Produženi sukob na Bliskom istoku može doneti Srbiji i recesiju

Ubrzanje inflacije, podizanje kamatnih stopa, pa i odlazak u recesiju, neke su od mogućih posledica sa kojima bi srpska privreda mogla da se suoči do kraja ove godine, ako rat na Bliskom istoku potraje, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, prilikom predstavljanja novog broja "Kvartalnog monitora" u petak.

Pitanje vremena - to jest trajanja samog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Iranom i oporavka od ratnih dejstava - ovde je, čini se, ključno. Širi ekonomski uticaj tih dešavanja na Srbiju mogao bi se očitati u sledećem setu podataka zvanične statistike, a Arsić očekuje da će prvi efekat biti, pre svega, rast inflacije. "Mislim da će inflacija na tržištu energenata da utiče na inflaciju u Srbiji, kroz rast cena uvoznih proizvoda, kroz rast u onim delatnostima gde se energenti koriste kao sirovine i slično", rekao je profesor u izjavi za Bloomberg Adriju.

Kako je dodao, "efekat na ukupnu inflaciju biće veći ako visoke cene potraju duže i iscrpe se ove kratkoročne mere, kao što je smanjivanje akciza, administrativno ograničenje cena i intervencije iz robnih rezervi", jer "sve to ima ogranične rok trajanja". Generalno govoreći, inflacija bi bila još veća kada bi kurs dinara značajnije fluktuirao, što već duže vreme nije slučaj - realni kurs dinara je u prošlog godini ostao skoro nepromenjen. "Kada je velika nestabilnost onda fiksni kurs stabilizuje privredu", kaže Arsić.

Zasad je, podsetimo, najavljeno smanjenje akciza na naftne derivate za 60 odsto, mada one još nisu toliko smanjene jer je zakonski moguće umanjenje od 20 odsto, pa profesor ističe da ostaje da se vidi na koji način će država to sprovesti do kraja. Ako bi smanjenje od 60 odsto važilo do kraja ove godine, procena je da fiskalni gubici mogu dostići i milijardu evra. U tom slučaju bi morali da se smanje neki rashodi kako bi se kontrolisao budžetski deficit, kazao je Arsić.

S tim u vezi, on je, odgovarajući na pitanje novinara, ocenio da bi opterećenje za budžet mogle biti i mere koje je vlast najavila, poput davanja penzionerima sa najmanjim penzijama. "Velika je verovatnoća da se primene takve mere raste, ako se budu eventualno krajem ove godine održali parlamentarni ili predsednički izbori. Naše dosadašnje iskustvo govori da uoči takvih izbora država obično povećava rashode. I to baš takvu vrstu rashoda koja je usmerena direktno na neke potencijalne glasače. To jeste opravdano sa socijalne strane, ti ljudi zaista žive relativno skromno, siromašni su, ali opet da kažem, potrebno je obezbediti sredstva, a ta sredstva se u ovom slučaju obezbeđuju zaduživanjem države."

Na pitanje kada bi moglo da se očekuje prelivanje viših cena goriva na ostale cene, Arsić je istakao da zavisi od toga kolike će biti cene goriva. "Treba imati u vidu da sirova nafta učestvuje sa oko 20-25 odsto u finalnoj ceni naftnih derivata. Više od 50 odsto učešća imaju različite vrste fiskalnih dažbina, odnosno akcize i porez na dodatu vrednost. Između toga nalaze se i transport sirove nafte, prerada nafte i slično. Tako da ako svetske cene porastu za 50 odsto ne znači da će domaće cene porasti za toliko. Ali postoji jedno pravilo - što duže budu trajale visoke cene to će prenos biti veći. Kada će se to dogoditi zavisi od toga da li će smanjivanje akciza biti 60 odsto, što može da amortizuje relativno veliki cenovni udar, koliko će se intervenisati iz robnih rezervi. Takođe, pitanje je da li će se administrativnom kontrolom sprečiti povećanje cena čime bi se deo tereta preneo na proizvođače i distributere nafte".

Bloomberg

Istovremeno, navodi da se "možda već malo i interveniše sa rezervama". A kada je reč o administrativnom ograničenju, u Srbiji se svakog petka određuju cene naftnih derivata i u toku dana je objavljeno da je evrodizel sada skuplji za јedan dinar, dok je cena benzina ostala nepromenjena u odnosu na prošlonedeljne cene. Međutim, profesor napominje da zadržavanje cena na istom ili približnom nivou rizikuje prebacivanje gubitaka na proizvođače i distributere nafte, a "oni to mogu da trpe malo, ali nakon nekog perioda će smanjiti proizvodnju, biće nestašica, tako da to ne može duže da se održi".

Govoreći o inflaciji, kazao je da bi tokom drugog kvartala ona mogla da dostigne gornju granicu cilja od 4,5 odsto. "Šta će posle biti zavisi od cena energenata i politike Vlade i Narodne banke Srbije (NBS)." Dodao je da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope, s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode. 

