'Inflacija pohlepe dovela do toga da jedemo najskuplju hranu'

Potrebno je izračunati strukturu cena prehrambenih proizvoda i utvrditi ko gura poskupljenja. Ključno je da se utvrdi ko zarađuje najviše u lancu snabdevanja i da se vidi da li su to trgovci, prerađivači ili primarni proizvođači hrane. To za Bloomberg Adriju kaže Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, povodom istraživanja Narodne banke Srbije prema kome su trgovačke marže jedne grupe maloprodajnih lanaca prošle godine bile nominalno veće za 36,6 odsto u odnosu na 2019.

Pored toga, stopa trgovinskih marži (procentualno izraženo učešće trgovinske marže u prihodima od prodaje robe) konstantno se povećava i ona kumulativno iznosi dva odsto.

Stojković naglašava da je dobro što se otvara ova tema i što se ukazuje na to da problem postoji, da bi se izvršio pritisak na sve u lancu da shvate da ne mogu da korste svoju poziciju. Da li će na to da ukazuje guverner NBS, udruženje potrošača ili neko treći, manje je bitno, ali kako ističe, mora se obratiti pažnja na sve učesnike u lancu snabdevanja.

"Sam izveštaj NBS ne govori dovoljno. Potrebno je uraditi dublju analizu. Ako se pogleda koliko su više zaradlili neki  drugi učesnici na tržištu u lancu snabdevanja, može se zaključiti da nije sve na strani trgovaca", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, uzrok problema treba tražiti tamo gde postoji najslabija konkurencija. To su određene kategorije poput mlečnih proizvoda, šećera i ulja. Ako se pogledaju poslovni rezultati nekih prerađivača, može se videti da oni ostvaruju veće zarade nego trgovci, naglašava Stojković.

Depositphotos

 

"Postoji termin inflacija pohlepe i neki su koristili rast cena sirovina da povećaju cene svojih finalnih prozivoda", dodaje naš sagovornik.

Podsećanja radi, kao što je Blooomberg Adrija već pisala, najveći profit prošle godine je imao sektor trgovine. Godinu je završila sa dobitkom od skoro 215 milijardi dinara. Taj dobitak je, vidi se iz izveštaja Agencije za privredne registre, čak 26,4 odsto veći nego u 2021. godini. Ali ne duguju trgovci ovo samo inflaciji. Naprotiv, da su im prilivi rasli samo u skladu sa njom, bili bi veći 10,3 odsto. Toliko su prošle godine porasle cene na malo u Srbiji.

Trgovci nisu jedini odgovorni

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da se kod trgovaca vidi povećanje cena pošto su trgovci u direktnom kontaktu sa potrošačima, ali ne moraju nužno da budu glavni krivci. Trgovcima jesu skočile marže za određeni procenat, ali treba pogledati i koliko su im skočili troškovi. Kako objašnjava naš sagovornik, marža ima dva dela, jedan su troškovi, a drugo profit trgovca.

"Ne možemo nekoga da prisilimo da snizi cene. Protiv sam toga da se zamrzavaju cene ili marže, što su retrogradne ideje i vraćanje na sedamdesete godine dvadesetog veka", kaže Stojković.

Treba prosto samo ukazati potrošačima ko je taj ko ima najveću korist od povećanja cena i koga treba da kazne. Oni će sami odlučiti da li će plaćati previsoke cene ili će se fokusirati na one brendove koji su zadržali pristojnije cene. "Inflacija pohlepe je nezgodna stvar i to je bolest koja hvata sve kanale snabdevanja i prerađivače i trgovce, dok primarni proizvođači najčešče nemaju taj luksuz", kaže Stojković.

Na pitanje ko treba da uradi analizu cena, kaže da to može da uradi Ministarstvo trgovine, ali mogu i udruženje potrošača maloprodavaca i proizvođača ako hoće da dokažu da oni nisu krivci. "Mora da bude relevantna institucija, koja će da uradi takvu analizu i da se vidi šta se tu stvarno dešava", zaključuje Stojković.

Depositphotos

 

Ekonomista Saša Đogović smatra da su visoke marže upravo plod nefunkcionalnih državnih institucija, Komisije za zaštitu konkurencije i Ministarstva trgovine. Komisija za zaštitu konkurencije je već u prvoj polovini ove godine trebalo da izađe sa određenim nalazima, da uputi mere i upozorenja i obavesti javnost o tome, a postoji mogućnost i da se kazne ukoliko postoje indicije za kartelsko dogovaranje trgovinskih lanaca za marže.

