Hrana u Srbiji paprena, Komisija 'češlja' potrošačku korpu

Cene hrana u prodavnicama niko ne treba da kontroliše jer se u tržišnoj privredi one slobodno formiraju, smatra ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović uprkos tome što su za dve godine potrošačke cene porasle skoro 50 odsto. Komisija za zaštitu konkurencije, doduše, trenutno ispituje konkurenciju tržišta izabranih prehrambenih proizvoda po principu od farme do trpeze, ali se ne zna koje namirnice analizira i kada će rezultati biti dostupni javnosti. Dok se mi iz dana u dan pitamo ima li kraja poskupljenjima, iz Narodne banke Srbije stižu umirujuće vesti: najgore je prošlo, cene hrane u potrošnji dostigle su maksimum u prvom kvartalu ove godine i od drugog tromesečja trebalo bi da počnu da padaju.

Komisija za zaštitu konkurencije, kako su nam rekli u ovoj nezavisnoj instituciji, nema nadležnost da se bavi kontrolom cena roba i usluga.

"U slučajevima kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, to jest povrede konkurencije, Komisija može analizirati stanje konkurencije u određenoj grani privrede ili određene kategorije sporazuma u različitim granama privrede (sektorske analize)”, objašnjavaju u Komisiji za Bloomberg Adriju.

Komisija analizira proizvode koji tangiraju najviše potrošača

Trenutno rade sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda. Kako tržišta nekoliko izabranih prehrambenih proizvoda obuhvataju proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo i samim tim veliki broj učesnika na tržištu, kažu, neophodno je vreme za prikupljanje podataka, kao i njihovu analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima.

“Tako da u ovom trenutku ne možemo da prejudiciraju vreme okončanja analize”, navode u Komisiji

"Svakako je reč o proizvodima koji čine potrošačku korpu i tangiraju najširu populaciju potrošača", ističu u Komisiji za zaštitu konkurencije i naglašavaju da će, kao i do sada, analizu po njenom okončanju učiniti javno dostupnom sa svim nalazima.

Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za političke studije za Bloomberg Adriju, potvrđuje da Komisija može da reaguje ako postoji kartelsko udruživanje i dogovaranje određenih proizvođača oko cena. Nedostatak konkurencije, kaže, bio je naročito vidljiv u mlekarstvu, pošto smo bili primorani na uvoz mleka jer je došlo do nestašice, zbog problema unutar same politike stočarstva i problema u vezi sa otkupnom cenom mleka.

"Moguće je da i u drugim segmentima dolazi do određenih kartelizacija na tržištu, prećutnog dogovaranja oko cena, što sve može da utiče na cenu prehrambenih proizvoda", kaže saradnik Instituta za političke studije.

Prema njegovoj oceni, rast cena hrane u aprilu na godišnjem nivou od 23 odsto je krajnje logičan zato što su kod nas prošle godine posle invazije na Ukrajinu počele naglo da rastu cene hrane.

Nisu isključena dogovaranja proizvođača

"Neke poput mleka smo zamrzavali pa odmrzavali, zato su nam cene mleka pri vrhu po rastu. Neke cene smo veštački ograničavali, pa kada je pušteno slobodno formiranje, one su eksplodirale. Administrativne mere u domenu prehrambene industrije su uticale da imamo produženu inflaciju u odnosu na regularne tržišne ekonomije. Administriranje nikada nije donelo dobro sem za pojedine učesnike u špekultivnom lancu koji se stvara kroz sivu ekonomiju”, kaže Đogović.

Smatra da su poljoprivrednici s pravom besni jer im je prošle godine uskraćeno da po visokim cenama prodaju šećer, brašno i druge namirnice kada je bila velika tražnja. Izgovor je bio da čuvamo za naše potrebe, iako tih potreba nije bilo. Sada imamo niže cene i poljoprivrednici su u problemu.

Depositphotos

Na pitanje zašto je kod nas udeo hrane u inflaciji 42 odsto, on kaže da je na to uticao niz faktora, od cena transporta, đubriva, stočne hrane koja se odrazila na skok cena mesa, slabijeg poljoprivrednog roda pa do internih slabosti.

"Verovatno je bilo kartelskih mahinacija špekulativnog karaktera kod određivanja pojedinih cena na našem tržištu. Jednostavno, situacija se koristi za ostvarivanje neke dobiti. Najčešće je tu reč o dogovaranju proizvođača određenih proizvoda, jer ih ima manje nego što ima trgovaca."

Konkurencija na tržištu najveća je dobrobit savremenog društva, poručila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, sa Kopaonik biznis foruma u martu ove godine, upozorivši pritom da bi upravo njen nedostatak na tržištu mogao da uspori pad cena hrane.

"Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti", rekla je tada Tabaković.

Narodna banka Srbije u majskom izveštaju o inflaciji pažljivo je analizirala cene hrane u prozvodnji i potrošnji i procenila da bi doprinos cena hrane (bez voća i povrća) ukupnoj inflaciji trebalo bi da se smanji u narednoj godini za oko 5,5 p. p. Kod voća i povrća pretpostavljeno je postepeno spuštanje cena ka dugoročnom trendu počev od drugog kvartala, što bi moglo biti ublaženo efektima loših vremenskih uslova s početka aprila.

"Silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu", navedeno je u izveštaju NBS.

Mleko, sir i jaja poskupeli 42 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u aprilu usporila je na 15,1 odsto, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije da bi vrhunac inflacije trebalo očekivati u prvom tromesečju.  Usporavanju mesečne dinamike inflacije u najvećoj meri je doprineo sporiji rast cena hrane, i to pre svega prerađene hrane, koji je iznosio 0,4 odsto, što ukazuje na to da su se prilike na tržištu osnovnih životnih namirnica stabilizovale. Posmatrano u odnosu na april 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 23,1 odsto, pri čemu međugodišnje stope rasta i prerađene i neprerađene hrane usporavaju.

Bloomberg

Po osnovu nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, međugodišnja inflacija u Srbiji ostala je povišena tokom prvog tromesečja i u martu je iznosila 16,2 odsto, što je neznatno iznad očekivanja NBS iznetih u februarskom izveštaju o inflaciji.

Polovinu ostvarene međugodišnje inflacije u martu opredelile su više cene hrane i bezalkoholnih pića, čiji je doprinos povećan u odnosu na decembar, s obzirom na to da još uvek nije završen prenos povišenih troškova u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji na cene hrane, iako je njihova međugodišnja dinamika usporila u proteklim mesecima. U prvom tromesečju najviše je porastao doprinos cena povrća, koje su, zbog smanjene ponude nakon prošlogodišnje suše u Srbiji i većem delu Evrope, porasle više nego što je sezonski uobičajeno za ovaj period godine. Podsećanja radi, mleko sir i jaja su poskupeli 42 odsto, a povrće 33 odsto. 

"Prema majskoj centralnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija od drugog tromesečja imati opadajuću putanju, uz izraženiji pad u drugoj polovini ove godine, tako da će se krajem godine naći na gotovo upola nižem nivou nego u martu. Povratak u granice cilja očekujemo sredinom 2024", najavljuje NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar