text size
Zalihe prirodnog gasa u Evropi, namenjene grejanju i proizvodnji električne energije, ponovo su u središtu pažnje. Pre četiri godine, vlade i energetske kompanije širom regiona izdvajale su rekordne iznose kako bi obnovile dosta ispražnjene zalihe, nakon što je nestašica izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu dovela do naglog skoka cena. Sada rat na Bliskom istoku otežava popunjavanje zaliha pred zimu, kada potražnja za gasom obično dostiže vrhunac.
Sukob na Bliskom istoku ozbiljno je poremetio saobraćaj kroz Ormuski moreuz, kroz koji obično prolazi petina svetskog tečnog prirodnog gasa (LNG), zbog čega sada vlada žestoka konkurencija oko preostalih isporuka LNG-a. trah od kratkoročnih nestašica više puta je podizao letnje cene gasa iznad zimskih, zbog čega je trgovcima bilo manje isplativo da ga skladište.
Nema mnogo znakova da su SAD i Iran blizu mirovnog sporazuma koji bi omogućio obnavljanje saobraćaja kroz Ormuski moreuz, a Evropi je ostalo još samo nekoliko meseci do početka zime. Njena skladišta gasa bila su 10. avgusta popunjena svega 59 odsto, što je najniži sezonski nivo otkako se prikupljaju podaci, odnosno od 2009. godine.
Problem je što bi Evropa u period najveće potrošnje gasa mogla da uđe sa nedovoljnim zalihama, zbog čega bi bila osetljivija na poremećaje u snabdevanju i skok cena.
Bloomberg
Zašto su zalihe gasa u Evropi ponovo razlog za brigu?
Evropa je prošlu zimu dočekala sa zalihama ispod uobičajenog nivoa, nakon što su zbog otežanih uslova za punjenje skladišta trgovci bili manje zainteresovani za kupovinu i skladištenje gasa unapred. Zalihe su prošle godine dodatno smanjene tokom perioda kada je bilo manje vetra pa se gas više trošio. Spekulacije da će Nemačka intervenisati i podržati punjenje skladišta, što se na kraju nije dogodilo, izazvale su oscilacije cena i dodatno umanjile podsticaj za popunjavanje zaliha.
Opširnije
Da li Srbija otvara vrata američkom gasu dok i dalje zavisi od Rusije?
Beograd i Vašington su ranije ovog meseca potpisali memorandum o energetici - da li to otvara vrata za snabdevanje Srbije američkim tečnim gasom?
24.07.2026
Evropi preti zima skupog gasa
Nova eskalacija sukoba na Bliskom istoku uticala je da evropske cene gasa dostignu najviši nivo u poslednje tri godine, podižući evropska strahovanja od nestašice zaliha naredne zime ili, u najboljem slučaju, poprilično visokog računa za grejanje.
23.07.2026
Rat s Iranom pogoduje američkoj industriji prirodnog gasa
Narušavanje reputacije Katara kao pouzdanog partnera u snabdevanju dalo je vetar u leđa još mladom, ali brzorastućem američkom sektoru tečnog prirodnog gasa.
08.05.2026
Energetska kriza zbog rata u Iranu postaje surova stvarnost za Evropu
Sukob u Iranu sada se pretvara u energetsku krizu koja podseća na rat u Ukrajini 2022. godine, čije je posledice nemoguće izbeći.
24.03.2026
Ove godine rat na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza praktično su prekinuli izvoz iz Katara, koji je uglavnom drugi najveći proizvođač LNG-a u svetu. Najizloženiji azijski kupci požurili su da preusmere isporuke LNG-a koji su ranije bili namenjeni Evropi. Razvoj klimatskog fenomena El Ninjo i uzastopni toplotni talasi dodatno su povećali potražnju za gasom zbog potrebe za hlađenjem.
Neke zemlje brzo su reagovale. Italija, najveći evropski kupac katarskog LNG-a, obnovila je podsticaje za povećanje zaliha u skladištima. Nemačka i dalje odbija da uvede takve mere, iako su njene zalihe gasa manje nego zemljama poput Italije i Francuske.
Ako snabdevanje i dalje bude otežano, a Evropa u zimu uđe sa malim zalihama gasa, mogla bi da se nađe u situaciji da tokom hladnijih meseci plaća još veću cenu kako bi zadovoljila potrebe za grejanjem i električnom energijom. Cene gasa u Evropi već su gotovo dvostruko više nego u istom periodu 2025. godine, dok je poremećaj u snabdevanju katarskim LNG-om, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA), odložio za najmanje dve godine talas viška ponude na globalnom tržištu LNG-a.
Koliko će se Evropa žestoko boriti za LNG u velikoj meri zavisiće od potražnje Kine, jednog od najvećih potrošača gasa, kao i od povećanja proizvodnje električne energije u japanskim nuklearnim elektranama i vremenskih prilika u Aziji.
U kojoj meri se Evropa oslanja na zalihe gasa?
Evropska unija ima drugu najveću mrežu skladišta gasa na svetu, posle SAD. Zalihe obično pokrivaju oko 30 odsto potreba EU za gasom tokom zime, a više od 50 odsto tokom najhladnijih dana, naročito kada je zbog slabog vetra proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora manja.
Evropa se u velikoj meri oslanja na te rezerve jer se potrošnja gasa približno udvostručuje kada počne sezona grejanja. Čak i kada dobavljači poput Norveške, Alžira i SAD maksimalno povećaju isporuke, isporuke gasa iz gasovoda i uvoz LNG-a obično nisu dovoljni da podmire potražnju na vrhuncu sezone. U slučaju neočekivanih i ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, uloga skladišta postaje još važnija.
