Pokrenut postupak: Da li su Delhaize, Mercator, Univerexport i DIS dogovarali cene?

Pred istek akcije "Najbolja cena", trgovcima je usledio hladan tuš. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Inače, prema Zakonu o zaštiti konkurencije ukoliko učesnik na tržištu zaključi ili izvrši restriktivni sporazum "odrediće mu se mera zaštite konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda".

Komisija je u obrazloženju odluke o pokretanju postupka navela da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast od 7,2 odsto u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od 1,9 odsto.

U istom periodu godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa, navedeno je u analizi Komisije za zaštitu konkurencije objavljene na sajtu tu nezavisne institucije.

 

 

Bavila se tržišnim udelom četiri trgovinska lanca, pa je zaključila da Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, pa je dalja analiza uslova konkurencije na posmatranom tržištu obuhvatila samo stranke u postupku.

Rast bruto marži od 38 odsto

"Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine, kada je iznosila 35 milijardi dinara, do 2023. godine, kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto", ukazala je Komisija za zaštitu konkurencije.

 

 

To se praktično poklapa s izveštajem koji je u septembru prošle godine predstavila guvernerka NBS Jorgovana Tabaković, u kom se vidi da su u prethodne četiri godine marže maloprodajnih trgovinskih lanaca povećane za 36,6 odsto.

Raste profitabilnost trgovaca

Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku takođe pokazuje trend rasta od 2016. do 2023. godine, objavljeno je u obrazloženju Komisije.

"Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca", istakla je Komisija.

 

 

Uz napomenu da su rezultati analize prethodno iznetih finansijskih pokazatelja ukazali na potrebu daljeg i detaljnijeg praćenja tržišta maloprodaje, Komisija je u dužem vremenskom periodu posmatrala i analizirala cene pojedinačnih uporedivih proizvoda kako bi identifikovala trendove i moguća odstupanja u maloprodajnim cenama.

Nije bilo cenovne konkurencije

Tako je, na osnovu javno dostupnih podataka o cenama, kao i na osnovu podataka o cenama izloženim na rafovima pojedinih maloprodajnih lanaca, Komisija konstatovala da su kod stranaka u postupku za znatan broj proizvoda maloprodajne cene identične.

Komisija je od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine pratila kretanje cena za 35 izabranih proizvoda u maloprodajnim lancima Dis, Mercator, Delhaize i Univerexport.

"Zaključci izvedeni nakon analize prikupljenih podataka će, ilustracije radi, biti izneti za sledećih osam proizvoda koji su bitni elementi u prosečnoj potrošačkoj korpi i čije cene imaju direktan uticaj na kućni budžet potrošača: jogurt, mleko, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane. Redovne cene svih pobrojanih proizvoda kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke. Isti zaključak se može izvesti i kada su u pitanju akcijske cene", navodi Komisija u obrazloženju odluke i dodaju da cenovna konkurencija u potpunosti izostaje u ovom slučaju.

 

 

Potom je pratila i "prosečnu potrošačku korpu tročlanog domaćinstva", na bazi koje je identifikovano 45 proizvoda koji će biti predmet posmatranja, a koji su potpuno uporedivi.

Presek cena je urađen od 23. do 30. avgusta 2024. godine, a poređene su cene koje su važile u tom periodu kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca – Cash&Carry plus.

U periodu u kojem je pravljen presek cena, od ukupno 45 proizvoda koji su analizirani, u Maxiju (Delhaize) na akciji je bilo šest proizvoda, u Idea (Mercator-S) deset proizvoda, dok je u Univerexportu devet proizvoda bilo ponuđeno po sniženoj akcijskoj ceni. Posebno se, kako su naveli iz Komisije, ističe DIS, gde je čak 15 proizvoda bilo na akciji. Suprotno tome, Cash&Carry Plus nije imao nijedan proizvod na akciji.

Depositphotos

 

"Kada je u pitanju vrednost potrošačke korpe kod stranaka u postupku, ona je bila neznatno različita i kretala se u rasponu od 35.161 do 38.830 dinara, s tim da je vrednost najniža kod maloprodajnog lanca koji je u tom momentu imao i najveći broj proizvoda na akciji. U slučaju da je vrednost potrošačke korpe računata na bazi redovnih cena, ova razlika bi bila još manja. Znatno niža cena potrošačke korpe (30.523 dinara) je u maloprodajnom objektu Cash&Carry PLUS, za koji je utvrđeno da, u odnosu na ostale analizirane maloprodavce, ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke posmatranih proizvoda", navela je Komisija.

 

 

 

Komisija je zaključila da je "osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS zaključili restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, koji ima za cilj značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu".

Šta je prethodilo?

Razlog za ovo jeste što Komisija više od godinu dana sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

 

 

Komisija je zapravo Sektorsku analizu počela da radi početkom prošle godine kada je inflacija bila dvocifrena i trebalo je da utvrdi ko u lancu "od njive do trpeze" zida cene, što bi zapravo dalo odgovor na pitanje zbog čega je hrana u Srbiji toliko skupa. To je išlo dosta sporo, a i pojedini učesnici u lancu nisu dostavljali tražene podatke, što je između ostalog odugovlačilo postupak.

Kao što je Bloomberg Adria pisala, hrana u Srbiji poskupela je za 57 odsto u julu ove godine u odnosu na jul 2019, dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto, za isti period.

 

 

Trgovina je 2023. ostvarila dobitak od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra i najviši od svih sektora u prošloj godini, prema godišnjem izveštaju Agencije za privredne registre. Rekordno visoki profiti trgovaca kao i lakoća sa kojom lanci pristali na ograničavanje cena u akciji "Bolja cena" nametnuli su pitanje da li postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja.

 

 

Tomislav Momirović, ministar trgovine, nedavno gostujući u emisiji "Oko" na RTS-u najavio da će izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije uskoro biti dostavljen javnosti. Tome je prethodila najava premijera Miloša Vučević da će se država "obračunati" sa onima koji pune svoje džepove, dok cenu tog bogaćenja plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani. On je u avgustu rekao da nije u redu da neki podižu cenu tri, pet ili sedam puta.

 

 

"Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija. Ne morate da zaradite 100 dinara, možete da zaradite 80 dinara" rekao je on.

Formirana je radna grupa Vlade Srbije kojoj je zadatak da se bavi cenama i maržama. Potom je država ugovorila sa trgovcima akciju "Najbolja cena" u kojoj građani po povoljnijim uslovima mogu da kupe 81 vrstu proizvoda, koja zapravo obuhvata oko 700 artikala. Ovi proizvodi su sniženi od 1. septembra do 31. oktobra i u proseku im je niža cena za 26,82  nego u redovnoj prodaji. Trgovci se nisu uopšte bunili.

Na pitanje zbog čega su trgovinski lanci ovako olako pristali na sniženje velikog broja artikala i da li to znači da oni osećaju deo krivice za poskupljenje, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, nedavno je za Bloomberg Adriju rekao da su trgovci i bankari dosta dobro poslovali prošle godine i neke države su  uvele posebne poreze za takve delatnosti.

"Jedan od načina jeste da se ograniče cene proizvoda. Ali sistemski odgovor na taj problem jeste da se utvrdi kolika konkurencija postoji u tom sektoru, da li postoji dosluh između trgovaca i da se uporede visine marži sa drugim zemljama",  predložio je tada Arsić.

 

 

Ako ova akcija ima za cilj da pomogne očuvanje standarda građanima, prethodna "Bolja cena" služila je da obuzda inflaciju, koja je na kraju 2023. spuštena na 7,9 odsto. Inflacija je u međuvremenu pala na 4,2 odsto, ali su cene hrane ostale visoke.

"Zadatak svih nas, uz inspekciju koja će kažnjavati, jeste da 'privedemo svesti' one koji nam onemogućavaju vraćanje cena na održive nivoe u našim uslovima. Ne može se, naravno, očekivati vraćanje nekadašnjih cena jer u međuvremenu je poskupeo transport, pokidani su lanci snabdevanja i zemlje su se zatvorile, gde svaka gleda da bude samodovoljna", ovo je na jednoj od konferencija za novinare bio odgovor guvernera Jorgovanke Tabaković na pitanje kada će potrošači osetiti pad inflacije.

Republički zavod za statistiku je otišao korak dalje i utvrdio da nisu samo trgovci krvi za visoke cene hrane. On je po narudžbini Vlade Srbije u martu ove godine analizirao marže u trgovini i proizvodnji hrane. Došao je do podatka da prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto, što je za 3,6 puta više.

Očiti primer za cenovne disparitete jesu dešavanja na tržištu mleka u Srbiji, koje karakteriše izrazito disperzan sektor primarne proizvodnje mleka (veliki broj malih proizvođača) i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

 

 

Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trude se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači.

"Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi. Jedan od ključnih faktora koji može doprineti rastu cena hrane jesu i trgovinske marže", sugerisali su istraživači Vladi Srbije.

Da li će Sektorska analiza koja prati sve učesnike u lancu potvrditi nalaze RZS-a, da je težište problema u preradi hrane, ostaje da se vidi kada Komisija za zaštitu konkurencije završi posao.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar