Veropoulos prekršio uredbu, preti im kazna

Protiv jednog trgovinskog lanca u Srbiji uskoro će biti preduzete mere jer nije postupio u skladu s uredbom Vlade koja se odnosi na smanjenje trgovačkih marži, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu. Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, dan kasnije je rekla da je u trgovinskom lancu Veropoulos inspekcijom utvrđeno da uredba nije potpuno sprovedena.

Ministarka je rekla da su u sredu inspektori posetili taj trgovinski lanac i centralu kompanije, ali i u njihovim objektima.

"Nisu nam dostavili cenovnike, što je bilo obavezno da učine već 1. septembra. Ono što je zatečeno u objektima jeste da su cene spuštene. Inspektori će, naravno, pošto su kontrole u toku, ustanoviti da li se pridržavaju ograničenja marži", navela je Lazarević.

Prema njenim rečima, i trgovinski lanac Veropoulos je na neki način priznao da su napravili propust što nisu dostavili cenovnike.

"To podleže kazni. Ali, uvidom na terenu, oni jesu delimično ispoštovali uredbu. Mnogo detaljnije ćemo moći da kažemo kada kontrola bude završena", dodala je Lazarević.

Trgovinski lanci Delhaize i Lidl, prema Vučićevim rečima, postupili u skladu sa uredbom, iako su je javno kritikovali. Konkretno, povodom primene nove uredbe, iz kompanije Delhaize saopštili su prošle nedelje da novi propisi imaju negativan uticaj i zahtevaju značajna prilagođavanja kako za kompaniju Delhaize, tako i za čitav maloprodajni sektor.

Depositphotos

Pod lupom 24 trgovca

Uredba Vlade Srbije kojom se ograničavaju marže na do 20 odsto u trgovini na veliko i malo, a koja se odnosi na 23 vrste robe, odnosno na oko 20.000 proizvoda obuhvaćena su 24 trgovca na malo koji su u 2024. ostvarili prihod veći od 4,5 milijardi dinara.  

Osim četiri velika trgovinska lanca Delhaize, Lidl, Mercator s, Univerexpot, cene proizvoda koji imaju marže iznad 20 odsto, od 1. septembra, morali da smanje i Aman, Gomex Zrenjanin, Veropulos, Deo Beograd, Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.

"Nismo dirali u svaki mali market u selima, u ruralnim područjima, jer bismo ih razorili, oni ne mogu da izdrže konkurenciju, ne bi mogli da rade, nemoguće je u igri velikih brojeva da izdrže, ali će i oni morati da smanjuju cene ukoliko ne žele da građani iz Krša ili Rudne glave idu do Bora i Majdanpeka i obave kupovinu za nedelju ili dve nedelje", naveo je Vučić kada je pre dve nedelje najavljivao mere.

 

Kakve kazne predviđa Uredba

Uredbom se predviđa da se novčanom kaznom od 300.000 dinara kazni za prekršaj pravno lice ako postupa suprotno odredbama uredbe, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 dinara. Odgovornom licu može se izreći i zaštitna mera da obavlja određene poslove od šest meseci do godine. Za kršenje uredbe za preduzetnike propisana je novčana kazna od 150.000 dinara, a kao i odgovornom licu može mu se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti od šest meseci do godine.

Donošenju uredbe prethodila je računica koja je krajem avgusta stigla sa državnog vrha, a prema kojoj se marže trgovaca  "kreću oko 45,2 odsto", a da četiri najveća lanca (Delhaize, Lidl, Mercator i Univerexport) generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo. Zbog toga je država odlučila da ograniči marže na maksimalnih 20 odsto. Donošenju uredbe koja bi to regulisala prethodio je sastanak ministara finansija i trgovine sa trgovcima u Privrednoj komori Srbije.

"Nismo izašli sa ovim merama protiv trgovinskih lanaca, već smo seli sa njima i postigli konačan odgovor. Ne radimo protiv bilo koga, nikome nije cilj da uništava svoju privredu", izjavio je Siniša Mali, ministar finansija.