Bloomberg
Mogu li vlade nešto da učine kako bi povećale zalihe gasa?
Da li će vlade, posebno nemačka, u narednim mesecima intervenisati i podržati kupovinu gasa ako Ormuski moreuz ostane zatvoren, jedno je od ključnih pitanja na energetskim tržištima, jer bi to potencijalno moglo da izazove rat za gas između regiona koji ga troše. Propisi EU dozvoljavaju vladama da intervenišu i nalože posebnim subjektima da kupe gas ako tržišni akteri ne uspeju da blagovremeno popune svoja skladišta.
Ako se poremećaji na Bliskom istoku nastave, a cene gasa i dalje rastu, pravovremeno punjenje skladišta moglo bi se pokazati kao dobar potez, jer bi zemlje sa malim zalihama tokom zime mogle da se suoče sa još većim teškoćama u snabdevanju i višim troškovima. Međutim, ako se isporuke iz Persijskog zaliva uskoro normalizuju, a cene gasa padnu, oni koji sada budu punili skladišta rizikuju da ih napune skupim gasom, što bi na kraju platili potrošači kroz veće račune.
U maju je nemački operator tržišta gasa saopštio da neće intervenisati kako bi se dopunile zalihe, jer je procenio da će privatni učesnici na tržištu to na kraju učiniti sami. U drugim zemljama, poput Italije i Holandije, vlade su počele da pružaju određenu podršku.
Neke članice EU, uključujući Italiju i Austriju, imaju državne strateške rezerve gasa koje nisu dostupne za korišćenje na otvorenom tržištu. Državne rezerve u proseku čine oko 11 odsto ukupnog kapaciteta skladišta gasa u EU, podaci su Evropske mreže operatora prenosnih sistema za gas. Nemačka takođe planira da napravi strateške rezerve gasa, ali one neće biti spremne za ovu zimu.
Iako državna intervencija može biti način da se osigura snabdevanje, ona nosi rizik od narušavanja tržišnih cena. Malo ko sumnja da će Evropa obezbediti dovoljno gasa za zimu. Veći problem biće cena tog gasa i pitanje da li domaćinstva i industrija mogu da podnesu još jedan skok računa za grejanje i električnu energiju, svega nekoliko godina nakon poslednje gasne krize u regionu.
Kako Evropa zapravo skladišti gas?
Gas se komprimuje i pod visokim pritiskom ubrizgava u skladišta, gde ostaje do trenutka kada je potreban. Evropska skladišta često se gotovo i ne razlikuju od okolnog pejzaža - na prisustvo podzemnih postrojenja ukazuju tek bušotine ili pumpne stanice, dok se ispod zemlje prostiru kilometri iskorišćenih gasnih polja, slanih pećina ili vodonosnih slojeva koji omogućavaju bezbedno skladištenje gasa. Neka postrojenja, poput nemačkog skladišta Reden, jednog od najvećih te vrste u Evropi, prostiru se pod zemljom na površini koja odgovara površini većoj od 900 fudbalskih terena.
Kako je energetska kriza promenila pristup Evrope skladištenju gasa?
Energetska kriza koju je izazvala invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, navela je EU da uvede ciljeve za popunjenost skladišta gasa širom bloka kako bi se osiguralo snabdevanje. Uz određene fleksibilnosti uvedene 2025. godine, skladišta bi trebalo da budu popunjena 90 odsto u periodu od oktobra do decembra. Taj cilj može biti snižen na 80 odsto u slučaju "otežanih okolnosti", što industrija sada uglavnom smatra realnim ciljem za predstojeću zimu, a u slučaju dugotrajnih problema i na 75 odsto.
Za neke zemlje postoje i izuzeci, u zavisnosti od lokalne potražnje i izvoza gasa susednim državama. Ova regulativa važiće do kraja 2027. godine.
Može li kraj rata između Irana i SAD rešiti problem evropskih zaliha gasa?
Sporazum kojim bi se okončale borbe i ponovo otvorio Ormuski moreuz omogućio bi obnavljanje isporuka LNG-a iz Persijskog zaliva, ukoliko brodarske kompanije procene da je bezbedan prolaz ponovo zagarantovan. Katar je u julu obustavio planove za brzo povećanje proizvodnje nakon napada na tanker na ovom plovnom putu.
Međutim, otvaranje Ormuskog moreuza ne bi odmah rešilo problem, jer tankerima iz Katara treba oko dve nedelje ili duže da stignu do evropskih luka. Biće potrebno i određeno vreme da se isporuke vrate na uobičajen nivo. Proizvodnja u katarskom Ras Laffanu, najvećem LNG postrojenju na svetu, smanjena je nakon iranskog napada u prvoj nedelji rata, što je dovelo i do otkazivanja pojedinih isporuka.
Kako cene gasa utiču na tempo punjenja skladišta?
Razlika u cenama ugovora za isporuku gasa tokom leta i zime pokazuje koliko su trgovci motivisani da skladište gas za narednu zimu. Kupci obično nastoje da iskoriste niže cene tokom toplijih meseci, kada nema potrebe za grejanjem i potrošnja gasa je manja, a zatim gas koriste tokom hladne sezone ili ga prodaju uz zaradu.
Međutim, sukob na Bliskom istoku podigao je cene gasa za letnje isporuke u Evropi na najviši nivo u poslednje tri godine, dok je premija u odnosu na zimske ugovore u jednom trenutku dostigla oko osam evra po megavat-satu (MWh). Iako se razlika u cenama znatno smanjila zbog straha da tokom zime neće biti dovoljno gasa, energetske kompanije i trgovci i dalje nemaju dovoljno podsticaja da povećavaju zalihe.
.webp){kind=icon}
