Promet u maloprodaji raste već 14 meseci, dok inflacija ponovo ubrzava

Promet robe u domaćoj maloprodaji u aprilu je realno (u stalnim cenama) porastao za 5,6 odsto, što je blago ubrzanje rasta u odnosu na mart i ujedno 14. uzastopni mesec pozitivnog trenda. Nominalno (u tekućim cenama) međugodišnji rast u aprilu je iznosio 8,3 odsto (takođe nadmašivši rezultat iz marta), pokazala je najnovija zvanična statistika.

"Ukoliko se uporede prva četiri meseca 2026. godine sa istim periodom prethodne godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za devet, a u stalnim cenama za 7,9 odsto", saopštio je Republički zavod za statistiku u petak.

Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u aprilu ove godine je u odnosu na isti mesec prethodne najveći realni rast prometa postignut je u trgovini na malo motornim gorivima - od 8,7 odsto, sledi trgovina na malo hranom, pićem i duvanom s rastom prometa od 5,6 odsto, a u trgovini na malo neprehrambenim proizvodima zabeležen je rast prometa od 4,4 odsto.

Poslednji put kada je očitan međugodišnji realni pad prometa bilo je u februaru 2025, i to od svega 0,3 odsto.

Aprilski podaci stigli su u okruženju u kom je inflacija ponovo počela da uzima zamah - u aprilu je porasla na 3,3 odsto. Na godišnjem nivou najviše su poskupeli nakit i ručni satovi (39 odsto), novine i časopisi (22 odsto), paket aranžmani (22 odsto), vodosnabdevanje (19 odsto), ostale usluge (18 odsto) i fotografske usluge (15 odsto).

Inflacija obično nominalno povećava promet u maloprodaji zbog viših cena, ali realno može da smanji obim prodaje jer potrošači za isti novac kupuju manje robe.

Izveštaj o indeksu potrošačkih cena za april pokazao je skok u poređenju sa 2,8 odsto iz marta i 2,5 odsto iz februara - poslednjeg meseca kada je na snazi bilo vladino ograničenje trgovinskih marži na deo proizvoda u zemlji. Vlada je, podsetimo, prošle godine donela uredbu kojom su marže u trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto tokom šest meseci, počevši od 1. septembra.

Rezultati državnih mera su stigli već u prvom mesecu primene, pa je tako inflacija u septembru pala na 2,9 odsto, sa avgustovskih 4,7. Najveći doprinos tom usporavanju imale su cene hrane, koje su čak zabeležile međugodišnji pad, pre svega zbog limitiranja pomenutih marži.

Narodna banka Srbije (NBS), koja je u maju zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, navela je da prestanak važenja uredbe o ograničenju marži nije odmah doveo do vraćanja cena hrane na ranije nivoe, pošto su cene hrane u martu i dalje bile niže nego godinu ranije.

Viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović ocenio je krajem aprila da cene verovatno nisu skočile zbog neizvesnosti na svetskim tržištima, usled čega su ovdašnji maloprodajni lanci shvatili da je tražnja pod rizikom i da ne mogu naprosto da vrate cene na pređašnje nivoe. Uz to, maloprodajni sektor je nedavno zabeležio spajanje dva veća lanca, a najavljuju se i dolasci novih maloprodavaca na domaće tržište, što takođe može uticati na prodajne cene.

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), inflacija u Srbiji je ostala umerena delom i zbog privremenog smanjenja akciza na gorivo.

NBS i međunarodne finansijske institucije očekuju umeren rast inflacije u Srbiji u 2026, s tim što bi krajem godine i početkom naredne mogla biti viša i premašiti prag NBS od 3±1,5 odsto, da bi se zatim tokom naredne godine vratila u ciljani opseg.

To se očekuje pre svega zbog viših cena nafte i goriva, kao i prelivanja efekata postepenog vraćanja marži. MMF kao faktor navodi i povišenu inflaciju usluga nakon nedavnih povećanja zarada, dok NBS ocenjuje da će na rast inflacije krajem godine uticati i takozvana niska baza, odnosno da će poređenje sa krajem 2025. kada je inflacija bila zauzdana ograničenjem marži, statistički pokazivati veći rast cena.

Finansijske institucije, međutim, upozoravaju da je teško proceniti konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta sukoba na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara i doveo do poremećaja u snabdevanju naftom i posledično skoka cene energenata.