Inspekcija proverava cene, stiže i zakon o nepoštenoj praksi

Dve nedelje od stupanja na snagu uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, koja je doneta u nameri da građani kupuju po nižim cenama, a da tržište ostane stabilno i održivo, inspektori širom Srbije proveravaju cene u više od 80 objekata i obavljaju kontrolu nad oko 5.000 proizvoda. Ministarstvo trgovine najavljuje da će potpuni izveštaj inspekcije biti spreman za sedam dana, ali i da su do sada primetili da su trgovci uskladili cene u skladu sa uredbom.

Sandra Dokić, iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, istakla je da su sa uredbom sada svi učesnici na tržištu u ravnopravnom položaju, kao i da se očekuje da tržišna utakmica dovede do snižavanja cena proizvoda.

"Posle pet dana od početka primene uredbe, ušli smo u prve objekte. Inspekcijska kontrola podrazumeva proveru da li su cene u skladu sa propisima, što zahteva i odgovarajuću dokumentaciju koju mnogi trgovci u početku nisu imali, pa su je naknadno dostavljali. Sada kada smo prikupili podatke, u narednim danima možemo očekivati prve rezultate kontrola. objasnila je Dokić za RTS, istakavši da će izveštaj biti objavljen za nedelju dana.

Zasad je poznato da će protiv trgovinskog lanca Veropoulos uskoro biti preduzete mere, jer nije postupio u skladu s uredbom Vlade koja se odnosi na smanjenje trgovačkih marži.

 

 

Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, rekla je u četvrtak prošle nedelje da su inspektori posetili taj trgovinski lanac i centralu kompanije, kao i i njihove objekte.

"Nisu nam dostavili cenovnike, što je bilo obavezno da učine već 1. septembra. Ono što je zatečeno u objektima jeste da su cene spuštene. Inspektori će, naravno, pošto su kontrole u toku, ustanoviti da li se pridržavaju ograničenja marži", navela je Lazarević.

Depositphotos

Podsećamo, Uredbom je predviđeno da se novčanom kaznom od 300.000 dinara kazni za prekršaj pravno lice ako postupa suprotno odredbama uredbe, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 dinara. Odgovornom licu može se izreći i zaštitna mera da obavlja određene poslove od šest meseci do godine. Za kršenje uredbe za preduzetnike propisana je novčana kazna od 150.000 dinara, a kao i odgovornom licu može mu se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti od šest meseci do godine.

Uredba obrisala sniženja

Efekti Uredbe Vlade Srbije, kojom se ograničavaju marže na do 20 odsto u trgovini na veliko i malo, a koja se odnosi na 23 vrste robe, odnosno na oko 20.000 proizvoda, postali su za potrošače vidljivi istog dana. Kada je uredba stupila na snagu 1. septembra, sa rafova trgovinskog lanca Delhaize i iz Moj Maxi aplikacije nestale su ponude sa aktuelnim sniženjima, jednostavnije rečeno, skoro sve cene su bile bele. Ostali veći marketi, kao što su Idea, Lidl i Dis, imali su dostupne akcije i aktuelne kataloge sa sniženjima, doduše, dosta skromnijim nego ranije. 

Depositphotos

"Pojedini trgovinski lanci u početku su povukli proizvode koji su bili na akciji, ali ih sada vraćaju, trudeći se da se kroz konkurenciju nametnu većim promocijama i trajno nižim cenama. To je obaveza na koju ih uredba obavezuje narednih šest meseci", pojašnjava Dokić.

Ona ističe da je Zakon o zabrani nepoštene trgovačke prakse ključan nakon ove, treće po redu državne mere, kako bi se sistemski rešio problem koji je doveo do povećanja cena.

 

 

"Nisu trgovinski lanci radili nešto što im nije bilo dozvoljeno, ali sada hoćemo da se uskladimo sa praksom EU", zaključuje Dokić.

Srbija najavila usklađivanje zakona sa direktivom EU

Zakon kojim bi se zabranila nepoštena praksa trgovaca prvi je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je nedavno prilikom predstavljanja mera države, a u cilju suzbijanja prevelikih zarada trgovaca i kako bi se olakšalo potrošačima, rekao do će kraja godine biti usvojen Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, dodajući da takvi zakoni već postoje u Evropskoj uniji (EU).

