Da li će i ova godina biti sušna i koliko će nam podići cene hrane

Malo ko veruje da će Srbiju i ove godine zadesiti suša i ekstremno visoke temperature kao 2024. godine, zbog kojih je poljoprivredna sezona podbacila, a cene hrane podigle inflaciju. To je polazište i Narodne banke Srbije (NBS), koja u glavnim projekcijama ovogodišnje inflacije računa na prosečnu poljoprivrednu sezonu pa tako i na ukupnu inflaciju od 3,7 odsto.

Ipak, centralna banka uradila je i procene rasta cena u slučaju suše, kao i pada cena u slučaju natprosečno dobre poljoprivredne sezone, kako su naveli u majskom izveštaju o inflaciji. U prvom scenariju loši vremenski uslovi doprineli bi porastu prosečne inflacije u 2025. za 0,3 procentna poena (p. p.) koja bi tako iznosila četiri odsto, dok bi u drugom scenariju inflacija bila niža za 0,2 p. p. i svela se na 3,5 odsto.

 

NBS navodi da su u osnovnom scenariju pretpostavili da će poljoprivredna sezona, i globalno i u Srbiji, biti prosečna, pri čemu će se svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda umereno povećati do kraja godine. "Tako će krajem godine biti više za tri odsto nego na kraju 2024. godine, a u istoj meri će cene voća i povrća na domaćem tržištu međugodišnje biti povećane u trećem tromesečju 2025. godine."

Centralna banka je u izveštaju istakla da kretanje svetskih cena poljoprivrednih proizvoda i dalje u najvećoj meri zavisi od klimatskih uslova. "O tome svedoče rekordno visoke cene kafe i kakaoa na svetskim tržištima tokom 2024. godine, koje su posledica nepovoljnih vremenskih prilika u Brazilu i Africi."

 

Upravo zbog rasta cena kafe i konditorskih proizvoda, kao i toga da je suša na domaćem tržištu dovela do znatnog rasta pre svega cena povrća na domaćem tržištu, NBS je kreirala optimističan i pesimističan scenario za poljoprivrednu sezonu u 2025. godini.

Suša bi uticala i na pad BDP-a

NBS je u pesimističnom scenariju pretpostavila da bi svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile znatno više nego u osnovnom scenariju pa bi krajem godine premašile nivo s kraja 2024. za oko 18 odsto.

"Istovremeno, usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova u Srbiji, cene svežeg voća i povrća u trećem kvartalu 2025. bile bi za oko 13 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Posledice ovog scenarija bile bi za 0,3 p. p. viša prosečna inflacija u odnosu na osnovni scenario, kao i za 0,3 p. p. niži rast BDP-a usled pretpostavljene stagnacije domaće poljoprivredne proizvodnje", navela je NBS u izveštaju.

 

U optimističnom scenariju NBS je pretpostavila da će poljoprivredna sezona biti natprosečna, zbog čega bi svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile niže nego u osnovnom scenariju, tako da bi krajem 2025. bile za oko 12 odsto niže nego krajem 2024. godine.

"S obzirom na to da cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu prate dinamiku svetskih cena, cene žitarica na domaćem tržištu imale bi sličnu dinamiku. Pored toga, pretpostavili smo da bi se povoljna poljoprivredna sezona kod nas najviše odrazila na niže cene svežeg voća i povrća, koje bi u trećem tromesečju 2025. bile za oko pet odsto niže nego u istom periodu prethodne godine."

Posledica ovog scenarija bio bi, kako dodaju, pad prosečne inflacije u 2025. za 0,2 p. p. u odnosu na osnovni scenario. "To bi se desilo usled manjih troškova u proizvodnji prerađene hrane, kao i nižih cena neprerađene hrane zbog veće ponude. Istovremeno, rast BDP-a bio bi viši za 0,3 p. p. u odnosu na osnovni scenario, čemu bi doprineo i veći neto izvoz, budući da je Srbija neto izvoznik žitarica."

 

Žarko Galetin, agroekonomista i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, smatra da je Srbija ove godine ipak bliža optimističnom scenariju, što bi značilo da će prosečna inflacija iznositi 3,5 odsto.

Kako kaže, prošla godina je bila ekstremno loša pa su gotovo sve jesenje kulture - kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa, sem pšenice, imale strašan pobačaj.

