Kajmak ipak skidaju prerađivači, Srbija da se ugleda na Sloveniju

Sada je više nego jasno da poskupljenje hrane u Srbiji nije uvezeno spolja i cene su rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade. To je bilo jasno i pre 15 godina, ali ništa nije preduzeto, samo su se problemi usložnjavali. Mleko i sir su tokom cele godine bili na vrhu liste namirnica koje su podgrevale inflaciju i u jednom trenutku zbog poskupljenja mlečnih proizvoda za oko 25 odsto potrošači su kaznili industriju prerade mleka, kojoj je proizvodnja prošlog leta opala oko osam odsto. 

 

 

Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoje profite. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači, zaključak je istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u kome su analizirane trgovačke i proizvođačke marže u prehrambenoj industriji u nameri da se ustanovi zbog čega je hrana u Srbiji toliko skupa.

 

 

Statističari, koji su ovo istraživanje uradili za potrebe Vlade Srbije, predlažu državnim organima da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena i da li su tada narušeni fer tržišni odnosi.

 

 

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, potvrđuje isto ono što zaključuje RZS, da uzrok poskupljenja hrane nisu trgovci, već je to posledica nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade.

Šta konkretno država može da preduzme posle rezultata ove analizu koju je sama naručila?

Savić smatra da država može malo toga da uradi, jer Srbija ima slobodnu tržišnu privredu. "Dok su mlekare bile u državnom vlasništvu kada se proizvodilo po 450 miliona litara mleka, država je koristila mehanizme ograničavanja marži i zamrzavanja cena. To u tržišnoj privredi nije moguće", kaže Savić.

Jedino što može jeste da obezbedi konkurenciju iz uvoza, ali iz inostranstva ne možemo da dobijemo kvalitetno mleko i da bude jeftinije nego u Srbiji.

Depositphotos

 

Domaći zadatak za Srbiju jeste da poveća ponudu iz domaćih izvora, a profesor Ekonomskog fakulteta predlaže i kako.

"Tako što će, koliko je to moguće, eliminisati one karike koje postoje između trgovaca i primarnih proizvođača. Otkupljivači mleka i prerađivači, koji ga posle prodaju trgovcima, ostvaruju najveću dobit i u najboljoj su poziciji."

Kako otkupljivači postaju dominantni?

"Poljoprivredne proizvođače, na primer, na Zlatiboru privuku primamljivom cenom i nekim olakšicama da uđu u proces proizvodnje mleka. Potom počinju da ih ucenjuju i snižavaju cenu. Onaj ko proizvodi 2.000 litara mleka, nema izbora i pristaje na uslove koje mu postave otkupljivači. Veliki dobavljači idu dalje i ucenjuju trgovce", objašnjava Savić.

To je, uostalom, utvrdila i antimonopolska komisija koja je pre 15 godina protiv proizvođača mleka vodila nekoliko postupaka i utvrđeno je da se dominantni položaj na tržištu zloupotrebljava "nametanjem nepravednih uslova poslovanja i primenom nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu".

Dakle, proizvođači u primarnoj proizvodnji bili su u nepovoljnijem položaju, kada je reč o otkupu mleka.

Depositphotos

 

Zbog toga imamo visoku cenu mleka i ona će biti još i viša, ako se računa samo na domaće proizvođače, kaže Savić.

Država preko raznih fondova može da pomogne sitnim proizvođačima da imaju finalni proizvod, sir ili kajmak, odnosno trajniji proizvod, koji ne mora da se proda istog dana. Tako da proizvođač može da bira da li će prodavati mleko ili će da ga pretvori u sir. Ali da omogući seljacima da se udruže u zadruge, a da država bude katalizator. Slovenci su, prema njegovom mišljenju, najbolji primer za to, jer su zadržali model iz doba socijalizma koji je Srbija napustila.

 

 

Da je Slovenija primer koji treba slediti, potvrđuju i analitičari Bloomberg Adrije. "Jedino je Slovenija samodovoljna u proizvodnji mleka, a u skoroj budućnosti sve države u Adria regionu će se suočiti sa poteškoćama u proizvodnji", ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije u analizi tržišta objavljenoj 2022, koja nije izgubila na aktuelnosti.

Situacija je alarmantna u celom regionu jer se očekuje dalji pad stočnog fonda, s tim da bi Slovenija mogla da posluži kao primer u ovoj grani privrede s obzirom na to da je kompanija Ljubljanske Mlekarne sklopila posebne dogovore sa proizvođačima mleka kako bi smanjila pritisak na tržište.

Depositphotos

 

Posebno je problematična situacija u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, gde postoji oligopol među prerađivačima mleka.

Tako vodeći prerađivači mleka imaju pregovaračku prednost nad proizvođačima i utiču na kupovnu cenu sirovog mleka, navedeno je u izveštaju. "Rast cena se uglavnom prebacuje na potrošače, dok se povećanje u ceni ne reflektuje na otkupnu cenu sirovog mleka."

"Veliki igrači će nastaviti da se bore za udeo u tržištu, ali i da sačuvaju svoju profitabilnost", naveo je Ilija Nešić, analitičar BBA u TV gostovanju, pojašnjavajući da će zbog toga nužno doći i do rasta maloprodajnih cena mleka i mlečnih proizvoda.

Mada, prošle godine su potrošači u Srbiji kaznili mlekare, koji su imali pad proizvodnje od oko osam odsto u avgustu. Prema podacima RZS, proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u mlekarama smanjena je za 7,5 odsto, u odnosu na prethodnu godinu, a u poslednjem kvartalu za oko 20 odsto.

Komisija za zaštitu konkurencije radi sektorsku analizu, koja obuhvata sve učesnike u prehrambenom lancu od proizvođača do trgovaca. Iako rezultati još nisu poznati, teško je očekivati išta novo jer u međuvremenu na tržištu praktično nije bilo promena.