Slično je ponovila i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, koja je naglasila da usvajanje ovog zakona podrazumeva usklađivanje sa direktivom EU iz 2019. godine.

Direktiva EU 2019/633 uvedena je kako bi zaštitila poljoprivrednike i dobavljače hrane od nepoštenih trgovačkih praksi velikih trgovinskih lanaca, poput kašnjenja u plaćanju, jednostranih izmena ugovora ili otkazivanja porudžbina u poslednjem trenutku, a države članice bile su obavezne da je primene od novembra 2021. godine.

Uvedena je kao je odgovor na neravnotežu između velikih trgovinskih lanaca i malih proizvođača/poljoprivrednika, gde slabija strana često nije u mogućnosti da zaštiti svoje interese, sa idejom da se poveća pravednost, transparentnost i stabilnost u prehrambenom lancu.

Srbija pak pripada grupi malobrojnih evropskih država koja još nema ovakav propis.

Šta za potrošače znači usklađivanje sa EU

Iako se na prvi pogled ovaj zakon ne bavi odnosom trgovca i potrošača, pojedine mere iz tog zakona mogu da donesu i brojne dobrobiti za krajnje kupce.

 

 

Dejan Gavrilović, iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, kaže za Bloomberg Adriju da potrošači nisu direktno ubačeni u zakon, ali da svakako mogu da osete dobrobit.

"Veliki trgovinski lanci od proizvođača često naplaćuju dodatne troškove, poput ulistavanja ili pozicioniranja.  To proizvođače primorava da povećaju prodajnu cenu kako bi pokrili te dodatne izdatke. Ukine li se takva nepoštena praksa, smanjiće se troškovi u lancu od proizvođača do veleprodaje, a to bi, logično, trebalo da se odrazi i na konačnu cenu – povoljniju za potrošače", pojašnjava.

 

 

Uredba već dva puta menjana

Uredba Vlade Srbije kojom se ograničavaju marže na do 20 odsto u trgovini na veliko i malo, a koja se odnosi na 23 vrste robe, odnosno na oko 20.000 proizvoda obuhvaćena su 24 trgovca na malo koji su u 2024. ostvarili prihod veći od 4,5 milijardi dinara. Od trenutka donošenje, uredba je dva puta menjana.

Prvi put je promenjena pred sam početak primene, 29. avgusta. Vlada Srbije je na vanrednoj sednici usvojila dopunjenu uredbu kojom su ograničeni logistički rabat i druge naknade. Tada je određeno da Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, između ostalog, sadrži i odredbe kojim se logistički rabat i naknada za manjak robe i otpis robe ograničava na tri, odnosno jedan odsto. Na takav korak Vlada Srbije odlučila se zato što su trgovci pokušali da je zloupotrebe i pre primene i da proizvođačima nametnu dodatne troškove.

Depositphotos

Drugi put je promenjen na sednici Vlade Srbije koja je održana 11. septembra. Najvažnija novina je da ograničenje maloprodajnih marži od maksimalno 20 odsto više ne važi za sveže voće i povrće, sveže meso i ribu, kao i za berzansku robu poput kafe i kakaoa.

To praktično znači da trgovci na tim proizvodima neće biti u obavezi da primenjuju limitiranu maržu, odnosno da će cene tih namirnica u nabavci moći da se kreću u skladu sa tržišnim uslovima. Takođe, kod veletrgovaca i distributera precizirano je da se najviša stopa marže od 20 odsto računa od trenutka kada roba prvi put uđe u promet na tržište Srbije, čime se nastoji sprečiti različito tumačenje početne cene.

Sada se jasno propisuje da se postojeće naknade i rabati ne mogu povećavati u odnosu na stanje od 1. avgusta, ali je trgovcima koji ih ranije nisu imali omogućeno da ih naknadno uvedu – u granicama koje su već određene (najviše 10 odsto ukupnog fakturisanog iznosa, plus tri odsto za logistiku i jedan odsto za manjak ili otpis).