"Tako da ulazimo u ovu godinu sa jednom bazom koja je izuzetno niska, a na osnovu koje će se meriti ovogodišnja poljoprivredna sezona. Očekujem da ćemo imati bolju godinu, tim pre što sada usevi izgledaju sasvim dobro", kaže Galetin za Bloomberg Adriju.

Jedino je, dodaje on, na maloj površini led s proleća potukao pšenicu. "Ali generalno na celoj teritoriji Srbije očekujem prosečne prinose, što bi značilo da ćemo imati značajan rast, barem što se tiče tih bazičnih poljoprivrednih kultura, poput žitarica i uljarica."

 

On najviše računa na najzastupljenije poljoprivredne kulture, pre svega kukuruz koji bi mogao da bude glavni nosilac rasta poljoprivredne proizvodnje. "Kukuruz je 2024. godine imao vrlo nisku bazu, tek oko 4,5 do pet miliona tona prinosa. Neka ove godine bude samo 6,5 ili sedam tona, a može da bude, to je značajan rast."

S druge strane, kod voćarske i povrtarske proizvodnje postoje manji problemi. "Vremenski uslovi nisu bili naročito naklonjeni voćarskim kulturama. Kasni mraz doprineo je ozbiljnim gubicima koje ćemo imati kod roda kajsija i trešnji, dok najzastupljenija voćarska kultura - šljiva, neće imati toliki pobačaj prinosa."

Rast poljoprivredne proizvodnje najmanje 10 odsto

Ipak, Galetin kaže da ni prošle nismo imali sjajan rezultat u voćarstvu pa očekuje da prinos bude kao u 2024. ili nešto malo manje. "S obzirom na to da očekujem kod ratarskih kultura mnogo veći rast, sveukupna proizvodnja sa povrtarstvom i vinogradarstvom koji se inače gaje pod kontrolisanim uslovima, neće imati većih šteta."

Prema njegovim rečima, rast poljoprivredne proizvodnje, što se tiče prinosa, iznosiće najmanje 10 odsto.

"Kada sve to pomnožimo sa cenama koje se polako oporavljaju na svetskom tržištu, ova godina mogla bi da bude značajno bolja od prethodne. To znači da smo bliži optimističnom scenariju NBS oko kretanja inflacije, a to će oporaviti i BDP Srbije", zaključuje Galetin.

Smanjenje cene povrća do kraja godine

Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS, istakao je da centralna banka očekuje da poljoprivredna sezona bude na nivou desetogodišnjeg proseka, što je rast od oko osam odsto u odnosu na 2024. godinu.

Prema osnovnom scenariju NBS, kaže Jakovljević, prosečna inflacija se do kraja godine približava cilju i iznosiće 3,7 odsto, što je za 0,3 p. p niže u odnosu na prethodnu projekciju NBS. "Za 2026. očekujemo da će prosečna inflacija biti 3,2 odsto."

Na takve prognoze najviše su uticale cene nafte i derivata u svetu, kao i kod nas, koje su dosta smanjene.

"Takođe, na smanjenje inflacije uticaće i restriktivni monetarni uslovi i niže cene energenata koje utiču na manju uvoznu inflaciju. Zatim poljoprivredna sezona za koju očekujemo da će biti prosečna, kao i kretanje realnih zarada u skladu sa rastom produktivnosti, odnosno sa nekim tempom koji neće izazivati nove inflatorne pritiske", rekao je Jakovljević na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji u sredu.

On je naveo da bi doprinos cena hrane inflaciji trebalo da se smanji sa jednog procentnog poena na oko 0,7 p. p. "Nije prevelik uticaj, ali se udeo ipak smanjuje. Očekujemo i da se cene povrća smanje do kraja godine tako da njihov doprinos bude negativan do kraja godine i početkom naredne, a da posle bude neutralan. To jeste efekat prosečne poljoprivredne sezone. Na kraju bi cene voća i povrća trebalo da budu niže u poređenju sa prethodnom godinom."

U NBS su istakli da bi i efekti modernizacije opreme i veća primena agrotehničkih mera, između ostalog i zahvaljujući povećanim državnim subvencijama poljoprivredi, trebalo da doprinesu blagom rastu poljoprivredne proizvodnje i u 2026. godini i manjoj izloženosti poljoprivrede uticaju nepovoljnih klimatskih faktora.