Trump i Xi kupuju vreme u trgovinskom ratu - nijedan ne može da priušti novi sukob

Donald Trump i Xi Jinping dogovorili su se da trgovinsko primirje zadrže do početka 2027. godine, pri čemu nijedan od njih nije spreman da ugrozi odnose između dve najveće svetske ekonomije, iako tenzije i dalje traju zbog retkih metala, tehnoloških ograničenja i Tajvana.

 

Baš u trenutku kada je Xi u sredu sleteo u SAD, američki ministar finansija Scott Bessent saopštio je da će sporazum koji su lideri postigli prošle godine sada biti produžen za još dva meseca, do 10. januara. Time je smanjen deo tenzija oko prve Xijeve državne posete SAD od 2015. godine i otvoren put za još dva planirana susreta predsednika na samitima u Šendženu i Majamiju.

Ipak, "konstruktivna strateška stabilnost" na kojoj počivaju odnosi dve zemlje i dalje je krhka. SAD su optužile Kinu da ne ispunjava obećanja o stabilnom snabdevanju retkim zemnim metalima, dok je Peking i dalje uveren da će njegova kontrola nad elementima ključnim za odbrambenu industriju i visokotehnološku proizvodnju odvratiti Trumpa od ponovnog uvođenja izuzetno visokih carina.

"To nam odgovara jer smo uvereni da SAD za dva meseca ne mogu da postanu nezavisne od kineskog snabdevanja retkim zemnim metalima", rekao je Wu Xinbo, direktor Centra za američke studije Univerziteta Fudan i bivši savetnik kineskog ministarstva spoljnih poslova. "Vratiće se i moliti za kineski izvoz magneta od retkih zemnih metala u SAD."

Bloomberg

Vest o produženju smanjila je neposredan rizik od prekida snabdevanja, što je pritisnulo akcije kompanija koje pokušavaju da ponude alternative kineskim retkim zemnim metalima. Toyo Engineering Corp. pala je oko devet odsto u Tokiju, dok je australijska kompanija Lynas Rare Earths Ltd. oslabila čak pet odsto. Šira tržišta nisu pokazala mnogo entuzijazma: kineski referentni indeks CSI 300 pao je 1,7 odsto, dok je MSCI indeks azijskih akcija oslabio 0,8 odsto, pod dodatnim pritiskom visokih cena nafte i prinosa na američke obveznice.

Bessent se u sredu u Vašingtonu sastao sa kineskim kolegom He Lifengom kako bi usaglasili detalje, nadovezujući se na razgovore održane prošlog vikenda u Njujorku. Ipak, američki ministar finansija jasno je stavio do znanja da nije zadovoljan situacijom kada je objavio produženje primirja.

"Postoje neke obaveze koje kineska strana nije savršeno ispunila", rekao je Bessent za Fox News. Američki zvaničnici su jasno izneli svoja očekivanja, a sada žele da vide da li Peking u narednim mesecima "može malo potpunije da sprovede sporazum".

Čini se da su obe strane pristale na manje nego što se očekivalo. Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer rekao je ove nedelje da su SAD želele da produže primirje na tri do šest meseci, uz naglašavanje nedostatka poverenja između dve zemlje. Kina je tražila duži period, sa ciljem da aktuelni dogovor ostane na snazi tokom Trumpovog predsedničkog mandata.

Poljoprivreda je još jedan izvor nezadovoljstva na američkoj strani. Kina je otprilike na polovini puta ka ispunjenju obećanja da će ove godine kupiti 25 miliona tona američke soje, ali je napredak sporiji kada je reč o posebnoj obavezi da kupi dodatne američke poljoprivredne proizvode vredne oko 17 milijardi dolara.

"Podstičemo ih da to sprovedu", rekao je Bessent u sredu.

Bloomberg

Nedostatak konkretnog napretka u trgovinskim pregovorima nije sprečio Trumpa da Xiju priredi svečan doček u bazi Joint Base Andrews, gde je postao prvi američki predsednik u poslednjih šest decenija koji je ugostio stranog lidera na takvoj ceremoniji, izuzimajući posete papa. Njih dvojica će u četvrtak u Vašingtonu održati sadržajnije sastanke, kao i državnu večeru.

"Samit donosi kontrolisanu stabilizaciju", rekao je Han Lin, direktor The Asia Group za Kinu, dodajući da produženje primirja odgovara niskim očekivanjima koja su obe strane imale uoči susreta. "Ako se Trump i Xi ponovo sastanu u novembru ili decembru, možda je cilj da najbolje ostave za kraj."

Bloomberg

Kina nastoji da američke carine zadrži na relativno niskom nivou, pritiskajući Trumpa da ukine ograničenja uvedena iz razloga nacionalne bezbednosti i odustane od novih prodaja oružja Tajvanu. Iako su dve strane nastojale da podstaknu trgovinu proizvodima koji nisu od strateškog značaja, malo je napretka postignuto u vezi sa Odborom za investicije, koji bi mogao da otvori vrata kineskim kompanijama za širenje poslovanja u SAD, čemu se protivi veliki deo američkog Kongresa.

Kina se istovremeno suočava sa rastućim trgovinskim tenzijama i sa Evropom, čiji su lideri sve zabrinutiji zbog slabljenja domaće proizvodnje usled kineskog izvoza električnih vozila, potrošačke elektronike i druge napredne robe.

"Potencijalni rizici od carina SAD i EU predstavljaju rizik po izvoz Kine", rekao je Lynn Song, glavni ekonomista za Veliku Kinu u ING Bank NV u Hongkongu. "Sve je važnije da Kina u narednom periodu ojača domaću tražnju."

"Produženje primirja pomera rok za postizanje značajnijih dogovora na potencijalne samite Trumpa i Xija u Šendženu u novembru i Majamiju u decembru", kažu Chang Shu i Eric Zhu, iz Bloomberg Economicsa.

Oba lidera suočavaju se i sa domaćim izazovima koji bi postali još teži u slučaju šireg trgovinskog sukoba. Trump, koji ima 80 godina, približava se novembarskim izborima za Kongres, na kojima bi njegovi republikanci mogli da pretrpe gubitke koji bi oslabili njegovu poziciju u Kongresu. Xi, koji ima 73 godine, suočava se sa usporenim ekonomskim rastom, slabom domaćom tražnjom i visokom nezaposlenošću mladih, uoči godine u kojoj će Komunistička partija na kongresu, koji se održava jednom u pet godina, birati novo rukovodstvo.

"Posmatrano šire, u bilateralnim odnosima, nijedna strana u ovom trenutku ne može sebi da priušti nove potrese", rekao je Zhao Hai, potpredsednik Kineskog instituta u Hongkongu, tink-tenka povezanog sa Kineskom akademijom društvenih nauka, državnim istraživačkim institutom u Pekingu. "Posebno ne dalju eskalaciju koja bi dovela do situacije u kojoj bi obe strane bile na gubitku."