Inflacija pod kontrolom – do marta. Šta sledi kada isteknu ograničenja marži?

Spuštanje inflacije u Srbiji na nivo koji nije viđen u poslednjih pet godina, iako na prvu loptu zvuči impozantno, ostavlja stručnjake u raspoloženju opreznog i ograničenog optimizma. Do toga dolazi imajući u vidu da se broji sitno do isteka vladine uredbe kojom su ograničene trgovinske marže, pa je opšti stav da će to gotovo izvesno ipak ponovo podgrejati potrošačke cene. Sem toga, sve više se skreće pažnja na to da privremene mere po pravilu ne rešavaju sistemske probleme.

Godišnja inflacija u januaru je pala na 2,4 odsto, pokazali su najnoviji podaci, što je najniže od marta 2021. Ona je značajno slabija još od septembra prošle godine, kada je država ograničila trgovinske marže na 20 odsto za 23 kategorije osnovnih životnih namirnica i proizvoda za ličnu higijenu, upravo u cilju suzbijanja inflacije. Indeks potrošačkih cena sa avgustovskih 4,7 odsto u septembru je pao na 2,9 odsto.

Kako navodi docentkinja fakulteta FEFA Ivana Todorović, jasno je da je uticaj uredbe na inflaciju bio ozbiljan. "I to najbolje možemo da vidimo po tome što je inflacija odmah nakon uvođenja ograničenja trgovačkih marži značajno spuštena - to je bilo već sa podacima za septembar. Sve ostalo što se dešavalo - održavanje marži na ograničenim nivoima - održavalo je inflaciju manje-više stabilnom, uz pad koji vidimo da je sada došao i po osnovu komponenata iz bazne inflacije, što je zaista dobar znak jer doskora su usluge imale pozitivan doprinos."

Prema njenim rečima, uz spuštanje pomenute bazne inflacije svakako bi došlo "do nekih dezinflatornih pritisaka", ali efekti državnih mera definitivno jesu bili "najveći udar" za visinu cena.

Međutim, ograničenje marži prestaje od marta, što poslednjih nedelja u prvi plan stavlja pitanje šta očekivati od sledećeg meseca. U izjavi za Bloomberg Adria TV, pomoćnik direktora u centru za analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić rekao je da se može očekivati "ono što je Narodna banka Srbije (NBS) i rekla - da će doći do blagog porasta inflacije".

Depositphotos

Trenutne projekcije govore da bi inflacija  na kraju godine bila blizu gotovo četiri odsto, podsetio je. Na to će svakako uticati činjenica da će marže početi da se povećavaju, ali Stanić ističe važnost aspekta da bi i bez ove uredbe došlo do blagog usporavanja inflacije, a što je bila posledica spoljnih dešavanja.

"Inflaciju u Srbiji je na nivou inflacije u Americi i blago iznad inflacije u Nemačkoj. Međutim, referentna stopa se ipak veštački drži na tom nivou. Bitno je naglasiti da smo zbog uvoza inflacije imali rast cena, a s druge strane, naravno, i zbog tih dešavanja spolja, došlo je i do dezinflatornih posledica. To znači da ne treba pokazivati prstom na jednu stranu. Dakle nije inflacija posledica rada maloprodavaca, nego jednog sistemskog problema u kome se nalazi naša privreda, a to je manja otpornost na ekonomske šokove i samim tim kada se desi inflacija, ona je viša i duže traje", ocenio je Stanić.

Preciznije, Srbija, prema njegovom mišljenju, ima sistemske probleme ne samo u pogledu relativno visokih cena, nego i u pogledu troškova proizvodnje.

"Znamo koliko su ugroženi primarni poljoprivredni proizvođači, prerada se žali na porast troškova proizvodnje, a onda imate i probleme sa kojima se susreću maloprodavci. Država pokušava sve to da izbalansira, a ima u vidu i kakvo je mišljenje stanovništva - to su glasači, a znamo da smo ušli u jednu predizbornu godinu. Očekujemo da ćemo rešiti probleme koji su sistemske prirode na jedan vrlo jednostavan način - donošenjem zakona ili uredbe. Ne, mora se imati strateški pristup kako pogledati ceo lanac kreiranja vrednosti, da bismo mogli da podržimo sve učesnike u tom lancu", pojasnio je predstavnik PKS.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine najavilo je usvajanje novog Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, koji bi trebalo da reguliše odnose između trgovaca i dobavljača na duže staze.

A dan uoči objave novih podataka o inflaciji i očekivanja centralne banke o njenom daljem kretanju, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Lev Ratnovski izjavio da je najvažniji strukturni razlog koji stoji iza visokih potrošačkih cena u Srbiji ograničena konkurencija u maloprodaji i trgovini. Kako je istakao, Srbija je relativno malo tržište izvan zajedničkog tržišta Evropske unije sa visokim cenama goriva i visokim cenama u sektoru nekretnina i dodatno sa visokim rastom dohotka, te bi ispravna politika kao odgovor na ovakvo stanje bila da se pažnja usmeri na jačanje konkurencije.

