Namenska industrija u ekspanziji srpskog 'high-tech' izvoza

Srpski izvoz visoke tehnologije u površnijem uvidu u statistiku deluje impresivnije nego u industrijskoj realnosti. Brojevi iz poslednjih desetak godina pokazuju eksplozivan rast izvoza visoke tehnologije od više od pet puta, ali ispod površine ostaje struktura koja je i dalje usko koncentrisana, oslonjena na strane proizvodne lance i u velikoj meri vezana za nekoliko industrijskih niša: avio-komponente, energetske sisteme i elektro-ormare.

U apsolutnim iznosima, izvoz visoke tehnologije Srbije dostigao je 1,44 milijarde evra u 2025. godini, što je za 553 odsto više nego u 2013, kada je svota iznosila 220 miliona evra, ističe u junskom izdanju MAT-a urednik tog biltena i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić. S druge strane, uvoz je lane bio skoro tri puta veći od izvoza, oko 4,1 milijardu evra. Deficit od približno 2,7 milijardi nije samo priča o trgovinskoj neravnoteži, već i o tome gde se Srbija nalazi u svetskoj hijerarhiji vrednosti - bliže proizvodnji komponenti nego razvoju ključnih tehnologija.

Ipak, pohvalno je da izvoz raste znatno brže od ukupne razmene: ukupna razmena visokotehnoloških proizvoda porasla je sa 1,24 milijarde evra u 2013. na 5,54 milijarde evra u 2025, odražavajući rast od 345 odsto. Istovremeno, izvoz je u istom periodu porastao za 553 odsto, ističe se u MAT-u.

Avio-industrija kao sidro rasta

Rast izvoza visokotehnoloških proizvoda nije bio ravnomerno raspoređen. Tri kategorije ovde dominiraju, zapaža Nikolić.

"Motori za vazduhoplove su daleko najveći pojedinačni izvozni proizvod Srbije, sa vrednošću od 429,8 miliona evra u 2025. godini. Na drugom mestu su Ploče, paneli i konzole za napon do hiljadu volti sa 241,8 miliona evra, dok su Delovi za gasne turbine treći po veličini sa 206,4 miliona evra. Ova tri proizvoda zajedno čine više od 60 odsto ukupnog visokotehnološkog izvoza Srbije", navodi autor.

I ne samo da su ovo segmenti sa trenutno najvećim udelima u izvozu, već su do te pozicije došli nesvakidašnjim rastom.

"Spektakularan rast izvoza beleži nekoliko proizvoda, počev od Delova za gasne turbine, čija vrednost je sa svega 17 hiljada evra u 2013. godini skočila na neverovatnih 206,4 miliona evra u 2025. godini, što je rast od preko 1,2 miliona procenata. Elektronski integrisani krugovi su takođe zabeležili ekstreman rast sa 372 hiljade evra na 62,7 miliona evra. Ploče i paneli su porasli sa 9,6 miliona na 241,8 miliona evra, dok su Motori za vazduhoplove rasli sa 8,7 miliona na 429,8 miliona evra", nabraja Nikolić.

Da se zaključiti da je avio-industrija postala najvidljiviji simbol novog obrasca srpskog "high-tech" izvoza. "Vazduhoplovstvo i svemirska industrija prednjače u rastu izvoza. Sa svega 10,9 miliona evra u 2013. godini, izvoz iz ove kategorije dostigao je 441,5 miliona evra u 2025. godini, što predstavlja rast od skoro četiri hiljade procenata. Ovo je apsolutno najdinamičniji sektor srpske visokotehnološke industrije."

Depositphotos

Međutim, javno dostupni podaci ne omogućavaju precizno utvrđivanje identiteta izvoznika niti detaljne strukture izvoza pojedinačnih proizvoda. Pritom, termin "vazduhoplov" se najčešće vezuje za avione i helikoptere, ali Zakon o vazdušnom saobraćaju taj termin definiše kao svaku napravu "koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje", te prepoznaje i "bespilotni vazduhoplov" (popularno "dron") kao "svaki vazduhoplov koji se koristi autonomno ili je projektovan da se koristi autonomno ili da se njime upravlja daljinski, bez pilota u vazduhoplovu".

Ko izvozi motore za vazduhoplove?

Objavljeni izveštaji ukazuju na to da je vodeći privatni domaći industrijski igrač u segmentu motora za vazduhoplove beogradski EDePro, poznat po izvozu u zemlje NATO-a, koji sebe predstavlja kao "regionalnog lidera u proizvodnji rešenja pogonskih sistema za rakete na čvrsto gorivo, bespilotnih letelica i vođenih raketa sa turbo mlaznim pogonom".

