Zaposlenog ne možete isplatiti u kriptu, ali frilensera možete

Iako je Srbija među pionirima u ovom delu Evrope kada je reč o regulisanju kripto-sektora, virtuelne valute se i dalje ne koriste kao sredstvo za isplatu zarada u zemlji. Zakonski okvir to ne omogućava, uprkos tome što nezvanične procene govore da je između 200.000 i 250.000 građana Srbije imalo kontakt sa kriptovalutama.

Zakon o digitalnoj imovini počeo je da se primenjuje sredinom 2021. godine, ali njime nije uređena mogućnost isplate zarada u toj formi imovine, napominju iz Narodne banke Srbije (NBS). Podsetimo, pod digitalnom imovinom podrazumevaju se virtuelne valute (kriptovalute, koje se mogu posmatrati kao pandan tradicionalnom novcu) i digitalni tokeni (koji se pojednostavljeno mogu posmatrati kao pandan hartijama od vrednosti). Pitanje isplata stoga definiše ranija regulativa, to jest Zakon o radu.

"Članom 110. stav 2 Zakona o radu propisano je da se zarada zaposlenom isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno (na primer, isplata dela zarade u naturi kućnom pomoćnom osoblju), pri čemu napominjemo da Zakonom o digitalnoj imovini nije uređena mogućnost isplate zarada u digitalnoj imovini. Shodno tome, isplata zarade u obliku digitalne imovine, bez obzira na njen oblik, nije dozvoljena", navode iz centralne banke.

Prema njihovom mišljenju, očigledni su razlozi zbog kojih se zakonodavac opredelio za ovo rešenje, a koji ne leže samo u volatilnosti digitalne imovine i nesigurnosti zaposlenih u pogledu njene vrednosti, troškova pretvaranja u dinare i mogućnostima da budu žrtve prevarnih radnji, već su i poreskopravne i socijalnopravne prirode.

Mada isplata zarada zaposlenima u kriptu zasad nije opcija, frilenseri, kao druga kategorija fizičkih lica, mogu naplatiti svoj rad u digitalnoj imovini, napominje advokat i dobar poznavalac poreskog prava Ilija Rilaković. On napominje da Zakon o digitalnoj imovini prepoznaje digitalnu imovinu kao zakonitu i legitimnu kategoriju imovine, što znači da se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koja se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Mogu je, kako kaže, posedovati pravna lica (s malim brojem izuzetaka), preduzetnici i fizička lica.

Depositphotos

"Frilenseri nisu naročita pravna forma, već su to fizička lica koja ostvaruju prihode i to od isplatilaca koji prilikom isplate prihoda ne obračunavaju i ne plaćaju porez i doprinose u Srbiji (strana pravna lica, preduzetnici ili fizička lica). Ako frilenser prihod, odnosno naknadu ostvaruje od inostranih isplatilaca, u obliku neke kriptovalute, takav prihod bi trebalo da prijavi preko portala Poreske uprave. Domaća pravna lica i preduzetnici bi u odnosu sa frilenserima obračunavali i plaćali porez i doprinose, po odbitku", navodi Rilaković.

Kada je reč o preduzetnicima, situacija je, naglašava sagovornik, prilično drugačija nego kod frilensera. "Ako preduzetnik za svoje usluge dobija digitalnu imovinu, trebalo bi da je razmeni za zakonsko sredstvo plaćanja (dinar) i taj iznos upiše u svoje poslovne evidencije, što će imati karakter prihoda. Način oporezivanja tog prihoda zavisi od toga da li preduzetnik vodi poslovne knjige (takozvani knjigaš) ili plaća porez u paušalno utvrđenom iznosu (takozvani paušalac)."

 

Rilaković kaže da, prema njegovom subjektivnom osećaju, broj ljudi koji digitalnu imovinu koristi ne samo kao vid investiranja već i u svakodnevnom poslovanju - raste.

