Nakon privremenog ograničavanja marži, Srbija je usvojila prvi Zakon o trgovačkim praksama, kojim pokušava da sistemski uredi odnose između trgovaca, dobavljača i proizvođača. Za razliku od prethodnih mera koje su direktno uticale na cene, novi propis zabranjuje nepoštene trgovačke prakse, ograničava pojedine rabate i naknade i daje Komisiji za zaštitu konkurencije nova ovlašćenja. Cilj je da se uspostave predvidljivija pravila poslovanja.
Donet po uzoru na Direktivu o nepoštenim trgovačkim praksama Evropske unije (EU), novi Zakon o trgovačkim praksama obuhvata mnogo širi spektar proizvoda, nego što je to slučaj u većini evropskih zemalja. Novi propisi uvode ograničenja kada su u pitanju trgovački rabati, zabranjuju pojedine naknade prema dobavljačima, sive i crne trgovačke prakse, kao i institut uzbunjivača.
"Ovim zakonom su po prvi put u Srbiji popisane nefer trgovačke prakse, koje su uvrštene na takozvanu crnu listu, a postoji i siva lista praksi, odnosno slučajevi koji će se naknadno razmatrati", kaže za Bloomberg Adriju ekonomista Saša Đogović.
Opširnije
Promet u maloprodaji raste već 14 meseci, dok inflacija ponovo ubrzava
Promet robe u domaćoj maloprodaji u aprilu je realno (u stalnim cenama) porastao za 5,6 odsto, što je blago ubrzanje rasta u odnosu na mart i ujedno 14. uzastopni mesec pozitivnog trenda.
29.05.2026
Sniženje marži donelo udar za inflaciju i najvećeg trgovca u zemlji
Manje od tri meseca otkako je na snagu stupila uredba Vlade Srbije o ograničenju marži u trgovinskom sektoru, za vodeći maloprodajni lanac u zemlji stigle su najave da će zatvoriti više prodavnica u zemlji i otpustiti deo zaposlenih.
19.11.2025
Maloprodaja usporila pred istek uredbe o ograničenju marži
Promet robe u srpskoj maloprodaji u februaru je realno porastao za 4,6 odsto međugodišnje, pokazali su najnoviji podaci, dok je u nominalnim vrednostima rast bio nešto veći - 4,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
31.03.2026
Pokrenut postupak: Da li su Delhaize, Mercator, Univerexport i DIS dogovarali cene?
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog sumnje da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma
14.10.2024
Novi Zakon o trgovačkim praksama "nije nužno loša vest za trgovce, ali menja logiku ulaganja u srpski maloprodajni sektor", kaže za Bloomberg Adriju Tanja Tanzier, konsultantkinja u maloprodaji iz Colliners International House Austria. Kako pojašnjava, dodatna uređenost srpskog tržišta ne bi trebalo da odbije investitore, već da unese dozu predvidljivosti. "Investitori ne beže od uređenosti, već od iznenadnih političkih intervencija i pravila koja se menjaju preko noći", smatra Tanzier.
Promena odnosa moći
Već godinama, najjača karika u lancu snabdevanja Srbije su maloprodajni lanci. "Zakon treba da pomogne uspostavljanju balansa", ističe Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Njegovim donošenjem, Srbija je stvorila uslove da izađe iz faze ad hoc intervencija, kao što je bila Uredba o maržama u maloprodaji, kada su marže za određene vrste namirnica i higijenskih sredstava bila ograničena na maksimalnih 20 odsto. Uredba je primenjivana od 1. septembra 2025. do 1. marta 2026. "Imali smo ozbiljan otpor trgovinskih lanaca, jedan je čak tužio Srbiju i ide se na međunarodnu arbitražu", podseća Mijušković.
Kompanija Ahold Delhaize, vlasnik Delhaize Srbija, koja upravlja lancima prodavnica Maxi i Shop&Go, u februaru je tužila Srbiju zbog ograničavanja marži uredbom. Kako tvrde, Delhaize je, zbog gubitaka, zatvorio 25 prodavnica. Zahtev za arbitražu, podnet Međunarodnom centru za rešavanja investicionih sporova (ICSID), pri grupaciji Svetske banke u Vašingtonu, i dalje je u fazi razmatranja.
Nakon što je uredba o maržama istekla, Srbije je prešla na primenu zakonskog rešenja. "Razlika između uredbe o maržama i ovog zakona je u tome što uredba direktno udara u cenu i profitabilnost, dok zakon pokušava da uredi odnose u lancu snabdevanja. To je, iz ugla investitora, mnogo prihvatljivije", ocenjuje Tanzier.
