U grafikonima - kako sukob u Iranu remeti svetsku trgovinu

Uveče 1. marta, naftni tanker je isključio transponder oko 25 kilometara istočno od emirata Šardža i nestao u magli zagušenih signala iznad Ormuskog moreuza, uskog grla koje odvaja Persijski zaliv od otvorenog okeana. Deset sati kasnije, njegov transponder ponovo je proradio severno od Abu Dabija, krećući se ka Bahreinu.

Samo mali broj brodova prošao je kroz moreuz od prošle subote, kada su SAD i Izrael izveli vazdušni napad na Iran. Teheran je uzvratio, ispaljujući dronove i rakete na ciljeve širom Zaliva. Analiza podataka o transportu brodova od 1. do 6. marta pokazuje da je saobraćaj trgovačkih brodova oko Ormuskog moreuza pao za više od 85 odsto u odnosu na isti period prošle godine; oko petina ovih prelaza bila je van vidokruga sistema za automatsku identifikaciju brodova.

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz u padu - poslednje poznate pozicije brodova koji su prošli kroz moreuz, 1-6. mart | Bloomberg

Nedelju dana nakon početka sukoba, uticaj na svetsku trgovinu već je značajan, sa velikim poremećajima u brodskom i vazdušnom saobraćaju, što se odražava na tržišta i podiže cene benzina i đubriva. Veći poremećaji su verovatni, kako posledice napada i obustava u nekim od najprometnijih logističkih čvorišta sveta dospevaju kroz globalni trgovinski sistem.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar predstavljaju ključne tačke za pomorski i vazdušni transport, rukovodeći velikim količinama robe u prebacivanju između Azije, Evrope i Afrike kroz luke, slobodne zone i manje gradove sa skladištima oko aerodroma. U blizini aerodroma u Dubaiju, koji u normalnim okolnostima opslužuje više od 1.000 letova dnevno, nalazi se Međunarodni humanitarni grad (engl. International Humanitarian City), slobodna zona za međunarodnu pomoć, i čvorišta Svetske zdravstvene organizacije i drugih agencija.

"Situacija je prilično jedinstvena jer pogađa i pomorsko grlo, ali i čvorište za intermodalni transport", rekla je Sarah Schiffling, docentkinja menadžmenta lanca snabdevanja i društvene odgovornosti u Ekonomskoj školi Hanken (engl. Hanken School of Economics) u Finskoj. "Problem kod sistema tipa čvorište i krak je što, ako nešto poremeti vaše čvorište, cela mreža je pogođena."

Aerodromi Saudijske Arabije i Omana ostaju otporni - Džeda i Maskat i dalje obavljaju većinu redovnih letova | Bloomberg

Do srede je otkazano više od 27.000 zakazanih letova širom regiona, ostavljajući putnike i teret zaglavljene - iako avio-kompanije, uključujući Emirates, postepeno nastavljaju operacije.

Značan deo vazdušnog transporta robe ide kao teret u trupu putničkih aviona, i iako su ukupni obimi znatno manji nego u brodskom transportu, avioni obično prevoze robu visoke vrednosti, kvarljive proizvode koji ne mogu uvek da prežive zadržavanje u tranzitu poput hrane, cveća i farmaceutskih proizvoda, i druge proizvode čije je vreme kritično. Kolaps putničkog vazdušnog saobraćaja tokom pandemije kovida 19 smanjio je kapacitete, što je dovelo do skokova cena vazdušnog transporta.

Poremećaji u energetici na Bliskom istoku - sukobi u regionu prekinuli proizvodnju i saobraćaj tankera | Bloomberg

Najvidljiviji tržišni efekat sukoba primećen je na ceni energije. Oko 20 odsto svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz. Postrojenja za proizvodnju nafte i gasa širom regiona pogođena su napadima dronovima i raketama. Izvoznici energije traže alternativne rute iz Zaliva, a nekoliko njih je zatvorilo rafinerije kako se skladišta pune.

Cena nafte tipa brent dostigla je 90 dolara za barel prvi put posle dve godine, 6. marta, dok su cene LNG-ja (engl. Liquefied Natural Gas - tečni prirodni gas) tokom nedelje dostigle najviši nivo u poslednje tri godine. Ako sukob potraje duže - a predsednik SAD Donald Trump rekao je u petak da neće prihvatiti ništa manje od "bezuslovne predaje" - neki analitičari predviđaju da bi cena mogla preći 100 dolara.

Brige zbog uticaja viših cena na svetsku privredu uzdrmale su tržišta i podigle cene na pumpama u SAD, ostavljajući administraciju da traži načine kako da se izbori sa domaćim posledicama.

Više cene energije dovešće do rasta troškova za potrošače i industriju - posebno u poljoprivredi. Oko trećine svetske trgovine đubrivima prolazi kroz Ormuski moreuz, dok je prirodni gas ključan za proizvodnju materijala koje poljoprivrednici širom sveta koriste.

Privrede Persijskog zaliva izvezle su đubriva sa azotom u vrednosti od 50 milijardi dolara od 2020 - uvoz iz Omana, Katara, Saudijske Arabije, UAE, Bahreina i Irana, 2020-2025 | Bloomberg

Proizvođači đubriva širom sveta smanjili su proizvodnju, a cene su već porasle. Poljoprivrednici se žure da obezbede zalihe pred kritične sezone rasta.

Dugotrajan sukob mogao bi imati ozbiljne posledice, jer bi proizvođači smanjivali upotrebu đubriva, čime bi prinosi bili manji. Posledice bi bile posebno osetne u manje bogatim zemljama, gde bi nestašice mogle izazvati humanitarne katastrofe, rekao je Tim Benton, profesor na Univerzitetu u Lidsu (engl. Leeds University) i stručnjak za bezbednost hrane. Ako nestašice dovedu do toga da poljoprivrednici ne koriste đubriva pred narednu sezonu, "onda bi uticaj na prinos useva za šest meseci, tokom sezone rasta useva u južnoj hemisferi sledeće godine, mogao biti veoma izražen", dodao je.

Analitičari za Bloomberg kažu da, bez obzira na to koliko sukob potraje, efekti će biti duboki i dugotrajni, sa teško predvidivim posledicama. Rastući troškovi energije u Aziji, koja je odredište velikog dela izvoza iz Zaliva, mogli bi se odraziti na cene potrošačkih proizvoda u Evropi; kašnjenja brodova mogu povećati troškove inventara ili poremetiti proizvodnju.

"Vaša kompanija možda neće biti pogođena, ali dobavljač dobavljača vašeg dobavljača može biti", rekla je Sarah Schiffling. "Poremećaji će se širiti globalno jer su lanci snabdevanja globalni."