Izvoz je jedna od ključnih komponenti uspešnih evropskih ekonomija. Nemačka je decenijama bila simbol izvozno orijentisane privrede sa trajnim trgovinskim suficitom, dok je poslednjih godina tu ulogu preuzela Kina. U formuli bruto domaćeg proizvoda važnu ulogu ima spoljnotrgovinski bilans, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Kada je uvoz veći od izvoza, neto izvoz negativno doprinosi privrednom rastu.
U Adria regionu jedino Slovenija ima veći izvoz od uvoza, uz pokrivenost uvoza izvozom od 102 odsto u 2025. godini, što pozitivno doprinosi BDP-u. Takav rezultat očekivan je za ekonomiju snažno oslonjenu na izvozno orijentisanu industriju i mala i srednja preduzeća. Sledi Srbija sa oko 80 odsto pokrivenosti, dok je na začelju Hrvatska sa manje od 60 odsto pokrivenosti uvoza izvozom.
Slovenija, kao industrijski najrazvijenija ekonomija regiona, ima i izrazito koncentrisana izvozna tržišta. Tri najveća tržišta čine oko 60 odsto ukupnog izvoza, pri čemu sama Švajcarska učestvuje s oko 40 odsto. Razlog pre svega leži u snažnoj farmaceutskoj industriji i proizvodnji švajcarskih kompanija poput Novartisa i Sandoza. Slede Nemačka i Hrvatska sa po sedam odsto udela.
Opširnije
Svađa francuskih i nemačkih desničara u usponu
Tvrda desnica u Nemačkoj i Francuskoj beleži rekordnu popularnost, ali u nastojanju da povećaju svoje šanse da dođu na vlast, lideri francuskog Nacionalnog okupljanja i Alternative za Nemačku su se sukobili oko naizgled neočekivanog pitanja – saradnje sa nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom i njegovim demohrišćanskim blokom.
22.05.2026
Nemačke kompanije i dalje izvoze iz Srbije, ali bez novih ulaganja
Trgovinska razmena Srbije i Nemačke se više nego udvostručila za osam godina, premašivši 10 milijardi evra, ali se ne očekuju nove nemačke investicije.
19.05.2026
Kanađani preuzimaju 90 odsto nemačkog AI ponosa
Nemački startap za veštačku inteligenciju Aleph Alpha GmbH imao je sva obeležja evropske priče o uspehu, a danas se suočava s previše predvidljivim krajem - preuzimanjem od strane većeg severnoameričkog rivala.
14.05.2026
Srpski izvoz porastao u prvom kvartalu, podstaknut prodajom 'fiat grande pande'
Spoljnotrgovinska razmena Srbije je porasla za 3,3 odsto na više od 19 milijardi evra u odnosu na prvi kvartal prošle godine, pri čemu su zabeleženi rast izvoza, koji je uglavnom podstaknut izvozom vozila, i smanjenje deficita zbog pada uvoza energije.
11.05.2026
Severna Makedonija je snažno vezana za nemačko tržište, na koje otpada gotovo 40 odsto izvoza, pre svega zbog uključenosti te zemlje u lance snabdevanja automobilske industrije.
U Bosni i Hercegovini najvažnije izvozno tržište je Hrvatska, sa 18 odsto udela, a slede Nemačka sa 14 odsto i Srbija sa 11 odsto, što potvrđuje visoku ekonomsku integrisanost regiona.
Kod Hrvatske je najveće izvozno tržište takođe Nemačka, sa 13 odsto, a slede Italija i Slovenija sa po 12 odsto udela, što dodatno potvrđuje snažnu povezanost hrvatske i slovenačke ekonomije.
Srbija, pritom, ima najraznolikiju strukturu izvoznih tržišta u regionu. Tri najveća tržišta zajedno čine manje od trećine ukupnog izvoza, pri čemu Nemačka učestvuje sa 15 odsto, Italija sa sedam odsto, a Bosna i Hercegovina sa šest odsto. Sa Nemačkom ima suficit u robnoj razmeni, pokrivenost uvoza izvozom je 104 odsto.
Severna Makedonija i Slovenija imaju i najkoncentrisaniju sektorsku strukturu izvoza. U Severnoj Makedoniji mašinska i hemijska industrija čine gotovo dve trećine ukupnog izvoza, dok u Sloveniji farmaceutski proizvodi učestvuju s oko 45 odsto ukupnog izvoza.
Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina imaju najraznolikiju strukturu izvoza. Sve tri zemlje značajno izvoze električne mašine i opremu: Hrvatska se izdvaja snažnom prehrambenom industrijom, a Srbija ima značajan udeo rudarskog sektora.
Zajednički imenitelj izvozne strukture gotovo svih ekonomija Adria regiona jeste Nemačka. Svim zemljama regiona Nemačka je među tri najveća izvozna tržišta, pri čemu je zavisnost najveća u Severnoj Makedoniji, gde nemačko tržište čini 36 odsto ukupnog izvoza, a najmanja je u Sloveniji, sa 10 odsto.
Ipak, od 2019. godine, zavisnost od nemačkog tržišta smanjena je u skoro svim zemljama Adria regiona, a najviše u Severnoj Makedoniji, gde je ranije gotovo polovina izvoza odlazila u Nemačku. U ostalim zemljama vidljiv je pad od jednog do devet procentnih poena, dok je u Srbiji zabeležen rast od dva procentna poena.
Nemačka ekonomija prošle godine porasla je skromnih 0,2 odsto nakon dve godine recesije. Za ovu godinu očekuje se rast od oko 0,5 odsto, dok je u prvom kvartalu zabeležen rast od 0,3 odsto, što je nešto iznad očekivanja. Ipak, rast nezaposlenosti, slaba industrijska aktivnost početkom godine i sporiji prenos najavljenog fiskalnog podsticaja na ekonomiju - i dalje su rizični za oporavak. Zbog toga Nemačka ostaje ključni spoljašnji faktor za ekonomije regiona.
