Za poskupljenje hrane u Srbiji krivi prerađivači hrane

Republički zavod za statistiku je dokazao ono o čemu se u prethodnom periodu govorilo i na šta je ukazivala guverner Jorgovanka Tabaković: inflaciju u Srbiji, koja je prošle godine bila 12,4 odsto, podgrejali su proizvođači hrane, a ne trgovci. Proizvodnja prehrambenih proizvoda beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo.

Inflatorni pritisci snažniji su u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo i u najviše potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, a koji su osnovna sirovina. Visoki troškovi tako su se prelili na više nabavne cene u trgovini, pokazuju rezultat istraživanja o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihovom uticaju na inflaciju cena hrane u Srbiji, koji je uradio Republički zavod za statistiku.

Prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto u 2023. godini. Ovako dobijene rezultate potkrepljuju i podaci završnih računa za 2022. godinu, prema kojima bruto profitna stopa (tj. stopa dobitka pre oporezivanja delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda) iznosi 8,6 odsto, dok u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosi 3,6 odsto.

Bloomberg

 

To znači da je bruto profitna stopa, tj. stopa dobitka pre oporezivanja delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda 2,4 puta veća od one u trgovini na malo prehrambenim proizvodima.

"Iako se prema Izveštaju o inflaciji NBS iz februara 2023. godine tvrdilo da je inflacija u Srbiji u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, izvesna cenovna kretanja unutar pojedinih lanaca snabdevanja hranom ukazivala su na potencijalne cenovne disparitete", navode autori Miladin Kovačevič, Milena Stevović i Vladimir Šutić.

Očiti primer za to jesu dešavanja na tržištu mleka u Srbiji, koje karakteriše izrazito disperzan sektor primarne proizvodnje mleka (veliki broj malih proizvođača) i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trude se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači.

"Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi. Jedan od ključnih faktora koji može doprineti rastu cena hrane jesu i trgovinske marže", sugerišu istraživači koji su za potrebe Vlade Srbije sproveli istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine.

Inače, kao što je Bloomberg Adria pisala, Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još nije okončala sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koju je započela početkom prošle godine jer ne može da dobije podatke od pojedinih učesnika na tržištu, a protiv kojih su već preduzete mere, a trebalo je da utvrdi ko koliko učestvuje u cenama hrane.

Sirovine u proizvodnji hrane zidaju cene

Grane proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova (u odnosu na prosek celokupne delatnosti ) beleže visoke stope bruto marže.

Najviša stopa bruto marže zabeležena je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto (74,8 odsto u 2022), koju upravo karakteriše visok udeo indirektnih troškova (40,6 odsto u 2023). Najnižu maržu 2023. godini imala je proizvodnja mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu sa nižim udelom indirektnih troškova od 8,5 odsto u 2023. godini.

Republički zavod za statistiku

 

Posmatrano na nivou celokupne delatnosti proizvodnje hrane, u strukturi ukupnih troškova u 2023. godini dominiraju troškovi nabavke osnovne sirovine, radne snage i pomoćnog materijala. Pa tako, u proseku, udeo direktnih materijalnih troškova iznosi 75,9 odsto (76,9 odsto u 2022),  pri čemu sami troškovi osnovnih sirovina učestvuju sa 62,60 odsto, dok je učešće indirektnih troškova proizvodnje 24,10 odsto, a sami troškovi zarada učestvuju sa 11,54 odsto. Indirektni troškovi učestvuju sa 24,1 odsto (23,1 odsto u 2022).

Trgovinske marže do 23,8 na pojedine proizvode

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe "vodećih 20" trgovaca iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. u grupi "ostali" prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

S obzirom na to da unutar grupe "vodećih 20" nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije.

Istovremeno, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda.

