Sniženje marži donelo udar za inflaciju i najvećeg trgovca u zemlji

Manje od tri meseca otkako je na snagu stupila uredba Vlade Srbije o ograničenju marži u trgovinskom sektoru do 20 odsto, za vodeći maloprodajni lanac u zemlji stigle su najave da će zatvoriti više prodavnica u zemlji i otpustiti deo zaposlenih. I dok iz resornog ministarstva poručuju da se kompanija na taj način obračunava s državom, neizvesnosti po pitanju konačnog učinka republičkih mera na trgovce rastu.

 

Kada se pre nekoliko dana pronela nezvanična vest da Delhaize Serbia planira da do kraja godine zatvori ukupno 25 prodavnica da domaćem tržištu, za taj poslovni potez okrivljena je Uredba o ograničenju trgovinskih marži. Kompanija je o tome obavestila nadležno ministarstvo, objavio je nedeljnik "Vreme", pozivajući se na dokument koji je izvršni odbor Delhaize Serbia poslao zaposlenima.

U izveštaju medija se dodaje da su za deo zaposlenih u tim radnjama uspeli da pronađu nova radna mesta unutar kompanije. "Nažalost, za deo koleginica i kolega to će značiti odlazak iz kompanije. Želimo da znate da će onima koji odlaze biti obezbeđena odgovarajuća otpremnina i puna podrška u prelaznom periodu", kaže se u dopisu.

Ovaj maloprodajni lanac u Srbiji ima oko 12.000 zaposlenih i više od 560 prodavnica, a objavljeno je i da su sve investicije i planirana ulaganja u širenje i modernizaciju maloprodajne mreže za narednu godinu u ovom trenutku obustavljeni, odnosno da će realizovati samo projekte za koje su potpisali ugovore. Da bi skresali troškove, prema pisanju pomenutog medija, prilagodili su i radno vreme u oko 170 prodavnica, što se pre svega odnosi na rad nedeljom, kao i na prodavnice koje su do sada radile non-stop.

Iz Delhaize Serbia nisu odmah odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Prema rečima dekanke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žakline Stojanović, svako preduzeće pre svega ima u vidu svoje troškove poslovanja i zarađivačku sposobnost, a kada u tom delu ima određena ograničenja, reaguje odgovarajućom poslovnom politikom. "U ovom trenutku očigledno je procenjeno da se za kompaniju kao bolja opcija otvara ova mogućnost, koja je inače krajnje nepovoljna za društvo kao celinu. U situaciji kada imate povećane troškove, onda jednostavno gledate na koji način te troškove da snizite, odnosno kada imate sužen prostor koji je vezan za nadoknadu tih troškova - kroz suženu maržu - onda vodite računa da ne ugrozite sopstveni profit."

Dakle, dodaje sagovornica Bloomberg Adrije, poslovnom politikom moguće je povećavati ukupne prihode, ali u ovom slučaju postoji ograničenje koje je eksterno dato i taj princip se ne može primeniti na određenim kategorijama proizvoda, te onda kao jedina opcija ostaje ona koja je vezana za kontrolu troškova.

S tim u vezi, ministarka trgovine Srbije Jagoda Lazarević ocenila je da je najavljeno zatvaranje objekata Delhaize Serbia delom posledica uredbe o ograničenju marži, ali ne kao negativna posledica. Ona je za Newsmax Balkans rekla da je uredba o maržama naterala trgovce da budu efikasniji.

"To što su kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje smo mi kao potrošači plaćali, pokrivali te gubitke, to je sada stvar njihovih internih politika i sigurno bi se ova praksa nastavila da nismo doneli uredbu", izjavila je Lazarević, dodavši da će samo u tom kontekstu najveći trgovinski lanac u Srbiji morati da zatvori neke od svojih objekata koji su donosili gubitke.

Jagoda Lazarević; Foto: BETAPHOTO/Privredna komora Srbije/Boban Ristic

Komentarišući izneto objašnjenje ministarke, Stojanović smatra da se to verovatno i dešava. "U Delhaize Serbia zaista imaju razvijenu analitiku, znaju na kojim mestima i u kojim prodavnicama imaju suženu sposobnost da ostvare prihode i da nadoknade troškove. Oni se sada verovatno fokusiraju na one prodavnice koje nisu značajnije doprinosile ukupnom rezultatu."

Ministarka je u ponedeljak rekla i da je za interni dokument trgovinskog lanca saznala iz medija, te da se nada da će resorno ministarstvo dobiti neki zvanični dokument od te kompanije. "Komunicira se s javnošću preko određenih domaćih i stranih medija da su posledice uredbe pogubne po trgovinske lance, a na prvom mestu govorimo o Delhaizeu koji je najveći igrač na tržištu. A uredba ih je zapravo samo naterala da budu efikasniji."