Na svom sajtu kompanija navodi da se bavi istraživanjem i razvojem, proizvodnjom, trgovinom i modernizacijom raketnih sistema, artiljerijske municije, odbrambene i svemirske opreme, kao i da posluje na međunarodnom tržištu već 30 godina. Njen profit se u poslednje dve godine merio stotinama miliona dinara - u 2025. neto dobit je premašila 800 miliona, što je višestruko bolji rezultat nego godinu pre.

Jugoimport - državno i izvozno orijentisano preduzeće, koje se bavi prometom naoružanja, vojne opreme i transfera tehnologije - među svojim proizvodima ima i motore za vazduhoplove. Godinama beleži stabilne neto dobitke od više stotina miliona dinara.

"Podsećamo da je Srbija sredinom 2025. godine gotovo obustavila izvoz oružja i municije zbog spoljnih pritisaka i optužbi da se srpsko naoružanje posredno izvozi u ratne zone. Ta odluka je dovela do nagomilavanja zaliha, finansijskih gubitaka u namenskoj industriji i privremenih obustava rada u fabrikama", navodi Nikolić u MAT-u i time objašnjava to što je udeo visokotehnoloških proizvoda u ukupnom izvozu Srbije tokom 2025. godinu registrovan blagi pad na 4,6 odsto (sa pet odsto u 2024). "Ova redukcija nije posledica opšteg slabljenja visokotehnološkog sektora, već, pre svega, pada izvoza naoružanja sa 96,7 miliona evra u 2024. na 45,1 milion evra u 2025. godini", pojašnjava.

Kada je reč o proizvodnji avio-motora, treba reći i da Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" kao ustanova Vojske Srbije vrši "proizvodnju rezervnih delova, sklopova i sredstava naoružanja i vojne opreme, razvoj i istraživanje u pogledu osvajanja remonta i proizvodnje rezervnih delova i obavlja poslove iz oblasti metrološke delatnosti". Zavod, između ostalih, poseduje i sertifikat za proizvodnju rezervnih delova za kompaniju Airbus Helicopters, diviziju za proizvodnju helikoptera korporacije Airbus, sa pravnim sedištem u Holandiji i upravljačkim centrom u Francuskoj.

A tu je i beogradski Mechatronics Unmanned Systems & Technology Solutions (MUST Solutions), za koji je šira javnost saznala krajem prošle godine kada ih je preuzeo češki milijarder Mihal Štrnad, odnosno njegov konglomerat odbrambene i teške industrije Czechoslovak Group (CSG). MUST je takođe proizvođač pogonskih sistema za dronove, na sajtu navodi da ima poslovne partnere u devet zemalja. Osnovan je 2019, a ima sopstvene razvojne kapacitete i radionicu za prototipove, sposobnu za proizvodnju manjeg obima. Njihov najpoznatiji proizvod je takozvani 'turbofan' motor (mlazni motor sa ventilatorom) od 4.000 njutna (N) - jedini takve vrste razvijen u Evropi, koji kombinuje nižu potrošnju goriva sa većim dometom. MUST Solutions takođe proizvodi 'turbojet' (turbomlazni) motor od 300 N za lakše bespilotne sisteme.

"Uz snažnu industrijsku podršku CSG-ja i AviaNera Technologiesa, MUST Solutions je u poziciji da brzo raste, uz širenje proizvodnih kapaciteta i asortimana proizvoda kako bi odgovorio na potrebe i odbrambenog i civilnog tržišta", poručuju na svojoj veb-prezentaciji.

Šire gledano, sektor proizvodnje motora za vazduhoplove mogao bi uključiti i komponentaše, za koje bi kao primer poslužila Livnica preciznih odlivaka (LPO) sa sedištem u Adi, osnovana krajem sedamdesetih, a danas deo izraelske grupe Bet Shemesh Engines. LPO je dobavljač svetskim proizvođačima motora i komponenti za "turbojet" motore.

"LPO radi samo za inostrano tržište, na domaćem tržištu ne postoje kupci naših odlivaka. U stvari, jedina realna mogućnost je uključivanje u odbrambenu industriju i to je tržište koje postaje interesantno za nas, ali nedostatak raspoloživih kapaciteta je veoma izražen u pomenutoj industriji", rekao je 2023. direktor LPO Aleksandar Mišković u intervjuu za Bloomberg Adriju, kada je njegova kompanija proširila svoj ugovor sa General Electricom i dobila novi posao vredan 72 miliona dolara.

