom magistralna elekrtifikovana dvokolosečna pruga, koja je zanemarena i zbog nedovoljno ulaganja u poslednjih nekoliko decenija ne može da se koristi na brzinama za koje je projektovana. Obnova i modernizacija iziskuju obimne radove kako bi ova važna saobraćajnica bila prema standardima savremene železnice.

Dekan Saobraćajnog fakulteta pojašnjava da je pruga od Beograd Centra do Stare Pazove završena u sklopu modernizacije pruge Beograd - Budimpešta. Pošto se dvokolosečna pruga Beograd - Šid - državna granica odvaja od stanice Stara Pazova, zato budući projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge obuhvata deonicu pruge Stara Pazova - Šid - dražavna granica (Tovarnik HR).

Depositphotos

"Međunarodni značaj pružnog pravca Beograd - Šid (Koridor 10), koja predstavlja deo železničkog tranzitnog koridora za vezu Zapadne i Centralne Evrope sa Grčkom, Turskom i Bliskim Istokom, potvrđen je Panevropskim prioritetnim koridorima i Sporazumima kojima se definišu planovi i standardi razvoja Transevropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona ratifikovala Republika Srbija", navodi Bojović.

Jačanje veze sa susednim zemljama

Prema njegovim rečima pruga Beograd Centar - Stara Pazova - Šid - državna granica ima veliki unutrašnji i međunarodni značaj za putnički i teretni saobraćaj. U unutrašnjem saobraćaju pruga povezuje tri grada Beograd, Rumu i Sremsku Mitrovicu i dva železnička čvora Beograd i Ruma, kao i veliki broj naselja i industrijskih centara u koridoru pruge kao što su: Stara Pazova, Nova Pazova, Golubinci, Inđija. Ovom prugom ostvaruje se i veza sa čvorovima Novi Sad i Subotica, odnosno magistralnom prugom Beograd - Novi Sad - Subotica (Budimpešta)

Slaven Tica dodaje da uspostavljanjem brze i kvalitetne železničke veze u putničkom i teretnom saobraćaju sa Hrvatskom i Slovenijom stvaraju se uslovi za povećanu konkurentnost ovog vida transporta u regionu, a samim tim i za povećanje broja putnika i robe na ovoj železničkoj magistrali.

“Istovremeno, rekonstrukcijom i modernizacijom ove pruge, kao dela međunarodne železničke magistrale, Srbija bi doprinela razvoju regionalne saradnje, a samim tim i unapređenju saobraćajnih, ali i političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih i drugih veza sa susednim i obližnjim zemljama u ovom delu Evrope", kaže Tica.