Da li je Nvidia novi dot-com balon, gde ide zlato i šta smera Fed

Tržišta su ove nedelje bila u znaku velikih pitanja. Tehnološki gigant Nvidia probio je granicu tržišne kapitalizacije od pet biliona dolara, podstakavši rasprave o novom balonu, dok je zlato, nakon rekordnih visina, doživelo oštru korekciju. Povrh svega, predsednik američkih Federalnih rezervi (Fed) Jerome Powell poslao je poruku opreza, naglasivši da dalja smanjenja kamatnih stopa nisu izvesna. U emisiji "Sedam" Bloomberg Adrije, naš analitičar Matej Vujanić objasnio je pozadinu ovih ključnih tržišnih kretanja.

Nvidia: Ponavlja li se istorija?

Poređenja Nvidijinog strelovitog uspona sa dot-kom balonom s prelaza milenijuma sve su glasnija, a brojke im idu u prilog. Vujanić ističe da trenutna tržišna vrednost Nvidije iznosi neverovatnih 11,7 odsto američkog BDP-a. "Na vrhuncu dot-kom balona, Cisco je vredeo 5,5 odsto američkog BDP-a", povukao je paralelu, dodajući da razloga za zabrinutost svakako ima.

Glavni rizik leži u ogromnoj koncentraciji na tržištu, gde nekolicina kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom vuče čitave indekse. Oko 70 do 80 odsto rasta dobiti u indeksu S&P 500 dolazi upravo iz tog sektora.

 

Ipak, postoji ključna razlika u odnosu na 2000. godinu. "Za razliku od, recimo, Cisca, kod Nvidije zarada ipak prati taj rast cena akcija, odnosno valuacija je visoka, ali nije potpuno odvojena od fundamenta", objašnjava Vujanić. Ceo rast pokreće snažna potražnja za čipovima za generativnu veštačku inteligenciju i ogromna kapitalna ulaganja (CAPEX). Upravo tu leži i najveća opasnost. "Ako bi ta ulaganja usporila ili stala, rast dobiti bi isto tako mogao usporiti ili čak pasti. S obzirom na veliku koncentraciju, to bi se lako prelilo i na šire tržište i ekonomiju", upozorava analitičar. Ima li smisla plašiti se ponavljanja dot-kom balona ili zašto Nvidia nije novi Cisco , saznajte OVDE.

Zlato: Kratkoročna korekcija ili kraj rasta?

Nakon što je dostiglo rekordne nivoe, zlato je doživelo oštar pad, što Vujanić opisuje kao "možda najveću korekciju u poslednjih deset godina". Do pada je došlo zbog kombinacije nekoliko faktora: jačanja optimizma među investitorima (tzv. "risk-on" raspoloženje), jačanja američkog dolara i ublažavanja geopolitičkih neizvesnosti, čemu je doprineo i sastanak predsednika Trumpa sa arapskim liderima oko retkih metala.

Uprkos korekciji, Vujanić smatra da dugoročni temelji za rast cene zlata ostaju čvrsti. "Rekao bih da zlato i dalje ima snažnu podršku, pre svega zbog geopolitičkih neizvesnosti koje ostaju aktivne", navodi. Pored toga, tu je i nastavak trenda strukturnog slabljenja dolara. Stoga trenutni pad vidi više kao kratkoročno "hvatanje likvidnosti i uzimanje profita" nego kao dugoročni preokret trenda.

Fedov oprez: Šta koči snižavanje stopa?

Poruka Jeroma Powella da dalja smanjenja kamatnih stopa nisu sigurna stvar unela je dodatni oprez na tržišta, iako se činilo da je inflacija pod kontrolom. Vujanić pojašnjava da Fed želi da izbegne situaciju u kojoj tržište unapred ukalkuliše smanjenja, zadržavajući pristup u kojem svaka odluka zavisi od novih makroekonomskih podataka.

Centralna banka se nalazi pred delikatnim zadatkom. "Fed je svestan i usporavanja zapošljavanja i istovremeno povišene inflacije. Zato oni zapravo žele da kamatnu stopu drže dovoljno niskom da podstaknu tržište rada, a u isto vreme dovoljno visokom da ne podstaknu inflaciju", kaže Vujanić.

Ako se nastavi trend stabilne inflacije i ranjivog tržišta rada, još jedno smanjenje kamatnih stopa do kraja godine je izvesno. Međutim, ako inflacija iz bilo kog razloga ubrza ili se tržište rada pokaže otpornijim, "Fed bi mogao da pauzira snižavanje kamatnih stopa".

Čini se, dakle, da ulagače čeka period pažljivog praćenja podataka. Dok Nvidijin rast nosi sa sobom i prilike i rizike sistemske prirode, zlato ostaje sigurno utočište vođeno geopolitikom, a potezi centralnih banaka i dalje će diktirati tempo na finansijskim tržištima.