"Resorno ministarstvo treba da uputi određene signale i da zatraži od antimonopolske komisije da napravi presek stanja.  Ministarstvo bi na osnovu toga moglo da preduzme određene aktivnosti. Ministarstvo je trebalo da bude proaktivno, a ono je bilo prilično pasivno. Početkom avgusta je resorni ministar Momirović rekao da marže kod nas nisu nešto posebno visoke. Po njemu je sve u redu."

Sve to, kako kaže, dovodi do podizanja inflatornih tenzija, što je karakteristika domaćeg tržišta i nije reč o uvezenoj inflaciji. Pogotovo nije reč o uvezenoj inflaciji zato što je u julu u evrozoni bila 5,5 odsto, kod nas je 12,5 odsto.

Ministar trgovine ćuti o trgovinskim maržama

Inače, iako smo kao potrošači svesni da jedemo najskuplju hranu u regionu, jedino Narodna banka Srbije već duže signalizira odakle vetar duva, odnosno da krivca treba tražiti kod trgovaca i prerađivača. Posle analize NBS, koja je objavljenja ovog meseca i direktne prozivke guvernera Jorgovanke Tabaković da sve veće trgovinske marže u maloprodajnim lancima doprinose tome da inflacija sporije pada u Srbiji, upadljvo je bilo da se resorni ministar Tomislav Momirović nije oglašavao, a kako nam je rečeno u njegovom kabinetu, to neće učiniti naknadno. On je ranije za Bloomberg Adriju rekao da može samo da apeluje na trgovce da snize cene.

Ministarstvo untrašnje i spoljne trgovine

 

"Danas na tržištu posluje više trgovinskih lanaca i maloprodavaca. Ono što treba ispitati jeste da li u svim segmentima proizvodnog procesa imamo konkurenciju", rekao je tada Momirović. Na konstataciju da se maloprodajne marže u većini hipermarketa kreću uglavnom od 20 do 45 odsto, dok su u EU do 15 odsto, on je rekao da su marže sasvim sigurno ispod 10 odsto kada je reč o osnovnim životnim namirnicama.

 

 

S druge strane, Aleksandar Stevanović, ekonomista, kaže da marže možda jesu porasle 36 procenata, ali će inflacija kumulativno biti preko 25 odsto za period 2021 - 2023.

"Realan porast trgovinskih marži postoji. Verovatno je ukalkulisana inflacija. Neki troškovi su trgovcima porasli i preko inflacije, prevashodno troškovi radne snage koje nema dovoljno u Srbiji. Taj porast marži nije toliko senzacionalan. On defitivno postoji, ali bi na kraju tržište to trebalo da ispravi."

Marže definitivno jesu nešto veće nego u svetu, ne spori on, ali kaže da to nije toliko drastično. Stevanović smatra da je u svakoj zemlji za inflaciju jedina odgovorna centralna banka i ne treba krivci da se traži nigde drugde.

"Njihov jedini posao je da se bore da nema inflacije. Nema potrebe da NBS ukazuje na rast trgovinskih marži, ona je radila korektno svoj posao koliko je mogla", kaže Stevanović.

Prema njegovoj proceni, trgovinske marže, koje su bile na nivou evropskih zemalja verovatno će se vratiti na taj nivo, jer će sigurno neki trgovci sniziti marže da bi povećali promet u trgovini koji je u prvih sedam meseci pao za 4,7 odsto. Stevanović kaže da će pre ili kasnije morati da razmisle zašto se to dešava i šta oni mogu da učine.

"Ja najviše volim kada Ministarstvo trgovine ne reaguje. Ulazak u cenovne mehanizme je najbolji način da upropastite jednu zemlju. Nije loše što nisu reagovali. Oni mogu da analiziraju, ali neko mora da podnese zahtev, odnosno podnesak da sumnja da se negde dešava zloupotreba dominantnog položaja i kartelsko udruživanje na osnovu cena pa bi onda mogli da urade analizu i vide da li se to stvarno desilo", navodi Stevanović.

Sudeći prema analizi konsultantske kuće McKinsey o tržištu namirmica za 2023. godinu u Evropi trgovinske marže padaju. Prosečna marža je sa 27 odsto u 2019. godni pala na 24,5 odsto u 2022. godini, a stopa zarade najvećih trgovaca, pre poreza i kamata ostala je tri odsto.