NBS i dalje drži referentnu stopu na 5,75 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu ostavi na istom nivou od 5,75 odsto, što je većina analitičara i ekonomista i očekivala. Na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS. Ključni razlog takve odluke su, kako se navodi, protekcionističke mere vodećih svetskih ekonomija i njihov uticaj na inflaciju i privredni rast.

"Preovlađuju ocene da je u takvim okolnostima brzina opadanja globalne inflacije i dalje neizvesna, dok će privredni rast najverovatnije biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima i lancima proizvodnje, kao i globalno povećane averzije prema riziku uz negativan uticaj na investicije i potrošnju", ističe se u saopštenju NBS. 

Inače je referentna kamata NBS poslednji put snižena još u septembru 2024. godine.

 

Pored toga, dodaje NBS, domaća inflacija zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja i dalje karakteriše visok stepen volatilnosti. "Iako su svetske cene primarnih proizvoda, a pre svega nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta svetske ekonomije, neophodna je opreznost jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno."

Izvršni odbor navodi da je imao u vidu i da je Evropska centralna banka (ECB) u junu nastavila da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok se prema sadašnjim najavama može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (Fed) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike. "Na takve odluke Feda mogla bi uticati pojava pojačanih inflatornih pritisaka usled uvođenja dodatnih carina, što bi se moglo odraziti i na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordni nivo, uz efekte prošlogodišnje suše, delovali su na cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci, ali bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone".

Smanjenje cena energenata i usluga 

U skladu s očekivanjima NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja i u maju je usporila na 3,8 odsto. "Usporavanje inflacije od početka godine rezultat je smanjenja doprinosa cena energenata i cena usluga, dok je doprinos cena hrane povećan. Na popuštanje inflatornih pritisaka ukazuje i bazna inflacija, koja je u maju usporila na 4,6 odsto međugodišnje, kao i druge mere inflacije. Inflacija bi na sličnom nivou trebalo da se zadrži do sredine ove godine, a zatim da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije."

Centralna banka navodi da će takvom kretanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, snižene svetske cene energenata, kao i nova poljoprivredna sezona pod pretpostavkom da bude prosečna. Smanjenju inflacije doprinosiće i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

Neophodan dodatni oprez

Analitičari i ekonomisti predvideli su da će NBS zadržati referentnu stopu na nivou od 5,75 odsto. Kako navode, inflacija je još na gornjoj granici cilja NBS, a spoljnopolitički faktori zahtevaju dodatni oprez.

Rudi Lukačić, analitičar Bloomberg Adrije, ističe da se inflacija u Srbiji kreće unutar ciljanog raspona od 1,5 do 4,5 odsto. "U aprilu je iznosila četiri odsto i nalazi se u padu već četvrti mesec zaredom."

 

Kako dodaje, kamatne stope su već opale, kreditna aktivnost je snažna, ali spoljnopolitički i fiskalni faktori zahtevaju dodatni oprez.

Lukačić kaže da i dalje postoji značajna tržišna neizvesnost usled uvođenja novih trgovinskih barijera. "Iako je privredni rast u prvom kvartalu izostao u odnosu na očekivanja, dva odsto međugodišnje, uz pad od 0,6 odsto na kvartalnom nivou, zabeležen je dvocifreni rast kreditne aktivnosti na godišnjem nivou u martu jer su ukupni krediti stanovništvu i preduzećima porasli za 10 odsto." 

Prema njegovim rečima, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite je u prvom kvartalu pala na 6,7 odsto za preduzeća i 10 odsto za stanovništvo. "Finansijski sektor ostaje stabilan – udeo loših kredita smanjen je na istorijski niskih 2,3 odsto, dok je stopa adekvatnosti kapitala banaka ostala visoka, na nivou od 20,95 odsto, što potvrđuje otpornost sektora i umanjuje potrebu za dodatnim podsticajima."

 

Lukačić kaže da je potrebno više dokaza o trajnom slabljenju inflatornih pritisaka u Srbiji pre nego što NBS započne sa relaksacijom monetarne politike. "Potencijalni početak ciklusa smanjenja očekujemo u drugoj polovini godine, uz mogućnost tri do četiri smanjenja od po 25 baznih poena."

Važan uticaj i poljoprivredne sezone

Vladimir Vasić, konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije takođe ističe da je visina inflacije najznačajnija za ovakvu odluku NBS.

"Inflacija je još na gornjoj granici cilja NBS i to će potrajati", rekao je Vasić za Bloomberg Adriju.

Kako dodaje, upravo je visina inflacije koja sada iznosi četiri odsto razlog za i dalje oprezne poteze NBS kada je u pitanju monetarna politika.

"Kretanje inflacije zavisi dosta i od poljoprivredne sezone. Ima dosta inputa koji će uticati na inflaciju. I dalje je realno očekivati da ove godine Srbija ostvari rast BDP-a od 3,1 ili 3,2 odsto", zaključuje on.

 

Rast od dva odsto BDP-a u prvom tromesečju

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u prvom tromesečju ove godine bio je viši za dva odsto međugodišnje posmatrano, a na njegov sporiji rast od očekivanog uticali su faktori iz međunarodnog okruženja, ali i domaći faktori koji su se pre svega odrazili na sporiji rast uslužnih sektora.

"Prema dostupnim podacima za trgovinu i turizam, situacija se ni u aprilu nije popravila, dok, kada je reč o industriji, rast od 2,4 odsto mg., vodila je prerađivačka industrija, gde se vide efekti rasta investicija u automobilsku industriju. Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, čemu će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija Ekspo 2027", ističu u NBS.

Podršku privrednom rastu, koji se za ovu godinu procenjuje na 3,5 odsto, kako dodaju, pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od preko 10 odsto međugodišnje, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike NBS i ECB.

Usporavanje i bazne inflacije 

Inače, NBS je u majskom izveštaju o inflaciji istakla očekuje da će inflacija iznositi oko četiri odsto do polovine ove godine, posle toga bi trebalo da nastavi da usporava, a krajem godine da se približi centralnoj vrednosti cilja NBS od oko tri odsto.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković navela je da će smirivanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija, kao i tržišni fjučersi. Inflacija je u aprilu usporila na četiri odsto, naveli su u NBS.

"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane", istakla je ranije Tabaković.

Pored toga, kako dodaje, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji. "Nova projekcija inflacije za ovu godinu blago je niža od februarske, prvenstveno zbog nižih cena naftnih derivata, na šta se, pored pada svetske cene nafte, odražava i jačanje evra prema dolaru, a delom i zbog manjeg rasta eksterne i domaće tražnje od prethodno očekivanog."

NBS je u maju smanjila i procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu sa 4,5 na 3,5 odsto usled dešavanja na globalnom tržištu, ali i u zemlji.