Takođe, rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe "vodećih 20" i ostalih subjekata u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda. Izuzetak su sveže meso i riba ("ostali "ima veću maržu), dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe "vodećih 20" beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u maržama kod mesa

 

 

Ipak, najveće razlike u visini bruto marži uočene su u kategoriji svežeg mesa – na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa. Grupa "vodećih 20" ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto, odnosno -0,5 odsto, dok su ostali subjekti izvan grupe "vodećih 20" ostvarili 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto redom.

Isti je slučaj i sa ribom – u prometu šaranom, veliki trgovinski lanci beleže prosečnu stopu marže od četiri odsto, dok ostali beleže 21,4 odsto. Kod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi "vodećih 20", dok je kod manjih trgovaca 35 odsto.

Ovakve razlike je moguće objasniti time da veliki trgovinski lanci zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda.

U ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice i sl.), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom na to da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda (riba, meso i sl.) - istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diverzifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca.

 

 

Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Najniži raspon zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih veliki trgovinski lanci ostvaruju veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi su maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke) i sl.

Kod jestivog suncokretovog ulja i šećera ne postoje značajne razlike u visini marži između "vodećih 20" i ostalih subjekata izvan ove grupe.

Viski troškovi proizvodnje se prelivaju na kupce

Razlika u prosečnim stopama bruto marži između delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda i trgovine na malo proističe iz niske efikasnost i prehrambene industrije usled visokih troškova proizvodnje, podinvestiranosti i nedovoljno iskorišćenih kapaciteta.

Iz tih razloga, preduzeća koja posluju u delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda prilikom utvrđivanja prodajnih cena gotovih proizvoda moraju da zaračunaju visoke stope bruto marže na svoje proizvode kako bi pokrile visoke indirektne troškove.

U prilog ovome govore i rezultati o uslovima poslovanja, prema kojima je čak 93,4 odsto subjekata obuhvaćenih istraživanjem odgovorilo da visoki materijalni troškovi značajno i veoma značajno utiču na njihovo poslovanje, dok kod 78,1 odsto njih visoki troškovi distribucije značajno i veoma značajno utiču, a za 74,4 odsto subjekata to je nestabilna ponuda sirovina.

S druge strane, tipični veliki maloprodajni subjekti prehrambene robe u Srbiji zapravo primenjuju strategiju poslovanja "niska marža - veliki obrt".

Pored toga, prehrambenu industriju u Srbiji karakteriše nedovoljan obim stranih direktnih investicija (SDI), koje su, i tako skromne, najvećim delom bile usmerene na osvajanje domaćeg tržišta umesto na podizanje novih kapaciteta i podsticanje izvoza proizvoda više dodate vrednosti. Za razliku od drugih modaliteta priliva kapitala, investicioni paketi koje donose SDI osim kapitala sadrže i tehnologiju, menadžerska i organizaciona znanja.

"Prerađivačka industrija, pa samim tim i proizvodnja prehrambenih proizvoda, kapitalno su intenzivnije i podrazumevaju veća investiciona ulaganja, što iziskuje finansiranje poslovanja iz kredita i drugih izvora zaduživanja. Iz tog razloga, poslovni subjekti koji se bave proizvodnjom hrane beleže veće stope bruto marže. Zapravo, mnoge kompanije u ovoj delatnosti trude se da održavaju visoku maržu kako bi mogle da finansiraju visoke troškove prodaje, marketinga, distribucije, logistike i sl.”, zaključuju autori istraživanja.

 

 

Prema najnovijem izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije iz februara 2024. godine, inflacija je na kraju 2023.godine iznosila 7,6 odsto, što je skoro duplo manje nego na kraju 2022. godine. Kao ključni faktor u smanjenju inflacije prepoznato je usporavanje mesečnog rasta cena hrane, posebno prerađene hrane. Smanjenju doprinosa cena hrane doprinele su i visoka baza iz istog perioda prethodne godine, ali i nastavak relaksacije troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu hrane usled pada svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i inputa. Pored toga, amortizaciji cena hrane na domaćem tržištu doprinosi i uvoz jeftinijih primarnih poljoprivrednih proizvoda (na prvom mestu voća i povrća).