Hrana u Srbiji još odoleva skupljoj nafti, ali inflacija bi mogla da ubrza od jeseni

Hrana još nije značajnije reagovala na rast cena nafte, ali NBS upozorava da se efekti skupljih energenata postepeno prelivaju kroz prehrambeni lanac, posebno preko poljoprivrede, transporta i ambalaže. Ekonomisti očekuju jače inflatorne pritiske u drugoj polovini godine.

Dok sektor koksa i naftnih derivata gotovo odmah reaguje na rast svetskih cena sirove nafte, prehrambena industrija zasad ne beleži direktan i snažan udar. Prema analizi Narodne banke Srbije (NBS), sektor hrane sporije reaguje na naftne šokove jer na cene više utiču poljoprivredne sirovine i sezonski faktori. Međutim, dugoročno se efekti skuplje nafte ipak prenose kroz ceo lanac proizvodnje hrane.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku prouzrokovala je snažan skok cena nafte na svetskom tržištu, kojima su posebno izložene zemlje uvoznice nafte poput Srbije. U Srbiji zasad nisu značajnije poskupeli naftni derivati, jer je država privremeno smanjila akcize na gorivo i zabranila izvoz, a pustila je i deo rezervi dizela na tržište. 

Vlada povećala akcize

Međutim, Vlada Srbije je odlučila polovinom maja da umanji sniženje akciza, odnosno da ga vrati na 20 odsto sa prethodnih 25 odsto, čime bi ublažila deo tereta viših cena goriva koji se prelivao na budžet. Akciza za olovni benzin će do 31. maja biti 61,24 dinara, za bezolovni benzin 57,6 dinara, a za gasna ulja, odnosno dizel 59,23 dinara za litar.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je prvobitni šok skoka cene nafte i goriva amortizovan nižim akcizama na gorivo, ali da država počinje da vraća iznos akciza i da očekuje da će sa tim nastaviti jer je budžet prenapregnut. Planirano je da fiskalni deficit ne premaši tri odsto BDP-a. 

Prema njegovim rečima, vraćanjem akciza na pređašnji nivo, teret rasta cena goriva biće dodatno prebačen na privredu i potrošače, a rast inflacije će se negativno odraziti na kupovnu moć stanovništva i pozitivan promet u maloprodaji.

Ekonomisti očekuju ubrzanje inflacije

On očekuje dodatno zahuktavanje inflacije od septembra zbog niže baze i rasta troškova poljoprivredne proizvodnje pošto se istroše zalihe đubriva i usled cena goriva, a očekuje i da inflacija probije ciljani okvir NBS od 3±1,5 odsto.

Inače, vrednost prometa robe u trgovini na malo u martu 2026. bila je čak za 15,5 odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine. U stalnim cenama promet je uvećan za 14 odsto. Podsećamo da je tokom 2025. godine međugodišnji nominalni rast iznosio je 6,8 odsto, dok je u stalnim cenama promet uvećan za 4,2 odsto.

Prema novoj projekciji NBS, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama tog cilja tokom ovog kvartala i u trećem kvartalu, a blagi rast na vrednosti iznad gornje granice cilja očekuje se krajem ove i početkom naredne godine, da bi se zatim 2027. vratila u okvire cilja. 

 

 

Inflacija u Srbiji je donekle ubrzala u aprilu na 3,3 sa 2,8 odsto u martu uglavnom kao posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i poskupljenja naftnih derivata na domaćem tržištu, rečeno je prošle nedelje prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji NBS. Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević rekao je tada da se u četvrtom kvartalu ove godine očekuje ubrzanje na maksimalno oko pet odsto, a da se od početka 2027. godine očekuje silazna putanja do oko četiri odsto krajem 2027. godine, kao i da će u proseku inflacija u toj godini iznositi 4,4 odsto, a ove godine 3,6 odsto.

On je naveo da je učešće derivata šest odsto u indeksu potrošačkih cena i da bi, kada bi derivati poskupeli za 10 odsto, to značilo 0,6 procentnih poena inflacije. 

Cene goriva porasle za 3,5 odsto u februaru i martu

Cene energije su u prvom kvartalu povećane za 1,7 odsto (uz doprinos inflaciji od 0,3 procentnih poena), dominantno zbog poskupljenja naftnih derivata na domaćem tržištu od 3,5 odsto, koje je registrovano u februaru i martu, usled porasta svetske cene nafte nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku, navodi se u Izveštaju o inflaciji NBS iz maja.

Skok cena nafte neposredno i najbrže se ispoljava u proizvodnji koksa i derivata nafte, dok se "efekti sa pomakom" javljaju u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, motornih vozila i prikolica, kao i snabdevanju električnom energijom, gasom i parom, navodi se u analizi NBS.

