Srbija ima suficit u trgovini sa Nemačkom, ali izostaju nove investicije iz te zemlje

Trgovinska razmena Srbije i Nemačke više nego je udvostručena za osam godina, premašivši 10 milijardi evra, pri čemu Srbija ima suficit, rečeno je u utorak na predstavljanju izveštaja o stavovima nemačkih kompanijama koje posluju u Srbiji. U Srbiji se, međutim, ne očekuju nove investicije iz Nemačke dok se opšte i ekonomske prilike u svetu ne promene, odnosno dok ne obnovi potražnja.

Aleksandar Markus, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK), rekao je da se od 2019. do 2025. trgovinska razmena dve zemlje više nego udvostručila i da Srbija i dalje više izvozi nego što Nemačka kod nas prodaje svoje robe. Ova razmena sada iznosi preko 10 milijardi evra. Kako je saopšteno, uz rast od 7,4 odsto u 2025. godini, trgovinska razmena između Srbije i Nemačke rasla je tri puta brže od ukupne nemačke spoljne trgovine sa svetom (2,5 odsto).

 

 

Međutim, iako su nemačke kompanije kojih je više od 900 u Srbiji, u celini zadovoljne, s obzirom na to da je 77 odsto reklo da bi ponovo izabralo Srbiju za ulaganja, u proteklih nekoliko godina pale su nove nemačke investicije u Srbiji, i one se ne očekuju ni u ovoj godini.

Markus je rekao da se firme ne šire, već se samo konsoliduju s obzirom na prilike na tržištima u svetu. Kao primer je naveo tržište automobila, navodeći da nepovoljne brojke ne stižu čak toliko iz Nemačke koliko iz Kine, gde je, kako je naveo, u ovom kvartalu prodaja pala za 17 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

"Kada nema potražnje, onda su šanse za nove investicije vrlo male", rekao je on i dodao da, dok se prilike ne promene, neće biti novih nemačkih investicija.

Kompanije oprezne, prioritet im je stabilnost poslovanja

Predsednik AHK Filip Simović je rekao da se investicije smanjuju i da se primećuje da kompanije daju prioritet stabilnosti i upravljanju rizicima. Istovremeno, u određenim sektorima poput logistike, rastu kapaciteti ili neke od kompanija prebacuju kapacitete iz drugih zemalja, dodao je on.

Jedna trećina kompanija obuhvaćenih istraživanjem navela je da će uložiti u ovoj godini više nego 2025. dok većina, 45 odsto, neće na tom planu ništa menjati. 

Međutim, raste broj kompanija koje ne smatraju da je Srbija dobra investiciona destinacija. Njihov udeo je porastao sa 12 odsto prošle godine na 23 odsto ove godine, što predstavlja upozorenje, rekao je Simović.

Pored toga, konkurencija je jaka, firme se kolebaju, a kao druge regione i zemlje u kojima bi poslovali pre svega navode Evropsku uniju (26 odsto), druge zemlje jugoistočne Evrope (13 odsto), zemlje regiona (osam odsto) i zemlje Afrike (osam odsto), navodi Simović. On je rekao da Srbija nema luksuz da odlaže strukturne reforme i jačanje vladavine prava, kao i da mora da odgovori kvalifikovanom radnom snagom na potrebe nemačkih kompanija s obzirom na to da imaju savremeniju tehnologiju.

 

 

Za nemačke firme glavne prednosti Srbije su geografski položaj (30 odsto), što je posebno bitno malim i srednjim preduzećima, radna snaga (29 odsto), kao i troškovi poslovanja (12 odsto), mada u tome gubi donekle na atraktivnosti.

Kompanijama (30 odsto) su bitni vladavina prava, borba protiv korupcije i pravna sigurnost, za 15 odsto je bitna predvidivost, stabilnost i smanjenje birokratije, a za 11 odsto smanjenje poreza i rasterećenje troškova rada.

Većini firmi bitno da Srbija ide ka EU

Nemačke firme pridaju veliki značaj evropskim integracijama Srbije. Čak 94 odsto je reklo da to smatra važnim i veoma važnim, dok je prošle godine to mislilo 85 odsto kompanija.

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad rekla je da Srbija i Nemačka imaju vrlo bliske odnose dugi niz godina i da je cilj da Srbija postane punopravna članica Unije što pre kako bi privreda i ljudi mogli da ostvare svoj pun potencijal. Ona je rekla da je bitno da Srbija pojača reforme na putu ka EU. 

Nemačko-srpska privredna komora

Za rešenje za primenu EES na vozače biće potrebno vreme

Kada je reč o primeni sistema EES u Šengenskom prostoru koji je uticao na sektor transporta, Konrad je rekla da su razgovori o tome u toku, i da se to pitanje ne može bilateralno rešavati, već da sve zemlje te zone moraju da se slože.

Ona je rekla da su razlozi za taj sistem bezbednosni i da to nije nešto što se može lako menjati jedin potezom. Ocenila je da će biti potrebno vreme da se nađe rešenje i da ono mora biti trajno.

Markus je rekao da se AHK bavi pitanjem EES i da se obratila Delegaciji EU i Evropskoj komisiji, ali da se za to mora naći rešenje na nivou Unije, iako je Hrvatska imala određene predloge. On je rekao da je upućeno pismo Evropskoj komisiji sa predlogom da se primena EES odloži do kraja godine, ali da to nije moguće.

Od 10. aprila ove godine u Šengenskom prostoru se primenjuje Entry/Exit Systema (EES) koji prevashodno pogađa zemlje van EU, poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Turske, ali i one koje su u EU, ali ne i u Šengenu (Bugarska, Rumunija i Kipar).

Osnovni cilj sistema je automatska provera da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak od 90 dana u Šengenskom prostoru, u periodu od 180 dana. To je posebno pogodilo profesionalne vozače u regionu. Prevoznici sa Balkana su zato u januaru blokirali granične prelaze, posle skoro dve godine molbi za rešenje problema ograničenog perioda boravka profesionalnim vozačima. 

Evropska komisija predstavila je zatim u januaru novu viznu strategiju i poručila da će tesno sarađivati sa državama članicama da bi se našlo pragmatično rešenje za produžene kratke boravke za odabrane kategorije državljana trećih zemalja. Do usaglašavanja rešenja, pravila za prevoznike sa Zapadnog Balkana ostaju ista.