Srpski izvoz raste brže od uvoza, novi rizici stižu iz EU

Spoljnotrgovinska razmena Srbije nastavlja stabilno da raste, s tim da poslednji podaci pokazuju paradoksalnu, ali ohrabrujuću vest za domaću privredu. Dok se industrijsko srce Evrope suočava sa seizmičkim strukturnim poremećajima, u prvih pet meseci 2026. vidi se osetno brži rast srpskog izvoza u odnosu na uvoz, što je rezultovalo skokom pokrivenosti uvoza izvozom na 83,1 odsto, u poređenju sa 77,9 odsto iz istog perioda prošle godine.

Naravno, situacija nije toliko jednostavna, jer iza ovih brojeva stoji duboka asimetrija domaćeg prerađivačkog sektora, koji se u uslovima ograničene eksterne tražnje i geopolitičkih tenzija kreće između lokalnih motora rasta i eksternih protekcionističkih kočnica.

Na osnovu biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) može se zaključiti da izvoz pokazuje zavidnu otpornost, a njihov procenjeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 3,6 odsto u prvih pet meseci tekuće godine pozicionira zemlju u sam evropski vrh. Međutim, trka na duge staze biće izazovna jer izvozni model Srbije trenutno zavisi od nekoliko ključnih tačaka - pre svega od održavanja zamaha automobilske industrije i uspešnog manevrisanja kroz protekcionističke zamke koje Brisel postavlja za osnovne metale. U uslovima kada se glavni ekonomski partner, Nemačka, bori sa sopstvenom industrijskom redefinicijom, diverzifikacija izvoznih tržišta i jačanje sektora sa visokom dodatom vrednošću postaju važna pitanja.

Kumulativno posmatrano, u periodu januar-maj vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 32,4 milijarde evra, što je za skoro četiri odsto više međugodišnje. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 14,7 milijardi (rast od 7,7 odsto), a vrednost uvoza 17,7 milijardi evra (za jedan odsto više), što je impliciralo robni deficit od nepune tri milijarde evra (za 22,9 odsto manje u odnosu na isti period 2025). 

Prvih pet oblasti koje su u prvih pet meseci 2026. postigle najveću vrednost izvoza u sektoru prerađivača su:

• Proizvodnja motornih vozila i prikolica (izvoz od 2,3 milijarde evra; učešće od 17,5 odsto);

• Proizvodnja proizvoda od gume i plastike (izvoz od 1,3 milijarde evra; učešće od 9,8 odsto);

• Proizvodnja osnovnih metala (izvoz od 1,3 milijarde evra; učešće 9,8 odsto);

• Proizvodnja električne opreme (izvoz 1,25 milijarde evra; učešće 9,7 odsto);

• Proizvodnja prehrambenih proizvoda (izvoz od 1,23 milijarde evra; učešće 9,5 odsto). 

S druge strane, oblasti sa najslabijim izvoznim performansama od početka godine bile su:

• Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (pad izvoza od 108 miliona evra, odnosno za 32,3 odsto);

• Proizvodnja duvanskih proizvoda (pad izvoza od 42 miliona evra, odnosno za 16,2 odsto);

• Proizvodnja koksa i derivata nafte (pad od 35 miliona evra, ili za 20,1 odsto);

• Proizvodnja odevnih predmeta (pad od 16 miliona evra, ili za 5,5 odsto);

• Proizvodnja kože i proizvoda od kože (pad izvoza od 14 miliona evra, tj. za 6,9 odsto).

Kragujevac vuče prerađivačku proizvodnju napred

Za period januar-maj, ukupna industrijska proizvodnja je za 0,6 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine. U okviru nje, prerađivačka industrija je uvećana za 1,6 odsto, dok ostali sektori beleže pad: rudarstvo je palo za 0,5 odsto, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 3,2 odsto.

Ovaj rast prerađivačke industrije bio je iznad očekivanja. "Još krajem prošle godine u MAT-u smo ocenili da će Prerađivački sektor u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima, te da sledi usporavanje aktivnosti, pre svega, zbog problema u proizvodnji NIS-ove Rafinerije. Međutim, februar je doneo preokret, da bi martovski i aprilski rezultat prevazišao i najoptimističnije prognoze", kažu autori MAT-a.

Detaljniji pogled na sektorsku dinamiku otkriva koncentraciju rasta. Aktivnost je od početka godine uvećana u 11 od 24 oblasti, koje čine 45,4 odsto prerađivačkog sektora.

Glavni pokretač izvoznog optimizma jeste proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, koja je u prvih pet meseci porasla za čak 46,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, gde je proizvodnja ponovo pokrenuta početkom prošle godine.

"Doprinos oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica međugodišnjem rezultatu Prerađivačkog sektora u ovom trenutku je nemerljiv. Primera radi, u rastu Prerađivačkog sektora tokom prvih pet meseci od 1,6 odsto, ova oblast je učestvovala sa 2,66 procentnih poena. Pritom, kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile međugodišnji rast proizvodnje u periodu januar-maj iznosi 1,92 procentnih poena", kaže se u biltenu.

Bloomberg

Najveća opasnost po održivost srpskog izvoznog rasta dolazi sa adrese najvećeg spoljnotrgovinskog partnera - Nemačke. Analiza MAT-a upozorava da industrijski sektor evrozone ne prolazi kroz prolaznu, cikličnu krizu, već kroz duboku strukturnu krizu, dok su najveća izvozna tržišta za ovdašnje kompanije koje posluju u okviru oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica Italija i upravo Nemačka.

