Cene hrane u Srbiji pod dvostrukim pritiskom, da li je Srbija već u spirali inflacije

Cene hrane, kao jedan od glavnih faktora na domaćem tržištu koji podstiču inflaciju, blago su porasle početkom godine i pored ograničenja marži, što pojedini stručnjaci objašnjavaju sistemskim problemima na domaćem tržištu. Istovremeno, cene hrane su pod pritiskom poremećaja na globalnim tržištima nafte i đubriva zbog sukoba na Bliskom istoku, pa stručnjaci smatraju da je inflacija neminovna ali i da postoji rizik od istovremenog pada ekonomske aktivnosti.

 

 

 

Kako je ograničenje marži oborilo inflaciju

Ograničenje marži je uspelo da donekle zauzda inflaciju i ograniči rast cena hrane, pa je u celini prosečan godišnji rast potrošačkih cena u 2025. bio 3,8 odsto. Rudi Lukačić, analitičar Bloomberg Adrije, primećuje da je inflacija tokom cele 2025. godine u Srbiji ostala povišena i kretala se oko četiri odsto, pri čemu su građani inflaciju svakodnevno osećali kroz više cene hrane i bezalkoholnih pića.

Inflacija hrane dostigla je vrhunac sredinom godine, kada je bila blizu osam odsto međugodišnje, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova i slabije poljoprivredne sezone. Efekat vladine mere bio je brz: ukupna inflacija pala je ispod tri odsto i od septembra 2025. do januara 2026. ostala na najnižim nivoima od početka 2025. godine.

Istovremeno je inflacija hrane i bezalkoholnih pića naglo usporila sa gotovo osam odsto na skoro nula odsto, da bi u poslednja tri meseca postala negativna, dostigavši oko minus jedan odsto u januaru 2026.

 

 

Detaljniji pogled na komponente kategorije hrana i bezalkoholna pića pokazuje da je najveći doprinos rastu cena dolazio od voća, čije su cene tokom godine rasle dvocifrenim stopama, dostigavši vrhunac od gotovo 40 odsto međgodišnje. Slede kafa, čaj i kakao, sa rastom blizu 30 odsto sredinom 2025, zatim povrće sa oko 15 odsto, kao i kategorija šećera, džema i čokolade, koja je početkom godine beležila rast blizu 20 odsto. Bezalkoholna pića rasla su stabilnijim tempom, oko 10 odsto tokom većeg dela godine.

Loši vremenski uslovi uticali su na slabije prinose voća i povrća, dok su cene kafe i kakaoa rasle na svetskim robnim berzama. Važno je naglasiti da navedene kategorije čine oko 13 odsto potrošačke korpe u Srbiji, što objašnjava njihov relativno snažan uticaj na ukupnu inflaciju.

"Nakon uvođenja ograničenja marži u septembru vidljiv je nagli pad gotovo svih komponenti hrane i bezalkoholnih pića. Najizraženije je bilo smanjenje cena povrća, koje su pale s oko 13 odsto na minus 18 odsto u novembru, dok je rast cena voća usporio s oko 30 odsto na približno 15 odsto. Bezalkoholna pića ostala su relativno stabilna, bez značajnijih promena", navodi Lukačić.

Potrošačke cene proizvoda i usluga su u januaru u poređenju sa istim mesecom prošle godine povećane su za 2,4 odsto, a u februaru na godišnjem nivou za 2,5 odsto.

Zahvaljujući Uredbi o ograničenju marži hrana je u januaru pojeftinila za 2,2 odsto u odnosu na januar prošle godine. Voće i orašasti plodovi, koji su i ranije gurali inflaciju, u januaru su poskupeli za 9,2 odsto, dok je povrće koje je ranije imalo jak inflatorni efekat pojeftinilo za 1,2 odsto.

Na međugodišnjem nivou, hrana je u februaru ove u odnosu na prošlu godinu bila jeftinija za 0,7 odsto. Značajnije je poskupelo voće, za 13,7 odsto, kafa za 11,7 odsto, bezalkoholna pića za pet odsto. Od marta uredba više ne važi i cene se formiraju slobodno.

Sada preti i kriza sa Bliskog istoka

Međutim, sve veću zabrinutost zbog moguće inflacije, ali i stagflacije - kombinacije visoke inflacije i usporavanja ekonomske aktivnosti, izazivaju poremećaji na globalnim tržištima usled sukoba na Bliskom istoku, koji je otežao snabdevanje i podstakao rast cena sirovina. Zabrinutosti rastu kako se rat s Iranom produžava, a problemi se prelivaju na sve sektore, uključujući poljoprivredu, za koju je ključno pitanje dostupnosti i cena goriva, odnosno dizela, i đubriva.

Cene hrane u svetu porasle su u martu, podstaknute višim cenama energije i rastom troškova transporta povezanih s ratom na Bliskom istoku. Indeks cena prehrambenih sirovina koji objavljuje Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) iznosio je u proseku 128,5 poena u martu, što je za tri poena više nego u februaru, preneo je Bloomberg.

Rast od 2,4 odsto u martu obuhvata cene žitarica, šećera, mesa, mlečnih proizvoda i biljnih ulja. To je drugi mesec zaredom da se beleži rast cena hrane, nakon što su cene u februaru prvi put porasle posle pet meseci pada. 

Bloomberg

Inflacija i rast cena goriva: Vučić o izazovima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao u petak da je država uspela da održi u martu stopu inflacije, prema preliminarnim podacima, na 2,8 odsto. "Dakle, držimo je ispod tri odsto. Svako povećanje cene naftnih derivata značilo bi dramatično i spiralno povećanje svih ostalih cena, pre svega robe široke potrošnje, ali i svih drugih energenata u našoj zemlji", rekao je Vučić.

Poljoprivrednicima je za sada omogućena niža cena dizela u odnosu na druge građane i oni će sada plaćati ovo gorivo po 184 dinara, što je tri dinara više u odnosu na prethodnu cenu.

 

 

 

Vučić je rekao da Srbija, ipak, neće moći još dugo da izdrži sa minimalnim povećanjem cena goriva. „Izdržaćemo sigurno još sedam dana, nadam se i 14, ali ćemo morati da zahvatimo dublje u naš budžet.“

Prema njegovim rečima, kotacije su porasle dramatično i sve se teže dolazi do goriva, odnosno da ga je sve manje na tržištu. „I ne samo sirove nafte, sve manje je i naftnih derivata“, rekao je on.

Vučić je rekao da Srbija mora sa još nekim zemljama brzo da sklapa ugovore o slobodnoj trgovini da bi mogla brzo da povuče đubrivo i određene rezerve đubriva. On je rekao da Srbija ima postrojenje u Prahovu (Elixir Groupe) i da veruje da će to značajno pomoći poljoprivrednicima.

„Za dva meseca ide prva žetva, tako da što se toga tiče problema neće biti, ali gledamo da sve ono što ne zavisi direktno od našeg seljaka i što su uvozni proizvodi, od soli do sardina, do svega drugog obezbedimo u ogromnim količinama u našoj zemlji“, rekao je predsednik Srbije.

On je tokom vikenda najavio mogućnost da država zabrani izvoz hrane ako to bude potrebno.

 

Rizici rastu kako se sukob produžava

Dileri nafte i đubriva već ugrađuju marže rizika u cene i anticipiraju mogući rast inflacije, kaže za Bloomberg Adriju agroanalitičar Žarko Galetin i dodaje da će se poremećaji odraziti na cene hrane i ostalih proizvoda i usluga. "To proizvodi inflatornu spiralu koja sada nije dramatična, ali ako se rat nastavi, može da se produbi", rekao je on. Prema procenama, oko 30 odsto đubriva, fosfatne rude, sumpora i drugih bitnih komponenti za đubrivo stiže preko Ormuskog moreuza, koji je praktično blokiran zbog rata sa Iranom. Srbija pritom uvozi oko 70 odsto đubriva, navodi Galetin.

On ističe da je poljoprivreda jedan od najosetljivijih sektora i da su u primarnoj proizvodnji dizel i mineralna đubriva najvažnije sirovine. "Sve to zajedno podiže tenzije na tržištu hrane. Ono nije neposredno ugroženo, ali će se efekti tek kasnije osetiti", navodi sagovornik.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković takođe smatra da se očekuju značajne posledice i u sektoru proizvodnje hrane, navodeći da je hrana "sa više strana pogođena", odnosno da je, pored cena energenata i đubriva, pogađa i rast transportnih troškova. Ona, međutim, smatra da Srbija ipak ima određenu prednost, jer deo potreba pokriva sopstvenom proizvodnjom.

Žarković je rekla za RTS da je inflacija neminovna, ali da se kao veći problem pojavljuje mogućnost stagflacije, odnosno istovremenog pada ekonomske aktivnosti i rasta inflacije. U okviru te pojave povećanje cena smanjuje potrošnju, što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje i potencijalnih otpuštanja, čime se produbljuje ekonomski pad.

Po čemu se sadašnja kriza razlikuje od krize 2022.

