IT usluge i dalje motor srpskog izvoza, SAD glavno tržište

Srbija već godinama ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni usluga, pre svega zahvaljujući izvozu informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), koje su i ove godine ostale njen najvažniji izvozni adut. Najveće tržište za domaće IT kompanije i dalje su Sjedinjene Američke Države, dok predstavnici industrije ocenjuju da će dalji rast zavisiti od prelaska sa tradicionalnog autsorsinga na razvoj sopstvenih proizvoda i rešenja.

U prva četiri meseca ove godine IKT usluge činile su gotovo trećinu ukupnog izvoza usluga Srbije, sa vrednošću od 1,5 milijardi evra, dok je ukupan izvoz usluga iznosio 4,9 milijardi evra. Suficit u razmeni IKT usluga dostigao je 1,1 milijardu evra.

U istom periodu u SAD su izvezene usluge vredne 753 miliona evra, pri čemu su dve trećine činile upravo IKT usluge.

Izvoz IKT usluga beleži kontinuirani rast već dve decenije. Njihova vrednost povećana je više od 30 puta, a od 2010. godine Srbija u toj oblasti ostvaruje suficit u razmeni sa svetom, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Prošle godine postignut je i novi rekord. Izvoz IKT usluga dostigao je 4,552 milijarde evra, 10 odsto više nego godinu ranije, uz udeo od oko 30 odsto u ukupnom izvozu usluga, koji je iznosio 15,2 milijarde evra.

 SAD ostaju ključni partner

U Srpskoj IT Asocijaciji (SITA), koja okuplja vodeće domaće i međunarodne tehnološke kompanije, ističu da "tehnologija predstavlja najčvršći ekonomski most između Srbije i SAD".

"Oko 90 odsto ukupnog izvoza IT usluga iz Srbije usmereno je direktno na tržište SAD", kaže za Bloomberg Adriju direktor SITA Marko Vučetić.

Prema njegovim rečima, domaće kompanije nisu konkurentne zato što su najjeftinije, već zato što nude kvalitetne inženjerske timove, dobro poznaju poslovne procese, imaju iskustvo u radu sa globalnim klijentima i tehničku ekspertizu 

"Veliki broj inženjera radi po međunarodnim standardima i lako se uključuje u razvojne timove američkih kompanija", kaže Vučetić. Dodaje da će naredni period biti ključan za očuvanje dosadašnjeg rasta, ali smatra da je to moguće uz strateški razvoj sektora i prelazak na naprednije poslovne modele.

Od autsorsinga ka razvoju proizvoda

Prema podacima SITA, oko 90 odsto srpskog izvoza IT usluga i dalje čine računarske usluge, koje obuhvataju razvoj složenog softvera, IT konsalting, integraciju sistema, sajber-bezbednost i upravljanje bazama podataka. Telekomunikacione i informacione usluge čine manji deo izvoza, ali beleže stabilan rast.

Srpski IT sektor i dalje se u velikoj meri oslanja na autsorsing, odnosno razvoj softvera po narudžbini, koji prema procenama čini oko 80 odsto ukupnog izvoza.

Cilj je širenje na nova tržišta

Iako SAD ostaju daleko najvažnije tržište, u industriji ističu da je jedan od strateških prioriteta diverzifikacija izvoza.

Poseban potencijal vide u nordijskim zemljama, koje karakterišu visok stepen digitalizacije i velika tražnja za naprednim softverskim rešenjima. Kao važna tržišta Vučetić izdvaja Nemačku, Švajcarsku i Veliku Britaniju, posebno u oblastima automobilske industrije, finansijskih tehnologija i logistike.

Potencijal postoji i u Aziji, naročito u segmentima pametnih gradova, elektronske uprave i primene superračunara.

IT i dalje nosi suficit u razmeni usluga

Dominacija IKT sektora ogleda se i u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni usluga.

Srbija od 2011. godine kontinuirano ostvaruje suficit u razmeni usluga, koji je najveći bio 2023. godine i iznosio 3,1 milijardu evra. Posle toga usledio je pad, ali je suficit i dalje višestruko veći nego tokom druge decenije ovog veka, kada se merio stotinama miliona evra.

Posle slabljenja tokom 2024. i 2025, ove godine ponovo se beleži rast. U prva četiri meseca suficit u razmeni usluga iznosio je 923 miliona evra, što je 17,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U istom periodu ukupan izvoz usluga povećan je za 3,8 odsto, na 4,9 milijardi evra, dok je uvoz porastao jedan odsto, na četiri milijarde evra.

Ministarstvo finansija očekuje da rast izvoza usluga bude nastavljen i naredne godine, uz doprinos turizma, ugostiteljstva i saobraćaja zbog održavanja EXPO 2027.

Kako su pozicionirane druge usluge

Posle IKT sektora, najveći deo srpskog izvoza usluga čine ostale poslovne usluge, koje obuhvataju istraživanje i razvoj, profesionalno savetovanje i tehničke usluge povezane sa trgovinom.

Geografski posmatrano, posle SAD najveća izvozna tržišta za usluge bile su Nemačka i Velika Britanija. U Veliku Britaniju dominirao je izvoz IT usluga, dok su u Nemačku najveći deo činile ostale poslovne usluge.

 

Na strani uvoza, najveći pojedinačni sektor je turizam, dok su IT usluge druge po vrednosti. U prva četiri meseca uvezeno je IT usluga za 777 miliona evra, nešto manje nego godinu ranije, kada je taj iznos bio 812 miliona evra.

 Srbija je najviše usluga nabavila iz Grčke, u vrednosti od 360 miliona evra, pri čemu je čak 92 odsto činio turizam. Slede Nemačka i Švajcarska, iz kojih Srbija najviše uvozi poslovne i transportne usluge.

Turizam ostaje najveći izvor deficita

Dok IT sektor godinama generiše visok suficit, turizam ostaje oblast u kojoj Srbija beleži najveći deficit.

U prva četiri meseca ove godine izvoz turističkih usluga iznosio je 800 miliona evra, dok je njihov uvoz dostigao 1,402 milijarde evra, što znači da je deficit iznosio 602 miliona evra. Turizam je činio 35 odsto ukupnog uvoza usluga.

Bojan Stanić, zamenik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ocenjuje da će deficit u turizmu verovatno ostati dugoročna karakteristika, pre svega zbog činjenice da veliki broj građana letuje u inostranstvu.

Istovremeno, prostor za rast vidi u razvoju kongresnog, zdravstvenog i poslovnog turizma, uz jačanje Beograda kao regionalnog poslovnog centra i dalji razvoj Novog Sada, banjskog i drugih specifičnih oblika turističke ponude.