Ukazala je na to da se uredba vlade naziva "uredbom o maržama", iako je njen najvažniji segment ograničenje "of-rabata" što je najviše i pogodilo trgovce. "U ovom konkretnom slučaju to se odnosi na Delhaize, jer su upravo iz tih nameta koji su bili značajno veći i od samih marži, finansirali svoj razvoj maloprodajne mreže. Podsetiću da je među određenim stavkama koje su bile direktan namet na dobavljače, bili i oni koji su se ticali proširenja maloprodajne mreže i ulaganja u renoviranje. To znači da su dobavljači bili kofinansijeri širenja njihove mreže", rekla je Lazarević.

Istovremeno, kako je dodala, taj lanac je smanjivao broj zaposlenih. "Delhaize je najveći broj zaposlenih imao 2020. godine - 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020 do 2022. Delhaize imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. Od 2022. do 2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih, a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100. U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao, ali se nije vratio na nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500", navela je Lazarević.

Podsetimo, inspekcija je krajem septembra utvrdila da ta kompanija u 70 od 83 kontrolisana objekta nije poštovala uredbu o ograničavanju marži, zbog čega joj je izrečena kazna od 24,5 miliona dinara, a oko 550 proizvoda u njihovim radnjama nije bilo usklađeno sa propisima. Nakon toga Delhaize Serbia je saopštila da su kazne koje su joj izrečene "nepravične i neosnovane", najavivši da će se žaliti sudu. 

"I Ahold Delhaize, s centralom u Holandiji, krenuo je sa PR-om, pa nemački Handelsblatt, ugledne novine koje su namenjene poslovnoj populaciji, u naslovu imaju da se u Srbiji šikaniraju trgovinski lanci iz Evropske unije (EU). To je prosto neozbiljno, tabloidno pisanje. Pritom, od 29 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni uredbom o maržama, samo četiri su iz EU, 23 su domaći trgovinski lanci, a ostali iz drugih evropskih zemalja. Od tih četiri Delhaize je jedan, najveći – sa najvećim prometom, najvećim maržama, najvećim brojem objekata", rekla je ministarka.

Handelsblatt navodi da je centralna mera uredbe ograničenje marži za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije proizvoda na 20 odsto, a pošto trgovci od toga moraju da podmire i sve troškove, poput zakupa, energije, marketinga i osoblja, sa takvim ograničenjem teško da mogu da posluju profitabilno. Posledica je da bi srednjoročno strani lanci u potpunosti mogli da napuste zemlju, spekuliše list.

Uz to, dodaje da je takvo ponašanje Srbije kao zemlje kandidata jedva podnošljivo za EU, te da je Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku već ukazala da je "ograničavanje trgovinskih marži mera koja izvitoperuje tržište, utiče na investicije i nije u skladu sa tržišnim načelima EU" i pozvala na uzdržavanje od takvih "državnih intervencija".

Handelsblatt piše da trgovačke lance posebno ljuti to što uredba važi samo za trgovce sa ukupnim godišnjim obrtom od oko 38 miliona evra, što znači da pogađa uglavnom velike inostrane lance, a ne važi za male srpske trgovce. Strani lanci sada maksimalno smanjuju izdatke u nadi da će izdržati do februara 2026. kada bi uredba trebalo da prestane da važi, ističe se.

Na pitanje mogu li se zatvaranje radnji, promena radnog vremena ili otpuštanja radnika očekivati i kod drugih velikih lanaca koji posluju u Srbiji, Stojanović kaže "ne nužno". "Zato što ipak svaka kompanija upravlja troškovima i moguće je da je u tom delu efikasnija organizacija u drugim trgovinskim lancima zaista ne mora da znači da će uslediti neka šira takva akcija."

Dekanka Ekonomskog fakulteta podseća da je uredba pokazala kratkoročne efekte u pogledu kontrole rasta cena. Inflacija je sa 4,7 odsto u avgustu spuštena na 2,9 u septembru, pa na 2,8 odsto u oktobru.

Ipak, "dugoročno takva forma kontrole cena nije održiva", upozorava sagovornica. "Stoga mislim da će doći do racionalne odluke koja je vezana za ukidanje same uredbe, a onda će uslediti vrlo verovatno dalji rast cena."

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež takođe je izrazio uverenje da tu uredbu ne bi trebalo produžavati. "Smatram da treba naći neko trajno rešenje. Recimo, mislim da je dobro što se radi na zakonu o nepoštenim trgovinskim lancima. Tu nismo izmislili nikakvu toplu vodu, to je nešto što se primenjuje u EU i to će uvesti malo više reda", rekao je Čadež u izjavi za Bloomberg Adria TV.

O uredbi se nedavno oglasio i Međunarodni monetarni fond (MMF), kada je njegova delegacija posetila Beograd. Institucija je podržala plan srpske vlasti da mere traju "do kraja februara, u skladu s planom", nagoveštavajući da verovatno ne bi trebalo da traju duže. Pojašnjavajući odakle interesovanje MMF-a za ovu temu, Stojanović je kazala da su to pitanja koja su vezana za mehanizme uticaja vlade na dešavanja u privredi, te da "kada koristite neke direktne mere koje su u suprotnosti sa delovanjem tržišnih zakonitosti, to je svakako predmet komentarisanja MMF-a".