Rast cena đubriva zbog rata - koliko je Srbija zaista ugrožena?

Tržište đubriva u 2026. našlo se pod šapom geopolitike, sa ratom na Bliskom istoku koji je okinuo talas rasta cena. Sukob utiče na tržište kroz dva osnovna kanala: energente i logistiku. Pri tome, prekid u snabdevanju hranljivim materijama za useve iz Persijskog zaliva došao je upravo u trenutku početka sezona setve na severnoj hemisferi, što potencijalno ugrožava prinose tokom cele godine. Zabrinutost su već iskazali i srpski poljoprivrednici, mada uporedo sa više strana stižu umirujuće poruke.

Snabdevanje energijom, đubrivom i drugim ključnim sirovinama sputano je otkako je došlo do gotovo potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza. Prolaz je pod kontrolom Irana, zemlje koja tu kontrolu koristi kao kontrameru protiv napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

To je veoma značajno jer zemlje Persijskog zaliva imaju presudnu ulogu u svetskom snabdevanju sirovom naftom, gorivima, prirodnim gasom i sirovinama za proizvodnju đubriva (veštačko ili mineralno đubrivo je povezano s gasom zato što se iz prirodnog gasa dobija ključni sastojak koji se potom pretvara u amonijak i dalje u ureu, koja je jedno od najviše korišćenih veštačkih đubriva u svetu). Gotovo celokupna proizvodnja regiona mora da prođe kroz Ormuski moreuz, što ga čini uskim grlom za oko petinu svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, kao i za polovinu globalne pomorske trgovine sumporom.

Najviše pažnje bilo je usmereno na naftu i gas, koji su naglo poskupeli, ali za to vreme urea, koja dolazi sa Bliskog istoka ovih dana se kreće oko 800 dolara po metričkoj toni, u poređenju sa manje od 400 dolara pre godinu dana. 

Napadi na energetska postrojenja i ključne tačke transporta doveli su do toga da osiguravajuće kuće širom sveta podignu cene polisa koje pokrivaju ratne rizike. Uz to, iranski parlament radi na zakonu kojim bi se uvela taksa za brodove koji traže bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz.

Pošto situacija preti da izazove ekonomsku štetu širom sveta, rastu strahovi od stagflacije, to jest kombinacije više inflacije i sporijeg rasta. Predsednik SAD Donald Trump ove nedelje je ponovio pretnje da će uništiti energetske objekte Irana ako Ormuski moreuz uskoro ne bude ponovo otvoren, što je pojačalo strah da bi rat mogao da se produbi nakon dolaska dodatnih američkih trupa u bliskoistočni region.

Kako je Bloombergov kolumnista Javier Blas nedavno ukazao, u Africi i delovima jugozapadne i jugoistočne Azije, prerađeni naftni proizvodi već su dovoljno skupi da ograniče kupovinu, smanjujući ekonomsku aktivnost. Tamo se stoga zatvaraju fabrike hemikalija i đubriva.

Bloombergovi izvori sredinom marta su rekli da Kina pojačava ograničenja izvoza đubriva jer rat u Iranu remeti trgovinu ključnim hranljivim materijama za useve, što podiže cene na svetskom nivou. Vlada je, prema nezvaničnim informacijama, tražila od izvoznika da obustave izvoz mešanih đubriva sa azotom i kalijumom.

Peking je takođe potvrdio postojeća ograničenja izvoza uree, što je ugasilo nade trgovaca da će uskoro biti uvedena nova kvota za prodaju. Ove mere deo su napora da se obezbede domaće zalihe i stabilizuju cene, dok se poljoprivrednici u velikoj poljoprivrednoj sili pripremaju za prolećnu setvu i vrhunac potražnje. Kina je jedan od najvećih potrošača đubriva i značajan izvoznik, ali bilo kakva nestašica ovih ključnih materija za useve mogla bi da ugrozi bezbednost žitarica u zemlji.

Indirektne posledice po Srbiju

Bloomberg

Priča o đubrivu povela se i u Srbiji, jer se zemlja oslanja na veštačko đubrivo iz uvoza, a mart je, između ostalog, doneo napad na energetski kompleks Ras Laffan u Kataru, koji važi za svetsko čvorište za tečni prirodni gas i đubrivo. Međutim, osvrt na zvaničnu statistiku pokazuje da taj konkretan događaj ne bi mogao da poremeti ovdašnju privredu. Prema podacima koje Bloomberg Adriji dostavila Privredna komora Srbije (PKS), zemlja je u 2025. godini iz Katara uvezla robe ukupne vrednosti 2,8 miliona evra, što u poređenju sa vodećim uvoznim partnerima ne spada u kategoriju velikog i značajnog uvoza.