Podsetimo, mada u Srbiji jeste prisutan, nemački proizvođač avionskih komercijalnih i vojnih motora MTU Aero Engines (koji ponosno ističe da "svaki treći komercijalni avion leti uz tehnologiju kompanije MTU") ovde nema proizvodnju, već organizovanu mrežu za održavanje delova kroz lokalnu jedinicu MTU Maintenance Serbia u Novoj Pazovi, prema podacima sa njihovog sajta. Osnovana je 2019, a operativni rad počela je krajem 2022, pa iako MTU Maintenance Serbia godinama iskazuje neto gubitak, to nije neuobičajeno za kapitalno intenzivnu kompaniju koja je još u fazi razvoja, jer visoki troškovi amortizacije, obuke zaposlenih i ulaganja mogu godinama opterećivati rezultat uprkos rastu prihoda i izvoza.

Šta je sa elektro-opremom i gasnim turbinama?

Kao što je gore navedeno, osim motora za vazduhoplove, u tri dominatna izvozna sektora spadaju i delovi za gasne turbine. Ovo se naslanja na avio-industriju, jer su gasne turbine uređaji koji energiju nastalu sagorevanjem goriva pretvaraju u mehaničku ili električnu energiju, a koriste se u elektranama, ali i u avijaciji, brodskom saobraćaju i industriji.

I ovde je teško identifikovati "čiste" proizvođače i izvoznike, među brojnim firmama koje nude remontne usluge, inženjering, usluge nabavke ili deluju kao da mogu proizvoditi precizne metalne delove koji završavaju u energetici, ali javno ne navode da direktno proizvode komponente za gasne turbine.

Na primer, SIC Innovation jedno je od preduzeća koje kao deo svog poslovanja ističe isporuku komponenti za gasne turbine, uključujući lopatice, delove komora sagorevanja, sisteme goriva, pumpe, ventile i mlaznice, kao i pomenute usluge remonta. Ali na osnovu informacija sa njenog sajta, kompanija sarađuje sa više od 100 proizvođača i isporučuje različitu opremu i rezervne delove, što ukazuje na to da ne razvija sopstvene proizvode, već funkcioniše kao distributer i integrator rešenja. Firma, registrovana u Beogradu kao Sik Inovacije, u 100-procentnom je vlasništvu moldavskog državljanina Vladimira Fachire i navodi da su dosad realizovali preko 1.500 pošiljki za svoje klijente.

Analizu ove grane privrede dodatno ograničava nedostatak sistematičnog praćenja razvoja kompanija nakon njihovog dolaska u Srbiju ili pokretanja novih proizvodnih programa. Tako je, recimo, 2020. godine najavljeno da će Mecafor u Kikindi proizvoditi delove za avio-industriju, uključujući komponente za avionske turbine, ali je naknadno dostupno vrlo malo podataka koji bi omogućili procenu značaja i rezultata tog projekta, mada zvanični izveštaji pokazuju da firma posluje sa milionskim godišnjim dobicima (lane im je neto dobit iznosila preko 65 miliona dinara).

Konačno, treća ključna komponenta u izvozu visoke tehnologije je elektrooprema za upravljanje i distribuciju struje (ploče, paneli i konzole za napon do hiljadu volti). U Srbiji postoji više firmi koje se bave proizvodnjom niskonaponskih razvodnih ormara i upravljačkih panela, ali je opet na osnovu javno dostupnih podataka teško pouzdano utvrditi koje od njih zaista izvoze proizvode. Većina kompanija u ovom sektoru u svojim zvaničnim referencama navodi domaće industrijske i infrastrukturne projekte, dok se međunarodne aktivnosti često opisuju kroz učešće u projektima ili prisustvo na stranim tržištima, bez jasnog razdvajanja da li je reč o izvozu opreme iz Srbije ili o lokalnoj realizaciji u inostranstvu.

Tu se kao predstavnik velikog industrijskog proizvođača upravljačkih i energetskih sistema nameće ogranak francuske multinacionalne korporacije Schneider Electric, specijalizovane za energetsku tehnologiju. Međutim, ovdašnje poslovanje grupacije fokusirano je na softvere, pre svega rešenja koja doprinose energetskoj efikasnosti, što će reći ne na izvoz fizičkih proizvoda. Na srpskom tržištu prisutni su od 1997. godine, a 2002. godine su otvorili predstavništvo, koje sada posluje pod nazivom Schneider Electric Serbia d.o.o. Kao deo kupovine španske kompanije Telvent 2012, Schneider Electric je kupio novosadski DMS Group koji je osnovan 2000. godine od strane tima profesora sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, podseća Razvojna agencija Srbije i dodaje da danas kompanija Schneider Electric DMS NS zapošljava preko 1.000 stručnjaka.