NALED

"Ključno je omogućiti ulazak novih trgovinskih lanaca i novih distributera, važno je da među njima budu i grinfild investicije. Srpska vlast je bila veoma uspešna u privlačenju investicija u sektor proizvodnje i nema razloga zašto bi bila manje uspešna u privlačenju novih trgovinskih lanaca i distributera. Novim investitorima u tom procesu potrebna je pomoć kroz proces kupovine zemljišta, lizinga, dozvola i saradnje sa opštinama", pojasnio je Ratnovski na panel diskusiji "Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja".

Uz to, na događaju je kazao da je za nivo cena u maloprodaji važno da država pojednostavi procedure za uvoz jer one ne samo da direktno podižu troškove već eliminišu manje uvoznike zbog rizika u vezi sa usklađivanjem sa procedurama i smanjuju konkurenciju.

Šta će uticati na inflaciju do kraja godine

Podsetimo, guverner NBS Jorgovanka Tabaković u četvrtak je, na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji, izjavila da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,3 odsto, dok će u 2027. godini biti 3,8 odsto. Indeks potrošačkih cena će se verovatno do septembra kretati oko centralne vrednosti cilja NBS, odnosno tri odsto, a do kraja godine će zbog efekta niske baze iznositi oko četiri odsto. I ona je naglasila da će na takvu putanju inflacije uticati očekivani prestanak važenja uredbe o ograničenju trgovinskih marži, navodeći da će donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira, kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi, doprineti tome da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre njenog donošenja.

Beta/Milan Obradovic

Govoreći o unutrašnjim faktorima za inflaciju, ali i privredni rast, Todorović je navela da će uticaj na ovom polju pre svega imati to kako će se nastaviti sa daljim sprovođenjem mera u vezi sa poboljšanjem konkurentnosti u trgovini, a potom i poljoprivredna sezona. "Možda bi bilo previše očekivati da su loše sezone već tri godine zaredom, ali u uslovima klimatskih promena nikad se ne zna."

Takođe, napomenula je da strane direktne investicije sada više nisu dovoljne da potpuno pokrivaju deficit tekućeg računa, što znači da jačaju deprecijacijski pritisci. Istovremeno, "sentiment je takav da će intervencije verovatno biti i dalje na snazi i ne očekujemo da će kurs deprecirati previše, možda čak ne uopšte, što u uslovima niske inflacije u Evropi i stabilnog kursa čini očekivanja po pitanju uvozne inflacije poprilično stabilnim". Eventualno, dodala je, ukoliko bi Evropska centralna banka pratila američke Federalne rezerve u snižavanju kamatnih stopa, to bi možda bio neki faktor rasta inflacije u budućem periodu.

Stanić navodi da na srpsku privredu, sem pitanja budućnosti sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS), značajnije može uticati i "pitanje kamionskog transporta prema Evropskoj uniji", a "pitanje je i kakva će situacija biti u samoj Srbiji u vezi sa političkom igrom koja se zahuktava i, opet, kako sve to posmatrati spoljni faktor - nas tu najviše zanima Brisel".

Depositphotos

Prognoze o inflaciji dolaze i u kontekstu nedavnog poteza trgovinskog lanca Delhaize, koji tuži Srbiju zbog ograničavanja marži. Tabaković je u četvrtak još jednom ponovila da je ta maloprodajna grupacija svojevremeno iznela iz Srbije 130 miliona evra kao likvidacionu masu tako što je fingirala postupak likvidacije, a zatim to prebacila na račun, bez plaćanja poreza. Kako je objasnila, trgovinski lanac je otvorio firmu na adresi gde je i osnivač i koristeći zakonske "pukotine" formirao preduzeće, izneo 130 miliona evra, koliko je procenio da će mu biti dobit, a nakon pet meseci je taj novac preneo osnivaču. "Ne znam da li su platili porez, svojevremeno smo o tome obavestili Poresku upravu, ali ne znam da li su radili reviziju", rekla je Tabaković, odgovarajući na pitanje novinara da li je plaćen porez na taj iznos.

Dodala je da je tužba Delhaizea u Sjedinjenim Američkim Državama protiv Srbije zbog ograničavanja marže, uz pozivanje na diskriminaciju i nepridržavanje investicionog ugovora, "nekorektna" jer su imali sve uslove da regularno iznose profit iz Srbije. "Sutra bi neko mogao da tuži Vladu, odnosno državu Srbiju kada izgubi na džekpotu (automatu za kockanje), odnosno u kockarnici zato što po zakonu o igrama na sreću postoje institucije koje se time bave. Toliko ozbiljno shvatam i njihovu tužbu."

Ona je rekla i da očekuje da se ta arbitraža sa Delhaizeom završi u korist Srbije, ali da to nije deo pravosuđa Srbije.