Od ukupne uvezene vrednosti iz Katara, oko 35 odsto se odnosi na uvoz robe široke potrošnje koju Uprava carine kategoriše kao nerazvrstanu robu. Približno 21 odsto ukupnog uvoza odnosi se na nabavku helijuma, a oko 13 odsto na nabavku acikličnih ugljovodonika, dok je uvoz ostalih proizvoda, kao što su kopolimeri etilena ili metanol, u neuporedivo manjem obimu. U poređenju sa 2024. godinom ukupan uvoz robe iz Katara smanjen je u 2025. godini za oko 35 odsto.

Kada je reč o ukupnom srpskom uvozu đubriva u 2025. godini, on je iznosio 329 miliona evra uz ostvareni međugodišnji rast od oko šest odsto. Posmatrano po zemljama, oko 60 odsto uvoza đubriva realizuje se iz Ruske Federacije, a po oko sedam odsto iz Kazahstana, Austrije i Mađarske.

"Bliski istok ne predstavlja značajno uvozno tržište za ovaj proizvod, s obzirom na to da se od svih zemalja ovog regiona izdvaja samo Izrael kao dobavljač đubriva sa oko 174.000 evra", kažu u PKS i dodaju da je slična situacija i kada je u pitanju nabavka uree, koja se kao sirovina uvozila u 2025. godini u ukupnoj vrednosti 88 miliona evra. Uvoz uree realizovan je sa sledećih tržišta: Ruska Federacija (80 odsto), Egipat (pet odsto), Austrija (pet odsto) itd.

Iz prethodno iznetih podataka, može se zaključiti da Bliski istok ne predstavlja značajan izvor snabdevanja za proizvode poput đubriva i uree, dok nešto bitniju ulogu ima kod nabavke prirodnog gasa, koji se poslednjih godina realizuje iz Azerbejdžana.

Predstavnici komore ocenili su da dešavanja na Bliskom istoku svakako predstavljaju veliki rizik po svetsku privredu u pogledu otežanog snabdevanja ključnim resursima, ali i potencijalnog rasta potrošačkih cena. "U dužem roku gledano, ovo predstavlja rizik i po našu zemlju, ali olakšavajuća okolnost trenutno je što, kao što možete videti iz priloženih podataka, Srbija kao zemlja nije u velikoj meri zavisna od ovih tržišta u snabdevanju. Trenutna blokada Ormuskog moreuza značajno utiče na cenu nafte na globalnom tržištu, a otežano snabdevanje ovim energentom svakako predstavlja veliku opasnost po rast cena sirovina i same industrijske proizvodnje, ali i drugih komponenti u procesu vertikalne integracije."

Ukoliko bi se potencijalno ovaj sukob rešio diplomatskim putem ili barem primirio, kontinuitet u snabdevanju na globalnom tržištu bi bio predvidljiviji, napomenuli su.

"Kada govorimo o poljoprivredi u ovom kontekstu, prvenstveno govorimo o urei sa Bliskog istoka, jer tamo gde ima gasa obično ima i veštačkih đubriva, ali zasad mi tu zaista ne osećamo nikakav veći problem. Ima tu i nekih zaliha i nekih drugih tržišta, ništa nije alarmantno. Naravno, očekuje se da će cena rasti ako se sukobi budu produbljivali. Drugim rečima, mi nismo po pitanju đubriva direktno ugroženi, ali jesmo indirektno preko rasta cena energenata, jer je to ukalkulisano u cene svih roba koje se transportuju", rekao je zamenik direktora u centru za analize PKS Bojan Stanić.

Izvesna pomeranja u oblasti mineralnih đubriva već se očitavaju u izveštajima novosadske Produktne berze. "Kod veštačkih đubriva i dalje se beleže manje količine u ponudi, a cene ostaju podložne promenama na dnevnom nivou. Berzanski ugovori zaključeni su za KAN, ruski u pakovanju 25/1 po ceni od 47,71 do 47,82 din/kg (405-406 eur/t) bez PDV-a", navodi se u nedeljnom izveštaju berze za period od 23. do 27. marta.

Bloomberg

I u objavi za sedmicu pre toga istakli su da je najviše volatilnosti zabeleženo kod đubriva. "Berzanski ugovori zaključeni su za UREU, prilovanu u pakovanju 25/1 po ceni od 54,77 do 55,35 din/kg (465-470 eur/t) bez PDV-a, dok je cena za džambo vreće iznosila 54,18 din/kg (460 eur/t) bez PDV-a. Kao i tokom prethodne nedelje, cenovne promene praćene su na dnevnom nivou, usled čega su ponuđači nudili manje količine za prodaju", opisali su trgovanje u danima od 16. do 20. marta.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić krajem marta je u izjavi za RTS rekao da "nema brige što se tiče NPK đubriva (sa azotom, fosforom i kalijumom) koje se najviše koristi" jer "smo obezbeđeni i za prolećnu i za jesenju setvu". Prema njegovim tadašnjim rečima, "ništa neće poskupeti i neće biti nestašica". Imajući to u vidu, u javnosti su se pojavile spekulacije da ne postoji ekonomski razlog za trenutno poskupljenje u Srbiji, na koje se već žale domaći poljoprivrednici, te da su ovdašnji prodavci veštački podigli vrednost đubriva.

