Evropska centralna banka (ECB) sprema se da podigne kamatne stope prvi put od 2023. godine, jer više ne može da ignoriše rast inflacije izazvan ratom u Iranu.
S obzirom na to da sukob već više od tri meseca održava cene nafte povišenim, ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđaju da će kamatna stopa na depozite biti povećana za četvrtinu procentnog poena, na 2,25 odsto. Time bi ECB postala prva velika centralna banka na svetu koja je podigla kamatne stope kao odgovor na rat.
Poput svojih kolega u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, kreatori monetarne politike evrozone čekali su u nadi da će se najnoviji talas inflacije pokazati prolaznim. Međutim, kako mirovni pregovori slabo napreduju, a cene van energetskog sektora postepeno rastu, sve su veća očekivanja da će zvaničnici evrozone morati više puta da pooštravaju monetarnu politiku tokom ove godine.
Nove tromesečne prognoze verovatno će pokazati da će inflacija, koja je u maju dostigla 3,2 odsto, nastaviti da ubrzava. Analitičari predviđaju značajne korekcije naviše za ovu i narednu godinu, kao i za pažljivo praćene bazne inflatorne pritiske.
Međutim, te prognoze treba uporediti sa pokazateljima da već ionako slab privredni rast usporava. Ankete su ukazale na pad poslovne aktivnosti u maju, što je neke navelo da se zapitaju koliko naglo troškovi zaduživanja mogu da porastu, a da pritom ne izazovu recesiju.
"ECB se očigledno koleba između toga i činjenice da inflacija raste. Kriza koja traje na Bliskom istoku i njen uticaj na energetska tržišta sada deluju kao nešto što će trajati znatno duže nego što se ranije procenjivalo", izjavila je za Bloomberg Emma Moriarty, portfelj menadžerka u CG Asset Management.
Nakon četvrtka, investitori smatraju da će ECB ove godine najmanje još jednom povećati kamatne stope, dovodeći ih do gornje granice raspona koji se smatra neutralnim za privredu. To bi ličilo na "odmereno prilagođavanje" koje bi, prema rečima Christine Lagarde, moglo biti potrebno kao odgovor na značajno, ali ne i previše uporno prekoračenje ciljanog nivoa inflacije.
Ove nedelje su potez centralne banke otvoreno najavili čak i oprezni članovi Upravnog saveta. Gediminas Šimkus bio je najizričitiji, ocenivši da je novo povećanje kamatnih stopa "verovatnije od pauze".
Christine Lagarde će verovatno ostati neodređena u svojim izjavama, naglašavajući uobičajeni fokus na ekonomske podatke. Ipak, vodiće računa da ne ostavi utisak samozadovoljstva i nastaviće da najavljuje oprez, pošto su zvaničnici na aprilskom sastanku zaključili da je to neophodno.
Ekonomski izgledi
Nove projekcije će verovatno sadržati značajne revizije. Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekuju da će ECB povećati svoje prognoze inflacije za 2026. i 2027. godinu, dok će istovremeno sniziti procene privrednog rasta.
To je delimično posledica cena nafte, za koje se sada očekuje da će ostati povišene duže nego što se pretpostavljalo kada je izbio rat sa Iranom. Istovremeno, tržišta sada računaju na snažnije pooštravanje monetarne politike nego što je to bilo u martu, što će takođe uticati na ukupne ekonomske uslove.
Na kraju projekcionog perioda, 2028. godine, inflacija bi i dalje mogla da bude blizu ciljanih dva odsto.
Privredni rast predstavlja složenije pitanje. Pad bruto domaćeg proizvoda od 0,2 odsto u prvom tromesečju bio je znatno lošiji nego što je ECB procenila u martu, uglavnom zbog nestabilnih statističkih podataka iz Irska. Međutim, taj podatak je objavljen tek 5. juna, verovatno prekasno da bi bio uključen u nove projekcije.
Baš kao i prošli put, ECB bi takođe mogao predstaviti alternativne scenarije koji detaljno opisuju šta bi se moglo dogoditi ako se troškovi energije pokažu večim nego što se pretpostavljalo u osnovnom scenariju.
Nova lica
Christine Lagarde će svoju konferenciju za novinare održati zajedno sa novim zamenikom. Boris Vujčić, koji je ovog meseca postao potpredsednik ECB. Na toj funkciji nasledio je Luis de Guindos, koji je prethodnih osam godina odgovarao na pitanja u vezi sa finansijskom stabilnošću i bankarskim sektorom.
U Upravnom savetu, koji broji 27 članova, ima i novih članova. Među njima je guverner Francuska Emmanuel Moulin, koji je ovog meseca nasledio Françoisa Villeroya de Galhaua, kao i Ülo Kaasik iz Estonije, koji je preuzeo dužnost od Madisa Müllera.
- U pisanju pomogli Harumi Ichikura, Joel Rinneby, Ann Edwards i Tom Mackenzie.
.webp){kind=icon}