Uz rast inflacije kao prve ključne posledice, došlo bi i do smanjivanja prihoda države i povećanja već pomenutog fiskalnog deficita, pošto država sa smanjivanjem akciza na gorivo gubi deo prihoda. Treća posledica mogao bi da bude rast troškova poslovanja, naročito u delatnostima koje su veliki potrošači energenata ili koriste energente kao sirovine. "To vodi do smanjivanja obima aktivnosti u, na primer, industriji plastičnih masa i proizvodnji veštačkog đubriva. Usporavanje privredne aktivnosti može dovesti i do recesije, i to ne samo u Srbiji, nego i u svetu."

Privreda će verovatno manje rasti nego što se prognozira

Autori "Kvartalnog monitora" procenjuju i da će privredni rast u ovoj godini verovatno biti niži od planiranog, ne samo usled rasta cena energenata, već i uvođenja poreza na ugljenik prilikom izvoza u Evropsku uniju, te neizvesnosti oko budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS), koje takođe pogoršavaju perspektive za rast u 2026. Tu je i pitanje strukturnih problema sa samim modelom rasta privrede, kao i pitanje ishoda predstojeće poljoprivredne sezone. Pri čemu se u publikaciji dopušta mogućnost da poljoprivredna sezona donekle popravi situaciju i da, ukoliko ona bude prosečna, doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,3 procentna poena.

Analitičari Bloomberg Adrije nedavno su izneli projekciju da će privredni rast ove godine iznositi oko 3,5 odsto, koliko očekuje i NBS.

Inače, prošle godine BDP je porastao za dva odsto, što je bilo dobrano ispod prvobitnih procena. Do toga je došlo usled niza faktora, uključujući deglobalizaciju, pogoršanje stanja u evropskim privredama, usporavanje domaćih sektora koji su nosioci privrednost rasta (IT, građevinarstvo i rudarstvo), značajno niže strane direktne investicije (SDI), sankcije NIS, društvenu krizu, sušu... U poslednjih 10 godina, naglašava se u publikaciji, samo je u pandemijskoj 2020. godini rast bio niži.

S tim u vezi, ekonomisti ocenjuju da je malo verovatno da će sektori građevinarstva, rudarstva i IT-ja biti nosioci rasta i u ovoj godini. A kada je reč o pomenutim SDI, Srbija je svoj rast tokom prethodnih desetak godina zasnivala velikim delom upravo na njima i one su u proseku iznosile oko 6,4 odsto BDP-a, dok su u ukupnim investicijama učestvovale sa 28 odsto, navodi se u biltenu. "Smanjenje SDI verovatno će se produžuti na nekoliko godina, što smanjuje ukupne investicije", prognoziraju autori, ističući da je u 2025. "prvi put odliv sredstava po osnovu dohodaka od kapitala veći od priliva SDI".

Takođe, Arsić smatra da će, ako se rat na Bliskom istoku oduži i svetske cene energenata ostanu visoke, rebalans biti neophodan, ali ne vidi da bi došao na red u prvoj polovini godine već kasnije, jer se manjak prihoda može finansirati iz budžetskih rezervi i dodatnim zaduživanjem. Država, prema njegovoj oceni, za sada sigurno može da servisira svoje obaveze prema inostranstvu, imajući u vidu da se vraćanje spoljnih dugova u najvećem delu ostvaruje refinansiranjem i da Srbija trenutno ima nesmetan pristup međunarodnom finansijskom tržištu zahvaljujući svom kreditnom rejtingu, a da je cena zaduživanja i dalje niža od cene zajmova koji se tim zaduživanjem refinansiraju.

Sa druge strane, ako bliskoistočni sukob bude kratko trajao, veći deo svih potencijalnih potresa na domaću privredu može da se amortizuje, upravo kroz tri već pomenute mere: smanjenje akciza, korišnjeće rezervi i administrativno limitiraju cene, smatra sagovornik. "To podrazumeva da se, ne samo rat brzo završi, nego i da se u kratkom roku obnovi ponuda nafte i gasa, što je moguće pod uslovom da potrebna energetska infrastruktura nije mnogo oštećena."

O NIS-u: 'Donosioci odluka verovatno ne žele da izazovu krizu'

Bloomberg

Profesor je ocenio da je produženje roka za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u delimično uslovljeno geopolitičkim faktorima, kao i da bi prestanak rada rafinerije u Pančevu u trenutnim okolnostima predstavljao veliki problem za zemlju imajući u vidu pomenutu situaciju na Bliskom istoku. "Mađari sami imaju probleme zbog obustava isporuka preko naftovoda Družba. Tako da bi zatvaranje rafinerije NIS-a sada snažnije pogodilo Srbiju, ali opet vrlo je moguće da će oni koji donose odluke voditi računa i o tome da ne žele baš da izazovu krizu u nekoj zemlji za koju smatraju da im nije neprijateljska."

Arsić je napomenuo da je bez insajderskih informacija teško govoriti o aktuelnoj situaciji NIS-a. "Možda je i ovo produženje rokova delimično i posledica vođenja računa o tim nekim geopolitičkim faktorima."

Kancelarija za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je rok mađarskoj kompaniji Mol za pregovore o preuzimanju većinskog udela u NIS-u do 22. maja, nakon što je prvobitno taj rok bio 24. mart. Takođe je produžena licenca za rad NIS-a do 17. aprila.