Iz Elixira potvrđuju: Moguće korekcije cena, ne očekujemo poremećaje u dostupnosti 

Iz Elixir Groupa, vodeće kompanije za proizvodnju mineralnih đubriva i fosforne kiseline u jugoistočnoj Evropi, kažu da konflikt na Bliskom istoku nema direktan uticaj na njihovu proizvodnju pomenutih proizvoda, budući da sirovine za njih ne uvoze iz tog regiona. "Zahvaljujući stabilno postavljenom sistemu snabdevanja, proizvodnja u našim pogonima odvija se u skladu sa planiranom dinamikom i kapacitetima", rekao je u izjavi za Bloomberg Adriju potpredsednik za strategiju Elixir Groupa Vladimir Petković.

Firma svoju nabavku zasniva na, kako je kazao, pažljivo razvijenoj mreži dobavljača i alternativnih pravaca snabdevanja, što im omogućava visok stepen operativne stabilnosti i otpornosti u uslovima globalnih poremećaja.

"U kratkom roku došlo je do značajnog rasta cena energenata, pre svega tečnog naftnog gasa, što se odrazilo i na rast cena azotnih đubriva, poput uree, kao i amonijaka koji koristimo u proizvodnji NP i NPK mineralnih đubriva. U takvim okolnostima, rast troškova energije i pojedinih sirovina može uticati i na korekcije cena gotovih proizvoda, uključujući kompleksna mineralna đubriva i fosfornu kiselinu. Ipak, najvažnije je da zahvaljujući stabilnoj proizvodnji i pouzdanim lancima snabdevanja domaće tržište ostaje uredno snabdeveno, te ne očekujemo poremećaje u dostupnosti proizvoda", naveo je.

Elixir Group

Prema njegovim rečima, aktuelna kriza na Bliskom istoku, kao i prethodne svetske krize - pandemija virusa korona i konflikt u Ukrajini - potvrđuju značaj snažne domaće hemijske industrije, uključujući proizvodnju fosforne kiseline i kompleksnih mineralnih đubriva. "Takvi industrijski kapaciteti imaju važnu ulogu u očuvanju stabilnosti snabdevanja, podršci poljoprivredi i dugoročnoj prehrambenoj sigurnosti zemlje."

Petković je podsetio da su tržišta fosforne kiseline i mineralnih đubriva povezana na svetskom nivou i da Elixir Group svoje proizvode plasira na tržišta 85 zemalja. "U poslovanju dosledno primenjujemo strategiju diverzifikacije lanaca snabdevanja, zasnovanu na tome da ne zavisimo od pojedinačnih dobavljača i da za ključne sirovine uvek obezbeđujemo alternativne izvore nabavke. Poremećaji u jednom delu sveta vrlo brzo utiču i na druga tržišta, pre svega kroz promene cena, a zatim i kroz kretanja u dostupnosti pojedinih sirovina. Aktuelni sukob na Bliskom istoku najizraženije se odrazio na tržište tečnog naftnog gasa, azotnih đubriva, poput uree, kao i na tržište sumpora."

Siromašnije zemlje pod većim rizikom

Raniji izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) pokazao je da je faktičko zatvaranje Ormuskog moreuza podiglo cene hrane i đubriva na način koji bi mogao posebno teško da pogodi siromašnije zemlje.

U studiji se podseća da je tokom 2024. godine oko trećine svetske pomorske trgovine đubrivom, odnosno oko 16 miliona tona prošlo kroz Ormuski moreuz. Posledično, uticaj viših troškova energije, đubriva i transporta, kao i cena prevoza robe i premija osiguranja, verovatno će "povećati troškove hrane i intenzivirati pritiske na troškove života, posebno za najugroženije", ocenili su u UN.

Upozorenje je stiglo i od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), odakle je saopšteno da, osim poremećaja u snabdevanju energijom, više cene hrane i đubriva pogađaju pojedine zemlje od Bliskog istoka sve do Latinske Amerike, dok su privrede sa niskim prihodima izložene riziku od nesigurnosti u snabdevanju hranom. U objavi koju je sačinilo više ekonomista, uključujući Tobiasa Adriana i Jihada Azoura, pojašnjava se da su ljudi u zemljama sa niskim prihodima najviše izloženi riziku kada cene hrane rastu, jer ona u proseku čini oko 36 odsto njihove potrošnje, u poređenju sa 20 odsto u privredama u razvoju i devet odsto u razvijenim privredama.

"To znači da svaki skok cena đubriva i hrane nije samo ekonomski problem, već i društveno-politički, posebno tamo gde su fiskalni resursi za ublažavanje udara ograničeni", kažu.