Bloomberg
Novi Zakon o trgovačkim praksama treba tumačiti kao pokušaj Srbije izađe iz faze ad hoc intervencija, smatra Tanzier i ocenjuje da je to "pozitivan signal". Međutim, ostaje da se vidi kako će se zakon primenjivati. "Ako Komisija za zaštitu konkurencije bude postupala transparentno, uz jasne kriterijume i praksu koja se vremenom stabilizuje, rizik za maloprodajne lance će opadati", ističe Tanzier. Ipak, upozorava, "ako se regulativa bude primenjivala selektivno, kao instrument političke kontrole, to će značiti dodatni rizik za investitore", dodaje.
|
Da li će Zakon o trgovačkim praksama dovesti do smanjenja cena hrane |
Novo oružje u rukama Komisije za zaštitu konkurencije
Zakon o trgovačkim praksama takođe bi mogao da postane najjače oružje u rukama Komisije za zaštitu konkurencije. Proširio je nadležnosti Komisije, dajući joj ulogu glavnog regulatora u lancu snabdevanja ne samo prehrambenim, već i poljoprivrednim proizvodima. Komisija je 2024. godine, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, pokrenula postupak protiv četiri velika maloprodajna lanca (Delhaize, Merkator-S, Univereksport i DIS), zbog sumnji da su dogovarali cene. Zaključke još nisu objavili.
Bloomberg
Sada, pored nadležnosti iz Zakona o zaštiti konkurencije, Komisija može da po službenoj dužnosti vodi postupke i utvrđuje da li je došlo do povrede zakona. Kaznene mere, koje Komisija prema novom zakonu može da izriče, kreću se od 0,1 do 0,2 odsto ukupnog godišnjeg prihoda trgovinskog lanca koji krši zakon.
Snabdevači, među kojima je značajan broj malih proizvođača, sada mogu da se obrate direktno Komisiji, ukoliko sumnjaju da im trgovinski lanci nameću nepravične uslove i zloupotrebljavaju njihovu poziciju u pregovorima. "Oni bi trebalo da imaju najveći benefit od ovog zakona", ističe Mijušković. Kako podseća, zakon bi trebalo da ih zaštiti kako od probijanja rokova prilikom plaćanja, tako i od "ekstremno visokih troškova" u vezi sa plasiranjem proizvoda na rafove.
"Jedan od najvećih efekata zakona je u tome što je on nastoji da neutrališe ucenjivački potencijal trgovaca, što je sada označeno kao nepoštena praksa među poslovnim partnerima", smatra Saša Đogović. Kako naglašava, posebno važna novina je uvođenje instituta uzbunjivača. "To ohrabruje proizvođače i dobavljače da nadležnim organima stave na raspolaganje informacije o pritiscima, naknadama i spornim ugovorima”, naglašva.
"Dobavljači su do sada retko prijavljivali velike lance jer su se plašili gubitka polica. Sada se uvodi institucionalni kanal koji smanjuje taj strah", kaže Đogović. Međutim, pitanje pozicije na rafovima ili smanjenja obima narudžbi sada je prepoznato u okviru novog zakona. "Ne očekujem talas prijava odmah, ali očekujem da će uticati na ponašanje svih aktera u maloprodaji", dodaje Đogović.
Pisan je po uzoru na EU Direktivu o nepoštenim trgovačkim praksama, a donošenje ovog zakona je signal da Srbija pokušava da uskladi deo tržišnih pravila sa evropskim standardima, uključujući oblast konkurencije i odnosa u lancu snabdevanja. Samo usvajanje zakona neće biti dovoljno da promeni percepciju investitora ili Brisela. "Za pregovore Srbije u okviru poglavlja o konkurenciji pvažnije je da li institucije mogu da primenjuju pravila nezavisno, dosledno i bez političkog pritiska", ocenjuje Tanzier.
Za razliku od sličnih evropskih zakona u ovoj oblasti, Zakon o trgovačkim praksama u Srbiji ne odnosi se samo na prehrambene proizvode, već i na kozmetiku, kućnu hemiju i poljoprivredne proizvode. "To je učinjeno, kako bi se smanjio rizik da se rabati i drudge naknade, koji su ograničeni na hranu, prenesu na drudge kategorije proizvoda", zaključuje Đogović.
Bloomberg Adrija se sa pitanjima o tome kako novi Zakon o trgovačkim praksama menja poslovnu logiku maloprodajnih lanaca u Srbiji obratio kompanijama Delhaize, Univerexport, Merkator i DIS, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.
.webp){kind=icon}