Uprkos višedecenijskom prisustvu i snažnoj matičnoj grupi, kontinuirani neto gubici Schneider Electrica u Srbiji pre svega ukazuju na to da se kroz visoke interne troškove, amortizaciju i finansijske i transferne obračune gubi deo vrednosti iz lokalnog entiteta, pa i kad je operativno poslovanje blizu ili u zoni profita, ukupno poslovanje i dalje nije.

Slično je sa još jednim svetski poznatim imenom iz ove oblasti - Siemens Energyjem. Kako je to sažeo direktor njihovog lokalnog ogranka, poslovanje im se sastoji od "kompleksnih projekata" i "jako mali deo se odnosi na prodaju proizvoda". Drugim rečima, Siemens Energy u Beogradu je mozak, a ne traka. Oni ne proizvode fizički hardver u Srbiji, već domaći inženjeri projektuju energetske sisteme i štite elektroenergetske mreže od sajber-pretnji širom planete. Kompanija beleži stabilan finansijski rast, pri čemu je neto dobit lane iznosila skoro 300 miliona dinara.

Od privatnih domaćih, manje poznatih firmi kao jedan od predstavnika bi se mogao navesti Plamen iz Inđije, osnovan početkom devedesetih. Proizvođač je elektro-energetske opreme, pribora za niski i srednji napon, kao i polietsterskih (SMC) merno razvodih ormara. Zapošljavaju preko 200 radnika, beleže stabilne finansijske rezultate i izvoze na četiri kontineta.

Geografska i strukturna slika

Jedan od ključnih nalaza MAT-a odnosi se na geografsku strukturu: Nemačka apsolutno dominira kao izvozno tržište sa 31,4 odsto ukupnog srpskog izvoza visoke tehnologije, dok su Italija i Sjedinjene Američke Države (SAD) daleko iza.

"Kada pogledamo po pojedinačnim kategorijama, slika postaje još jasnija. Od Vazduhoplovnih proizvoda, Nemačka je lane kupila 232,8 miliona evra od ukupno 441,5 miliona evra srpskog izvoza. Kod Telekomunikacionih proizvoda, Nemačka takođe dominira sa 106,1 milionom evra od ukupno 381,4 miliona evra. Plasman Neelektričnih mašina, podjednako je zastupljen u Italiju i Nemačku, sa oko 59, odnosno 55 miliona evra, respektivno posmatrano", nabraja autor.

Kao zanimljiv podatak iznosi onaj o izvozu naoružanja. "Iako je ukupan izvoz oružja u 2025. godini iznosio 45,1 milion evra, čak 20,6 miliona evra odlazi u SAD, što čini gotovo polovinu ukupnog izvoza ove kategorije. To ukazuje na specifične ugovorne odnose i možda proizvodnju po licenci za američko tržište."

Bloomberg

A kada je reč o uvozu visokotehnoloških proizvoda, Srbija najviše zavisi od Kine, iz koje dolazi oko trećine ukupnog uvoza ove kategorije. "Iz Kine Srbija je tokom prošle godine uvezla robe iz grupe Računari i kancelarijske mašine u vrednosti od 205 od ukupno 332 miliona evra. Što se tiče Telekomunikacija, uvozi se čak 609 miliona evra od ukupno 1.423 miliona evra. Kina je prvorangirana na uvoznoj strani i kada je reč o uvozu Naučnih instrumenata, i Neelektričnih mašina", piše Nikolić.

Ovde treba reći da se tradicionalna orijentacija Srbije ka zapadnim proizvođačima aviona ipak održala. Kod uvoza u oblasti vazduhoplovstva "dominiraju SAD sa 214 miliona evra i Francuska sa 130 miliona evra".

Međutim, šire gledano izneta asimetrija - uvoz iz Kine, izvoz ka EU - predstavlja stabilan, ali strukturno neuravnotežan obrazac integracije u svetske lance vrednosti. Nikolić naglašava da bi nedavno potpisani investicioni sporazumi sa Kinom vredni 953 miliona evra mogli da označe potencijalni prelazak sa modela uvoza gotove tehnologije na model zajedničke proizvodnje i transfera znanja. Ključna ograda ostaje da je trgovinski deficit sa Kinom u visokoj tehnologiji i dalje ekstreman - uvoz je oko 78 puta veći od izvoza - pa se efekti ovih ulaganja ne mogu očekivati brzo.