"To ne čudi jer nema troškova bankovnih transfera, transakcija se realizuje odmah i nema 'cenzure' u realizaciji transakcije, što je slučaj sa plaćanjima preko banke. Dodatno, naši ljudi sve više prevazilaze strah od volatilnosti digitalne imovine, u čemu mnogo pomaže postojanje stabilnih kriptovaluta (USDT, USDC i slično), čija je vrednost vezana za tradicionalnu valutu (na primer, američki dolar) u odnosu jedan prema jedan. Nažalost, postoje regulatori koji imaju negativnu percepciju i ne ohrabruju korišćenje digitalne imovine u svakodnevnom poslovanju", zaključuje on.

Kripto vs. klasične finansije

Ova antipatija je očekivana, imajući u vidu da su kriptovalute i stvorene kao reakcija na probleme u tradicionalnom finansijskom sistemu, koji su postali očigledni tokom velike finansijske krize 2008. godine.

Konzervativan stav regulatora donekle bi mogao biti opravdan prevarama i krahovima berzi koje su odjeknule u svetskom kripto-sektoru, među kojima je verovatno najpoznatiji slučaj pada kripto-berze FTX iz 2022. godine. Pritom je Zakonom o digitalnoj imovini izričito propisano da Republika Srbija, NBS, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine, pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s tim tipom imovine.

Depositphotos

Godišnji izveštaj o radu Uprave za sprečavanje pranja novca za 2024. godinu navodi da su prethodnih godina uočene učestale prevare koje se odnose na pružanje usluga kupoprodaje digitalne imovine.

"Lica transferišu novac u korist računa drugog fizičkog lica (koje se predstavlja kao broker) po osnovu navodne kupovine
digitalne imovine. Lica koja su transferisala novac za kupovinu digitalne imovine nikada nisu dobila svoju digitalnu imovinu, već je novac ili sama digitalna imovina prisvojena od strane lica kojima su sredstva transferisana", kaže se u dokumentu.

Učestala je, kažu, i "pojava da se transakcije između pravnih lica obavljaju na osnovu dokumentacije za koju se sumnja da je neosnovane sadržine, to jest sumnja se u stvarnu svrhu izvršenih transakcija. Na taj način stečen novac se dalje ulaže u kupovinu digitalne imovine".

Od pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom toj upravi je prošle godine stiglo 18 prijava o sumnjivim aktivnostima, u poređenju sa bankama koje su na vrhu liste, sa prijavljenim 1.161 takvim slučajem.

"Broj prijavljenih izveštaja o sumnjivim aktivnostima je u odnosu na prošlu godinu porastao. Značajan rast prijavljenih izveštaja o sumnjivim aktivnostima naročito je primećen kod banaka. Treba napomenuti da je pored kvantiteta kod banaka
porastao i kvalitet prijavljenih izveštaja o sumnjivim aktivnostima. Jedan od razloga za ovu pojavu su nabavke novih softvera i unapređenje sistema i procesa analize od strane banaka koji na efikasan način prepoznaju potencijalne sumnjive aktivnosti koje su se izvršile preko njihovih banaka, a koje mogu ukazati na sumnju u pranje novca ili finansiranje terorizma", zaključuje se u izveštaju.

Ako čuvate kripto da biste dodatno zaradili, računajte na porez na dobit

Treba imati u vidu da u slučaju isplate poslovnog saradnika u kriptu, stvar može da se potencijalno zakomplikuje ako se posao naplaćuje u digitalnoj imovini čija je vrednost promenljiva, kao što su popularni bitcoin, ether, solana, XRP i drugi.

 

"U pitanju su slučajevi kada vi kao privredni subjekat dobijete u razmenu za svoje usluge neku od ovih kriptovaluta i ne razmenite je odmah za dinare, već odlučite da je čuvate neko vreme. Potom je razmenite za dinare - kada je njena vrednost porasla, što bi moglo da se posmatra kao kapitalni dobitak, umesto da se tretira kao redovni prihod. Ako u istom primeru kao naknadu dobijate stabilnu kriptovalutu (na primer, USDT), koja po definiciji ne menja vrednost, njena naknadna razmena za dinare ne daje prostor za nastanak kapitalnog dobitka, već bi to bio redovan prihod. Ovi primeri su, naravno, ilustrativni jer poreski tretman može da zavisi i od drugih faktora", ističe Rilaković.