Regulisanje marži praksa u celom regionu

U vreme Jugoslavije vlade su donosile mere o maksimalnim maržama, ali od 1989. godine cene se u trgovini slobodno formiraju. Međutim, poslednjih nekoliko godina u zemljama bivše Jugoslavije regulisanje trgovačkih marži je postalo praksa. Vlade Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u nekoliko navrata donosile su različite uredbe kojima se ograničavaju maksimalne marže na osnovne životne namirnice, kao i na gorivo, kao instrument socijalne politike i zaštite potrošača.

Visoke cene namirnica bile su i povod za akcije bojkota najvećih trgovinskih lanaca početkom 2025, i to u celom Adria regionu. Slovenija, iako članica EU, zadržala je tradiciju kontrole marži na naftne derivate, a lekovi su u više zemalja pod posebnim režimom cenovne kontrole. 

Inflacija u Srbiji je u julu 2025. bila 4,9 odsto na godišnjem nivou, što je najveća stopa rasta od aprila 2024, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dok će podaci za avgust biti objavljeni u petak.

U Hrvatskoj je u avgustu inflacija iznosila 4,6 odsto, dok je u Sloveniji postignuto usporavanje na tri odsto. U Bosni i Hercegovini (BiH) rast cena ubrzao se na 4,8 odsto u julu, ponajviše zbog rasta cena hrane i usluga. U Severnoj Makedoniji inflacija je u avgustu usporila na 4,4 odsto nakon letnjeg vrhunca. Cene hrane, usluga i enrgenata uglavnom su bile glavni razlog te inflacije.

U Evropskoj uniji štite se tržišna pravila

Za razliku od regiona, u većini razvijenih država Zapadne Evrope, Severne Amerike i Australije, marže se ne regulišu direktno. Umesto ograničavanja trgovačkih zarada, oslanjaju se na zakone o konkurenciji i mehanizme tržišne discipline. Antimonopolske institucije strogo sankcionišu zloupotrebu dominantnog položaja, dogovaranje oko cena ili damping. Izuzetak predstavljaju sektori poput lekova i knjiga u Francuskoj, gde postoje specifične regulative, ili krizne situacije, kada se privremeno uvode ograničenja.

Ukratko, dok EU teži liberalizaciji i zaštiti tržišnih pravila, zemlje Balkana marže i cene posmatraju kao socijalno pitanje, pa su intervencije češće i obuhvatnije.

U Srbiji je Komisija za zaštitu konkurencije u oktobru prošle godine saopštila da sumnja na kartelizaciju i najavila će sprovesti istragu poslovanja četiri trgovinska lanca. Međutim ni godinu dana kasnije nemamo odgovor šta se desilo i šta su tačno utvrdili, da li se rade dodatna ispitivanja ili se možda slučaj nalazi pred sudovima.

Uredba na snaži šest meseci

Inače, uredbom o ograničavanju trgovačkih marži predviđeno je njeno važenje u narednih šest meseci, sa mogućnošću produženja. Propisano je da najviša marža u maloprodaji i veleprodaji, obračunata na cenu bez PDV-a, ne može biti veća od 20 odsto. Pravilo važi za velike trgovce koji su u 2024. ostvarili prihod veći od 4,5 milijardi dinara, a ukoliko je marža na nekom proizvodu već niža, primenjivaće se ta niža stopa.

Lista obuhvaćene robe duga je i uključuje mleko, meso, voće, povrće, hleb, brašno, šećer, ulje, testenine, pirinač, ali i bezalkoholna pića, kafu, deterdžente, kozmetiku, proizvode za ličnu higijenu, kao i pelene i hranu za bebe.

Samo dan nakon donošenja uredbe, ona je izmenjena zbog pokušaja trgovaca da umanje njene efekte. Trgovinski lanci su već 28. avgusta, na dan donošenja uredbe, počeli da pritiskaju proizvođače da potpišu anekse ugovora pre nego što uredba 1. septembra stupi na snagu. Zbog toga je uredba korigovana, čime su trgovci bili sprečeni da "na mala vrata" zadrže marže veće od 20 odsto. 

Ipak, čim je uredba stupila na snagu, sa rafova pojedinih trgovinskih lanca gotovo da su nestali proizvodi na sniženjima, a u drugim je njihov broj znatno smanjen.

(Ažurirano u naslovu i od prvog do petog pasusa novim informacijama i izjavom ministarke trgovine Jagode Lazarević.)