Britanska privreda je prošle godine izgubila skoro 2,5 miliona radnih dana zbog štrajkova jer je ta zemlja pretrpela najteži bojkot širom različitih industrija još od kada je Margaret Thatcher bila na vlasti.
Kancelarija za nacionalnu statistiku saopštila je u utorak da je 843.000 radnih dana izgubljeno zbog radnih sporova samo u decembru, što je ujedno najgori mesec u više od decenije.
Od juna do kraja godine došli su do broja od 2,47 miliona izgubljenih dana. Poslednji put kada su još teži štrajkovi pogodili Britaniju bilo je 1989-90, pred kraj premijerskog mandata Thatcher.
Sindikati se bune protiv plata koje zaostaju za stopom inflacije u Velikoj Britaniji.
Protesti su ove godine eskalirali uz bojkote stotina hiljada radnika u železnici, državnih službenika, nastavnika i radnika u Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), kao i drugde u javnom sektoru. Čak pola miliona ljudi je štrajkovalo prvog februara.
Izgleda da će se kriza pogoršati pošto je najveći sindikat železničara krajem prošle nedelje odbio još jednu ponudu za povećanje plata, što je povećalo šanse za još štrajkova na železnicama.
Prema izveštajima, štrajkovi medicinskih sestara koji traju dva uzastopna dana mogli bi postati češći.
"Neprekidni 48-časovni štrajk koji uključuje osoblje iz odeljenja hitne pomoći, jedinica intenzivne nege i službi za onkologiju verovatno bi imao najveći uticaj na pacijente koje smo videli", rekao je Saffron Cordery, zamenik izvršnog direktora NHS Providersa u izjavi poslatoj mejlom za vikend.
Očekuje se da će hiljade mlađih lekara glasati u znak podrške štrajkovima i zajedničkoj akciji na glasačkim listićima te službe do kraja sledeće nedelje. Više vozača hitne pomoći u južnoj Engleskoj i Jorkširu takođe se pridružilo širem protestu NHS tokom vikenda i učestvovaće u predstojećim štrajkovima.
Vlada premijera Rishija Sunaka odbila je da poveća naknade u javnom sektoru za tekuću fiskalnu godinu iznad nivoa koje su predložila tela za reviziju plata, za koja insistira da su nezavisna. Sindikati kažu da će nastaviti da se bore, dok će železnički radnici i osoblje Kraljevske pošte ponovo glasati o održavanju štrajkova tokom leta, a možda i kasnije.
Iako štrajkovi možda nisu imali veliki uticaj na BDP, prodavnice, barovi i restorani u gradskim centrima pretrpeli su štetu zbog poremećaja u sistemu javnog prevoza. Broj ljudi u šoping zonama u blizini kancelarija u centru Londona porastao je za više od 36 odsto međugodišnje prošle nedelje pošto su se oni koji putuju do posla vratili nakon štrajkova železnica početkom meseca, prema podacima kompanije Springboard. Godinu dana ranije, mnogi Britanci su i dalje radili od kuće zbog omikron soja kovida 19.
.webp){kind=icon}