Depositphotos

 

To se dešava jer se troškovi ne pronose isto zbog različitih karakteristika sektora i strukture troškova. Iz analize kojom su obuhvaćeni određeni sektori, proističe da sektor hrane ne reaguje odmah, ali da se efekti mogu očekivati kasnije. Sektori hemije i automobilske industrije su umereno osetljivi - reaguju, ali slabije nego energetski sektor, proističe iz analize NBS.

Cene hrane više prate sirovine nego naftu

Proizvodnja prehrambenih proizvoda za domaće tržište predstavlja čak izuzetak jer kod nje nije utvrđena kratkoročna veza cena proizvođača sa svetskom cenom nafte, što se može, kako se objašnjava, dovesti u vezu s "visokim učešćem drugih značajnih inputa u proizvodnji, pre svega cena poljoprivrednih sirovina".

Međutim, dugoročno gledano "ovaj se uticaj pokazuje statistički značajnim i na proizvođačke cene u prehrambenoj industriji, što se može dovesti u vezu s činjenicom da se promene cena energenata postepeno prenose kroz prehrambeni lanac, posebno kod primarne poljoprivredne proizvodnje", navodi se u analizi o uticaju skoka cene nafte na svetskom tržištu na proizvođačku industriju u Srbiji.

 

 

Cene će se sporije vraćati kako cena nafte bude padala

U slučaju da svetske cene nafte porastu za 10 odsto, proizvođačke cene u oblasti koksa i naftnih derivata porašće za 5,1 odsto u kratkom roku, a ako bi se cene nafte za isto toliko smanjile, cene u tom sektoru bi pale za 4,1 odsto. Ipak, kako se tumači, ta asimetrija u prenosu naftnih šokova nije bitnije izražena. Međutim, dugoročno, očekuje se drugačiji trend.

"U dugom roku na domaćem tržištu postoji nominalna rigidnost cena naniže. To je stručni izraz za pojavu da domaći proizvođači brže i jače podižu cene kada nafta poskupi nego što ih spuštaju kada nafta pojeftini", navodi se u izveštaju kao glavni zaključak analize.

Analiziran je i uticaj rasta cene u sektoru koksa i naftnih derivata na druge sektore, i u slučaju da one porastu 10 odsto, navodi se da će maloprodajne cene rasti uglavnom pod uticajem maloprodajnih cena goriva (udeo od 54 odsto), dok će sa 46 odsto učestvovati indirektni efekti, odnosno rast cena drugih industrijskih proizvoda koji se koriste.

Kada se posmatra samo industrija, direktni troškovni efekti rasta cena derivata dominiraju i čine gotovo dve trećine ukupnih efekata, dok ostatak otpada na indirektne troškovne pritiske, navodi se u analizi.

 

 

 

Hrana skuplja zbog povrća u prvom kvartalu 

Potrošačke cene su u prvom kvartalu ove godine u Srbiji povećane za 1,3 odsto, što je niži rast od očekivanog u februarskom Izveštaju o inflaciji (za 0,5 procentnih poena), prvenstveno zbog izostanka očekivanog rasta cena industrijsko-prehrambenih proizvoda, navodi se u izveštaju NBS.

Na nivou grupe, cene hrane i bezalkoholnih pića su u tom peridou porasle 1,4 odsto uz doprinos tromesečnoj inflaciji od 0,4 procentnih poena, što se skoro u celosti duguje sezonski uobičajenom rastu cena svežeg povrća koji je registrovan u januaru i februaru, dodaje se u izveštaju. "To je uticalo na rast cena u kategoriji neprerađene hrane od 3,5 odsto u prvom kvartalu, s obzirom na to da je poskupljenje svežeg voća u potpunosti neutralisano padom cena svežeg mesa, koji se na domaćem tržištu beleži od oktobra prošle godine", dodaje se u izveštaju.

Rast cena u kategoriji prerađene hrane od 0,3 odsto u prvom kvartalu u najvećoj meri je potekao od viših cena pšeničnih proizvoda, pre svih hleba, dok su ostali proizvodi iz ove kategorije neznatno doprineli inflaciji u tom periodu, pri čemu kod njih nisu zabeležene znatnije korekcije cena ni posle isteka uredbe.

Lidl/Aleksej Nešović

 

 

Cene energije su povećale doprinos martovskoj međugodišnjoj inflaciji za 0,2 procentnih poena, a u istoj meri povećan je i doprinos cena neprerađene hrane zbog većeg međugodišnjeg doprinosa cena svežeg povrća.

S druge strane, cene prerađene hrane nastavile su da beleže međugodišnji pad, smanjivši doprinos martovskoj međugodišnjoj inflaciji za 0,3 procentnih poena. Na to su uticali sprovođenje uredbe o ograničenju trgovinskih marži, kao i to što po njenom isteku krajem februara nije bilo većih poskupljenja ovih proizvoda. Iako su i cene usluga blago povećale doprinos međugodišnjoj inflaciji u martu, za 0,1 procenti poen, to je ipak u celosti neutralisano nižim doprinosom cena industrijskih proizvoda (bez hrane i energije).