Sadašnje prilike se razlikuju u odnosu na krizu izazvanu ratom u Ukrajini 2022. godine, pošto je bilo pogođeno tržište primarnih poljoprivrednih proizvoda i država je tada mogla da reaguje na adekvatan način, jer je Srbija imala dovoljne prinose, pa čak i višak za izvoz.

Srbija je tada bila aktivan igrač, a sada je posmatrač jer mora da uvozi naftu i đubrivo, kaže Galetin i dodaje da zemlja ima rezerve goriva za realno 70 do 90 dana, odnosno najviše oko tri meseca.

Vlada Srbije je u martu odlučila da pusti 40.000 tona dizela iz rezervi, a već 9. marta, desetak dana od početka sukoba sa Iranom, zabranila je izvoz nafte i goriva do 2. aprila. Tu zabranu je produžila u četvrtak do 2. maja.

Srbija, kako je rekao ministar poljoprivrede Dragan Glamočić krajem marta, ima dovoljno đubriva sa azotom, fosforom i kalijumom koje se najviše koristi, za prolećnu i jesenju setvu. Iz Elixir Groupe, vodeće kompanije za proizvodnju mineralnih đubriva i fosforne kiseline u jugoistočnoj Evropi, rečeno je Bloomberg Adriji da ne očekuju poremećaje u dostupnosti đubriva, pošto se snabdevaju sirovinama iz drugih regiona, ali nisu isključili mogućnost povećanja cena zbog rasta cena energenata i sirovina.

 

 

Zašto je u Srbiji hrana uvek skupa

Galatin ocenjuje da su na unutrašnjem planu više cene hrane u Srbiji posledica sistemskih problema u lancu snabdevanja, od primarne proizvodnje do finalnih proizvoda. Na tržištu je, kako navodi, mnogo učesnika, uključujući kupce, nakupce i uvoznike, dok se zakon o trgovačkim praksama i antimonopolski propisi ne poštuju.

Ocenio je da je Uredba o ograničenju marži nakratko relaksirala tržište, ali da je trgovina kompleksna grana i da trgovci "uvek nađu pukotine" kako bi nadoknadili štetu koju na kraju plaćaju potrošači.

Prema njegovim rečima, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nije primenjiv i funkcionalan, a vlada sada pokušava da primenom ugovora između proizvođača i otkupljivača ili prerađivača poljoprivrednih proizvoda ublaži probleme na tržištu zbog kojih su poljoprivrednici, pre svega proizvođači mleka, protestovali u februaru.

Vlada Srbije donela je 12. marta odluku o utvrđivanju poljoprivrednih proizvoda za koje je obavezno zaključenje ovih ugovora, uključujući pšenicu, mleko, voće, povrće, med i goveđe i teleće meso. To je urađeno u skladu sa Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda kako bi se pružila veća pravna sigurnost za poljoprivredne proizvođače, kao i transparentniji i stabilniji uslovi poslovanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, saopšteno je tada.

Posledice klimatskih promena se već osećaju

Treći, dugoročniji izazov sa kojim se suočavaju srpska poljoprivreda i tržište hrane jesu klimatske promene, na šta ukazuje posebno podbacivanje roda. Na rast cene voća u 2025. ubedljivo je uticao rast cene jabuka od 37,1 odsto, koji je uslovljen, pre svega, pored viših troškova, padom prinosa zbog učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda. Prema podacima RZS objavljenim u publikaciji Trendovi za četvrti kvartal 2025, rod je opao za 26 -27 odsto.

Na rast cene voća u Srbiji u 2025. veliki uticaj imao je i rast cene citrusnog voća, i to limuna (30,1 odsto) i mandarina (21,1 odsto), usled globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija, kao i zbog slabijeg roda u Evropi.

Bloomberg

Galetin ocenjuje da se klimatske promene već osećaju u sektoru poljoprivrede u Srbiji i da se mora nešto preduzeti kako bi se predupredili problemi. On je rekao da je potrebno revitalizovati sisteme za navodnjavanje, kao što je Dunav-Tisa-Dunav, navodeći da se manje od dva odsto zemljišta navodnjava.

Prema njegovim rečima, Srbija u slučaju nekih prehrambenih proizvoda više nije samodovoljna, pre svega kada je reč o svinjskom mesu, navodeći da ima samo dva miliona svinja u tovu. Galetin dodaje da je Srbija u sektoru mleka „izgubila suverenitet“.

Galetin ocenjuje da je potrebno doneti procenu potreba sektora, odnosno "izbalansirati sve sektore" kako bi se omogućila kontrolisana proizvodnja. Mada se povećava budžet za agrar, pri donošenju agrarnih politika traže se brzi rezultati, što nije realno, ocenjuje on i navodi da su, na primer, potrebne bar četiri godine da se stočarstvo revitalizuje.