Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) ostala je i ovog meseca 5,75 odsto. Poslednji put referentna stopa je snižena u septembru 2024. godine.
U NBS ističu da je Izvršni odbor NBS odlučio da zadrži referentnu kamatu na istom nivou, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Izvršni odbor NBS istakao je da je, pored značajnog smanjenja inflacije i njenog kretanja u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.
Opširnije
Male šanse da NBS u petak smanji referentnu kamatnu stopu
Centralna banka Srbije je poslednji put snizila referentnu kamatnu stopu u septembru 2024. godine
08.05.2025
Koliko iznose penali za prevremenu otplatu kredita i šta se menja od 1. jula
Izričito je zabranjeno naplatiti naknadu za prevremenu otplatu u slučaju dozvoljenog prekoračenja ili kreditne kartice, naglašavaju u NBS.
05.05.2025
Veća tražnja za energentima i manjak stranih investicija tope devizne rezerve NBS
Bloomberg Adria je istražila šta su uzroci pada deviznih rezervi centralne banke od početka 2025. godine
24.04.2025
NBS još ne spušta troškove zaduživanja, novi rez možda u junu
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto - sedmi put zaredom, kako su analitičari i očekivali.
10.04.2025
Pod budnim okom NBS - stroža kontrola i veće kazne za menjačnice
NBS je kao kontrolnom organu omogućeno izricanje šireg spektra mera prema ovlašćenim menjačima koji ne postupaju u skladu sa propisima.
07.04.2025
"Domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja trenutno karakteriše visok stepen volatilnosti pod uticajem neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija. Preovlađuju ocene da će u takvim okolnostima globalna inflacija verovatno opadati nešto sporije nego što se očekivalo, dok će privredni rast biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima, lancima proizvodnje i slabostima u ključnim pokretačima rasta, kao što su spoljna trgovina, investicije i potrošnja."
Kako se navodi u saopštenju, iako je očekivani sporiji rast svetske ekonomije uticao na pad svetskih cena primarnih proizvoda, pre svega sirove nafte na svetskom tržištu, neophodna je opreznost. Naime, povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli bi da deluju inflatorno.
"Izvršni odbor je takođe imao u vidu očekivanja tržišnih učesnika da će Evropska centralna banka verovatno nastaviti da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas. Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi (Fed) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike, jer će se najverovatnije suočiti s pojačanim inflatornim pritiscima usled carina, što bi se moglo odraziti na tokove kapitala prema zemljama u usponu."
Pored toga, navode da će cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine delovati još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
Analitičari očekivali zadržavanje stope
Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investmentsu, ističe da je zadržavanje kamatne stope očekivano, On za Bloomberg Adriju kaže da će IO NBS doneti novu sveobuhvatnu makroekonomsku prognozu, "što je obično najbolji trenutak za prilagođavanje monetarne politike", ali da i dalje postoji nekoliko neizvesnosti.
"U novoj projekciji, moguće je da će NBS biti nešto manje optimistična u pogledu rasta privrede, budući da su preliminarni podaci za prvi kvartal bili razočaravajući. Na domaćem planu, NBS je svesna negativnog uticaja antivladinih protesta. Spolja gledano, trgovinski ratovi predstavljaju veliki rizik, iako najnoviji tok vesti ukazuje na moguću deeskalaciju."
On dodaje da bi niže cene nafte, usled usporavanja globalnog rasta i ukidanja ograničenja proizvodnje OPEC+ trebalo da deluju protivinflatorno.
"Ali problemi sa snabdevanjem povezani sa sankcijama protiv NIS-a još uvek nisu rešeni. Ako se spoljašnje okolnosti dodatno poboljšaju, mogao bi da se otvori prostor za smanjenje kamatnih stopa u Srbiji već početkom leta, možda već u junu", naveo je Kratky.
Ima prostora za smanjenje kamate
Analitičarka za makroekonomiju i tržišta kapitala Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić navela je da je godišnja stopa inflacije i dalje relativno visoka – u martu je bila na nivou od 4,4 odsto, odnosno gotovo na gornjoj granici targetiranog raspona. Podsetimo da je granična vrednost ciljanog okvira centralne banke od tri ± 1,5 odsto.
Ipak, Petrov Savić kaže da se vide signali popuštanja.
"Mesečna stopa inflacije je u martu bila neznatnih 0,1 odsto, značajno ispod januarskih i februarskih cifara koje su iznosile 0,7 odsto i 0,5 odsto respektivno."
Ona objašnjava da su u aprilu proizvođačke cene za domaće tržište nešto niže kada se podaci posmatraju međugodišnje, odnosno za 0,4 odsto, dok prema martovskim podacima cene proizvođača industrijskih proizvoda iz uvoza stagniraju.
"Trgovina u maloprodaji je izgubila zamah i u martu vidimo stagnaciju realnog prometa, mada su potrošački fundamenti i dalje jaki. Gotovinski krediti su u prvom tromesečju za 38 odsto veći nego u isto vreme pošle godine, a zarade i dalje realno rastu - oko pet odsto u februaru ove u odnosu na isti mesec 2024. godine."
Petrov Savić takođe kaže da postoji prostor za smanjenje referentne kamate do kraja ove godine.
"Trenutne nestabilnosti na domaćem i inostranom terenu i neizvesnost koja prati trgovinske tenzije zahtevaju opreznost od strane centralne banke u ovom momentu. Do kraja godine vidimo od tri do četiri smanjenja od po 25 baznih poena, ali uz povećanu neizvesnost oko same projekcije", zaključuje ona.
Usporavanje inflacije u drugoj polovini ove godine
NBS je u saopštenju nakon sednice IO navela da se u skladu s očekivanjima inflacija tokom prvog tromesečja ove godine kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u martu je iznosila 4,4 odsto.
"U odnosu na kraj 2024, u martu je smanjen doprinos cena energije i usluga za po 0,1 procentni poen, dok je doprinos cena hrane povećan za 0,3 procentna poena, u velikoj meri zbog efekta i dalje visokih svetskih cena kakaoa i kafe. Na postepeno popuštanje cenovnih pritisaka ukazuje bazna inflacija, koja se spustila na 5,1 odsto u martu, što je njen najniži nivo od jula 2024. godine."
Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da će od polovine godine usporiti i do kraja godine se približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. "Tome bi pre svega trebalo da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivane niske cene naftnih derivata u skladu s fjučersima."
Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
BDP niži od očekivanog
Kada su u pitanju kretanja u realnom sektoru, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, kažu u NBS, BDP u prvom tromesečju ove godine realno je porastao za dva odsto.
"Niži rast od očekivanog, prema oceni Izvršnog odbora, beleži se i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i posledica je i dalje niske eksterne tražnje, problema u evropskoj automobilskoj industriji i povećane averzije prema riziku na globalnom nivou, ali i blokada i protesta koji su uticali na smanjenje potrošnje i investicija na domaćem tržištu. Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ipak doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija Ekspo 2027".
Dodaju da podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike NBS i ECB.
.webp){kind=icon}
