Zašto su cene hrane u Srbiji opet skočile - da li je inflacija samo 'sezonska'

Iako se u maju međugodišnja inflacija u Srbiji spustila na 3,8 odsto, što je najniži iznos od početka godine, u junu je ponovo uzletela. Tako je sa rastom cena od 4,6 odsto probijen gornji prag ciljane inflacije Narodne banke Srbije (NBS) od 4,5 odsto.

Cene hrane posebno su doprinele rastu ukupne inflacije jer su u junu dostigle 6,7 odsto. Skok je posebno izražen kod voća, koje je poskupelo za čak 31,6 odsto, ali i kod kafe, čaja i kakaoa, koji beleže rast cena od 29,1 odsto. Poskupeli su šećer, džem, med i čokolada za 4,3 odsto, kao i povrće za 11,3 odsto.

 

Trend sezonskih letnjih poskupljenja hrane traje već nekoliko godina i izaziva zabrinutost potrošača, pogotovo ako se ima u vidu to da je Srbija poljoprivredna zemlja, sa jednim od najvećih udela obradivog zemljišta po glavi stanovnika u Evropi.

Uvozna zavisnost

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Bloomberg Adriju da glavni razlog rasta cena hrane u poslednjim godinama leži u strateškom promašaju domaće poljoprivredne politike – Srbija je postala previše zavisna od uvoza.

"Strateški promašaj srpske proizvodnje hrane je to što smo poslednjih godina u velikoj meri postali uvozno zavisni, tako da cene hrane više ne zavise isključivo od domaće proizvodnje i prehrambene industrije, već u velikoj meri od uvoza", ističe Galetin.

 

S druge strane, Srbija ne proizvodi određene artikle, poput kakaoa i kafe, pa sa njima uvozi i inflaciju, što se zatim prenosi na cene konditorskih proizvoda i napitaka. Međutim, Galetin upozorava i na mnogo ozbiljniji problem – da je Srbija postala uvozno zavisna i kod proizvoda koje bi mogla sama da obezbedi, poput mleka, mesa ili sireva.

"To su stvari gde ne bismo smeli da zavisimo od uvoza s obzirom na to da Srbija ima 0,5 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta po glavi stanovnika. Polako gubimo prehrambeni suverenitet. Uvoznički lobi ozbiljno kontroliše tržište i sve to nas dovodi u ovu situaciju", dodaje Galetin.

Uticaj klime i pad domaće proizvodnje

Uz uvoznu zavisnost, klimatski uslovi dodatno pogoršavaju situaciju, posebno u voćarstvu. Mraz u aprilu ove godine, suša u junu, kao i sve toplije zime koje izazivaju prerano cvetanje voća – sve su to faktori koji direktno utiču na ponudu, a time i na cene.

 

"Ove godine imali smo znatan podbačaj u proizvodnji trešanja, kajsija i malina. Kod voća se pad proizvodnje odmah vidi na pijacama jer je reč o kratkim lancima snabdevanja. Kod povrća je situacija nešto bolja jer se deo proizvodnje odvija u kontrolisanim uslovima", navodi Galetin.

On dodaje da se izostanak sistemskih rešenja vidi i u zapuštenosti sistema za navodnjavanje.

"Dunav-Tisa-Dunav bio je najbolji kanalski sistem u Evropi. Danas nemamo nacionalni program za njegovo čišćenje i obnovu. Umesto da reagujemo sistemski, mi radimo kampanjski – gasimo požar, ali ne gasimo uzrok", poručuje Galetin.

Makroekonomski uzroci i sezonski pritisci

Ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, smatra da je rast inflacije u junu rezultat kombinovanih faktora – sezonskih, klimatskih i tržišnih.

"Postoji sezonski efekat početka leta, kada cene odeće i obuće rastu, ali i efekti podbačaja u voćarstvu, kao i visokih berzanskih cena kafe i kakaoa zbog loših uslova na tržištima poput Brazila i Obale Slonovače", kaže Đogović za Bloomberg Adriju.

On ukazuje i na uticaj cena energenata usled geopolitičkih napetosti na Bliskom istoku, što je dodatno podiglo cene goriva i posredno pritisnulo inflaciju.

Narodna banka Srbije je saopštila da su, pod uticajem rasta svetske cene nafte u junu, cene naftnih derivata u proseku povećane za 1,4 odsto, opredeljujući mesečni rast cena energenata (0,6 odsto). 

"Na mesečnom nivou vidimo skok cena goriva za putnička vozila. Svi ti faktori kumulativno dovode do inflacije koja je za dlaku probila gornju granicu cilja Narodne banke od 4,5 odsto", navodi Đogović.

Monopoli i karteli 

I Galetin i Đogović upozoravaju da tržišni akteri, posebno trgovinski lanci i javna preduzeća, dodatno pogoršavaju inflatorni pritisak.

"Inflacija bi bila niža da nema kartelskog udruživanja trgovaca i određenih monopola, odnosno velikih igrača. Poštanske usluge, na primer, poskupele su 52,6 odsto – to nije tržišna logika, već prebacivanje neracionalnog upravljanja na potrošače", upozorava Đogović.

Isti je slučaj, kaže, sa uslugama odnošenja smeća koje su u junu poskupele za 26,9 odsto i snabdevanja vodom koje je skuplje za 16,4 odsto.

 

 

Pitanje marži trgovinskih lanaca takođe ostaje pod znakom pitanja. Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je još prošle godine postupak protiv četiri velika maloprodajna lanca (Delhaize, Mercator, Univerexport i DIS) zbog sumnje da su zaključili restriktivni sporazum o cenama za 35 proizvoda. Istraga je još u toku, a formalni ishod nije poznat.

Prema podacima Komisije koje su tada izneli, bruto marže ovih trgovaca porasle su sa 35 milijardi dinara 2016. godine na 87,4 milijarde dinara u 2023. godini, dok je prosečna marža sa 19 odsto skočila na 38 odsto.

"Trgovinski lanci su dobro organizovani. Imaju neformalne dogovore, a nadležni reaguju kada već bukne problem. To nije održivo", poručuje Galetin.

Pad inflacije do kraja godine

Iako se očekuje da sezonski inflatorni pritisci oslabe u drugoj polovini godine, određeni problemi ostaju – uvozna zavisnost, neefikasna domaća proizvodnja, monopolski pritisci i izostanak jasne agrarne politike.

"Do kraja godine inflacija bi mogla da ostane na nivou od oko četiri odsto, što je na gornjoj granici projekcija. Sve zavisi i od potencijalnog rasta cene struje koji se najavljuje za jesen", procenjuje Đogović.

Dok se Srbija i dalje oslanja na svoje plodno tlo kao prirodnu prednost, stručnjaci upozoravaju da bez strateških reformi - u poljoprivredi, trgovini i javnim uslugama - inflacija neće biti samo sezonski fenomen, već hronični problem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar