Iako su srpski potrošači poslednjih godina navikli na prisustvo nekoliko velikih stranih trgovinskih lanaca, poput Delhaizea i Lidla, na domaćem tržištu još nema novih igrača poput Spara, Tesca ili Carrefoura koji su u više navrata najavljivali dolazak. Sagovornici BBA upozoravaju da problem nije samo u veličini tržišta, već u specifičnim "pravilima igre" koja su se ustalila u domaćoj maloprodaji i koja očigledno obeshrabruju dolazak novih lanaca, ali i održavaju visoke marže.
Takođe, na dolazak novih igrača, navode poznavaoci prilika, utiču i sistemski parametri, poput zakonodavstva, koji su povezani sa uslovima poslovanja na određenoj teritoriji, a donošenje ad hok uredbi ne pruža im dobar signal.
Prema rečima Žakline Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ulazak novih, velikih stranih lanaca na tržište Srbije povećao bi konkurenciju u sektoru trgovine.
Opširnije
Uredba obrisala akcijska sniženja u trgovinskim lancima
Nove mere Vlade Srbije ograničile su marže na maksimalnih 20 odsto, zbog čega su rafovi najvećih trgovinskih lanaca ostali bez akcijskih sniženja.
04.09.2025
Siniša Mali u novoj kupovini: Cene niže za 15 odsto
Ministar finansija Siniša Mali u ponedeljak je, povodom početka primene Uredbe o ograničenju trgovačkih marži, obavio kupovinu u istom marketu u kojem je prošle sedmice kupio artikle iz 23 kategorije na koje se pomenuta uredba odnosi, i naveo da je račun za proizvode sada manji za oko 15 odsto.
01.09.2025
Ko će snositi teret nižih trgovačkih marži
Obuzdavanje trgovačkih marži od 1. septembra postalo je jedan od prioriteta države, koja je nedavno predstavila širi set ekonomskih i socijalnih mera u cilju višeg kvaliteta života građana.
25.08.2025
Treća sreća za potrošače - da li će nove mere za snižavanje cena hrane konačno dati rezultate
Od 1. septembra sledi novi set mera za sniženje cena u prodavnicama koji bi trebalo da bude trajnog karaktera.
01.08.2025
"Međutim, krajnja cena koju plaćaju finalni potrošači zavisila bi i od uloge koju imaju svi prethodnici u lancu snabdevanja. Proizvođači u tom sistemu igraju važnu ulogu, tako da bi se kroz povećanje produktivnosti i efikasnosti njihovog poslovanja i uz postojanje odgovarajuće tržišne strukture situacija za potrošače u Srbiji mogla trajno poboljšati. Ovde je fokus na domaćim proizvođačima bez kojih nema dugoročno stabilnog sistema snabdevanja na određenoj teritoriji", kaže za Bloomberg Adriju Stojanović.
Ona naglašava da, u suštini, "cene mogu biti niže dugoročno samo uz porast konkurencije i delovanje slobodnog tržišta".
Sve veći rast bruto marže
Maloprodajni lanci koji posluju u Srbiji, prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini iako je rast prihoda od prodaje usporio u odnosu na ranije periode. Potrošači su, čini se, spremni da prihvate prenos viših troškova na maloprodajne cene, pa su trgovci uspeli da održe, pa čak i povećaju profitabilnost.
Tako je Delhaize Serbia, vlasnik lanaca Maxi i Shop&Go, zabeležio najveće prihode i najvišu EBITDA maržu od 10,5 odsto, dok je Univerexport ostvario najbrži relativni rast i skok bruto marži. Aman, s druge strane, i dalje posluje sa najnižom maržom na tržištu, gotovo upola manjom od Delhaizeove, dok su marže IDEA marketa i Lidla tek nešto niže.
Zanimljivo je da su srpski trgovci u proseku uspešniji i profitabilniji od evropske peer grupe - dok evropski lanci ostvaruju EBITDA maržu od oko sedam odsto, domaći igrači beleže znatno više vrednosti. Uprkos tome, potrošači u Srbiji plaćaju više jer su marže, procentualno gledano, višestruko veće nego u bogatijim zemljama sa znatno višim operativnim troškovima.
Kako bi stala na put nekontrolisanom rastu marži, a tako i cena u maloprodaji, država ih je nedavno ograničila. Tako je Vlada Srbije krajem avgusta donela Uredbu kojom se kratkoročno ograničavaju marže u trgovini. Za hiljade različitih proizvoda, razvrstanih u 23 robne grupe, od 1. septembra 2025. najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu, ne može biti veća od 20 odsto. Takvu maržu primenjuju sve nespecijalizovane trgovine na malo koje su lane zabeležile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara.
Prećutni dogovor trgovaca
"Nije da ovde nema konkurencije, stanje je danas mnogo bolje nego pre 15 ili 20 godina, kada smo imali samo domaći Maxi. Međutim, postoji prećutni sporazum između lanaca da ne konkurišu jedni drugima na način na koji je to uobičajeno na razvijenim tržištima", kaže za Bloomberg Adriju Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
On dodaje da su i međunarodni lanci, iako posluju na Zapadu, u Srbiji usvojili lokalna pravila igre. "Lidl je, na primer, ušao sa maržama uporedivim sa zapadnim tržištima, ali se vrlo brzo uskladio sa našim", ističe Nikolić.
Takav pristup obeshrabruje potencijalne nove igrače. "Zašto bi neko ulazio u tržišni rat ukoliko mu je obezbeđen dovoljan profit za lagodno poslovanje? Novi lanac bi se samo prilagodio ovakvim uslovima."
Depositphotos
Glavni argument trgovaca je da visoke marže proizlaze iz visokih operativnih troškova – plata, kirija, struje i logistike. Međutim, poređenja pokazuju suprotno.
"Ako su troškovi rada i energije u Austriji, Nemačkoj ili Francuskoj višestruko viši, a njihove marže ipak niže, onda domaći troškovi nisu primarni uzrok", ocenjuje Nikolić.
Prema njegovim rečima, visoke marže u Srbiji predstavljaju dokaz neuspeha tržišta, rezultat nedostatka konkurencije i potencijalnog kartelskog ponašanja. "Klasični tržišni mehanizmi ovde ne funkcionišu. Kada trgovci imaju toliku tržišnu moć, pad tražnje se ne preliva na pad cena, već pogađa potrošače sa nižim dohocima i dobavljače", objašnjava on.
Šta bi promenio dolazak novih lanaca
Dolazak velikih lanaca poput Spara ili Carrefoura mogao bi da unese dodatnu konkurenciju i poveća pritisak na cene. Međutim, sagovornici upozoravaju da bi se i oni vrlo verovatno prilagodili lokalnim pravilima igre. "Dok se sistemski problemi ne reše, jačanjem antimonopolske kontrole i sankcionisanjem kartelskog ponašanja, svaki novi igrač bi prihvatio postojeći model", kaže Nikolić.
Država, prema njegovom mišljenju, mora da deluje aktivnije - od ograničavanja marži kao privremene mere zaštite potrošača, do jačanja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije i donošenja novih zakona o trgovini i sprečavanju nezakonitih trgovačkih praksi.
Žaklina Stojanović takođe ocenjuje da su neophodne dugoročne mere ekonomske politike koje su "usmerene na sistemsko rešavanje problema sa kojima se suočavaju svi učesnici u lancu snabdevanja".
"Ukoliko ne uslede dobro planirane sistemske, dugoročne mere ekonomske politike, mogu se očekivati svi negativni efekti prilagođavanja. Neki od tih efekata su vezani za kontrolu troškova u trgovinama kroz redukciju broja zaposlenih ili neke druge metode, postoji rizik smanjenja ponude, što se dešavalo u nekim ranijim slučajevima uvođenja administrativne kontrole cena, nakon kratkoročnog efekta vezanog za kontrolu inflacije uslediće prilagođavanje nakon završetka perioda na koji se odnosi uredba o smanjenju marži. Sve su to opasnosti koje treba uzeti u obzir."
Stojanović: Inovacije prave razliku na tržištu
Ukoliko uzmemo primer cena hrane u Srbiji, dodaje ona, svi u lancu snabdevanja koji se nalaze pre maloprodaje imaju važnu ulogu, "počev od uvoznika i proizvođača inputa, preko primarnih poljoprivrednih proizvođača, do prehrambene industrije".
"Modernizacija svih procesa uz korišćenje najnovijih tehnoloških dostignuća uslov je svih uslova kako bi cene hrane primarnih poljoprivrednih proizvoda išle naniže uz istovremeni porast obima proizvodnje. Da bi ove cene bile niže, potrebno je da nova tehnologija i inovirani inputi budu dostupniji proizvođačima, ali se najveći deo ovih prozvoda uvozi, što je dodatni problem. Prehrambena industrija treba takođe da modernizuje proces proizvodnje i strateški upravlja procesima povećanja konkurentnosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Jednom rečju, potrebne su konstantne inovacije koje prave razliku na tržištu", zaključuje Stojanović.
.webp){kind=icon}