Najbolji dokaz za to je najava masovnih otpuštanja u Volkswagenu, gde se planira ukidanje do 100.000 radnih mesta i gašenje četiri fabrike do 2030. godine. Dosadašnji nemački ekonomski model, zasnovan na jeftinim ruskim energentima, robusnom kineskom tržištu i svetskim lancima snabdevanja, trajno je narušen. "Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno je na 6,6 odsto (nešto preko tri miliona ljudi je nezaposleno), najviša u poslednjih 12 godina, što direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost."

Za srpske izvoznike koji su pozicionirani kao dobavljači u evropskim lancima snabdevanja, ovo predstavlja ozbiljno upozorenje. Ako nemački automobilski i mašinski giganti smanjuju narudžbine i odlažu investicije pod pritiskom visokih troškova i zelene tranzicije, granica rasta srpskog izvoza mogla bi biti značajno ograničena u mesecima koji dolaze.

Kočničar prerađivačkog sektora više nije pančevačka rafinerija, nego smederevska železara

Još jedan važan doprinos prerađivačkoj proizvodnji - ili izostanak negativnog uticaja - došao je iz oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte, koja je direktno vezana za Rafineriju u Pančevu. Već smo rekli da je taj segment ove godine imao pad izvoza, a kad je reč o proizvodnji, ona je u tom segmentu takođe opala, i to za 4,4 odsto međugodišnje, ali ako se pogleda samo poslednji mesec (maj), situacija je dosta pozitivnija - očitan je međugodišnji rast proizvodnje od 13,8 odsto.

"Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali je i privremena normalizacija njene proizvodnje imala izrazito pozitivan efekat na dinamiku Prerađivačkog sektora. Njen pozitivan doprinos majskom međugodišnjem rastu od 1,4 odsto iznosi velikih 1,17 procentnih poena. Posredno je opet zaslužna i za rast Proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda koje su dodale još 0,87 procentnih poena", kažu autori.

Kako zaključuju, proizvodnja koksa i derivata nafte više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora - sada je to jedna druga oblast, koja je, uzgred budi rečeno, takođe uslovljena eksternim ograničenjima. Reč je o proizvodnji osnovnih metala. Iako je u prvih pet meseci proizvodnja osnovnih metala bila treća na listi prerađivačkih oblasti po vrednosti izvoza, brinu novi propisi za izvoz ovih proizvoda u Evropsku uniju (EU) koji su drastično pooštreni od 1. jula. To se već odrazilo na proizvodnju osnovnih metala koja je u prvih pet meseci pala za 11,5 odsto.

"Različiti oblici protekcionističkih mera EU značajno otežavaju i proizvodnju u Železari Smederevo", napominje se u MAT-u. Podsetimo, toj železari, kojom upravlja kineski HBIS, ranije ove godine ponovo je stigla loša vest iz EU. Pogon, naime, već posluje pod ograničenjima zbog kvota koje je EU uvela 2019, radi zaštite svojih čeličana od jeftinog uvoza iz Kine, a ovog puta je najavljena carina od 50 odsto od 1. jula (umesto dosadašnjih 25 odsto) na čelik koji premašuje količine propisane kvotama. Uz to, EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota (umesto dosadašnjih oko 820.000 tona, limit za bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU smanjen je na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina proizvodnje železare).

Depositphotos

"Nova pravila donose i strožu kontrolu porekla. Uvedena je obaveza podnošenja podataka o tome gde je čelik prvi put istopljen i liven. Cilj ove mere Brisela je da spreči kineske i druge kompanije da koriste fabrike u trećim zemljama (poput Srbije) za zaobilaženje barijera, što stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru koja je u kineskom vlasništvu", ocenjuju autori.

EU ostaje glavni trgovinski partner Srbije

Spoljnotrgovinska robna razmena je tradicionalno najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine skoro 60 odsto ukupne razmene u prvih pet meseci 2026.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značajnosti robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 13,2 odsto. Kina je drugoplasirana, sa udelom od 11 odsto. Uvećan je i udeo Italije, sa prošlogodišnjih 6,2 na trenutnih 7,7 odsto.

"S druge strane, verovatno, zbog agresivne tarifne politike koja se vodi u Beloj kući smanjen je udeo SAD (sa 2,1 odsto na 1,8 odsto). Za 0,5 procentnih poena smanjena je razmena i sa Ruskom Federacijom, ali i nešto više sa BiH (za 1,2 procentnih poena), Mađarskom (za 0,9 procentnih poena) i Kazahstanom (za 0,4 procentnih poena)", nabraja MAT.

Makroekonomske analize i trendovi, jul 2026.

Očekivano, najveći suficit Srbija ostvaruje sa zemljama iz neposrednog okruženja. "Međutim, interesantno da je od početka 2026. u razmeni sa nekima od njih došlo do redukcije suficita (sa Bugarskom za 45 odsto, Severnom Makedonijom za 13 odsto, sa Crnom Gorom za 4,7 odsto), dok u razmeni sa Rumunijom ove godine beležimo deficit od 208,2 miliona evra (lane, u istom periodu, imali smo suficit od 154,1 milion)."

Istovremeno je značajno uvećan suficit sa BiH (za 124,8 odsto), dok je prvi put zabeležen, usled izvoza automobila, i suficit u razmeni sa Italijom (od 72,6 miliona evra; lane, u istom periodu, zabeležen je deficit od 324,7 miliona evra), podseća MAT.