Stellantis pogurao srpski izvoz, deficit prema EU prepolovljen

Stellantisova fabrika u Srbiji snažno je pogurala domaći izvoz u prvih sedam meseci godine, kada je izvoz motornih vozila i prikolica skočio za 50,6 odsto. Ukupan izvoz porastao je gotovo dvostruko brže od uvoza, što je smanjilo trgovinski deficit, dok su među tržištima sa najvećim rastom prednjačile Italija i Grčka.

 

Spoljnotrgovinska robna razmena od januara do jula iznosila je 5,47 biliona dinara, odnosno 46,6 milijardi evra, tj. 6,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Izvoz je porastao za 8,8 odsto, na 21,09 milijardi evra, odnosno oko 2,47 biliona dinara, dok je uvoz povećan za 4,4 odsto, na 25,5 milijardi evra, odnosno oko tri biliona dinara.

 

 

Od leta 2023. vrednost robnog izvoza stabilno raste, uz prosečne mesečne priraštaje od oko dvadeset miliona evra, navodi se u septembarskom izdanju "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT). U prvih pet meseci ove godine, dodaje se, ti priraštaji bili su i dvostruko veći - od maja do jula vrednost trenda izvoza stabilizovala se na oko tri milijarde evra mesečno. "U periodu januar-jul 2026. oko 82,7 odsto robnog uvoza pokriveno je izvozom, što je bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije, kada je ovaj količnik iznosio 79,4 odsto."

 

Oštar pad izvoza energije

Energija je od početka godine do kraja jula zabeležila oštar pad izvoza od 35,3 odsto, sa 89 na 57,6 milijardi dinara (oko 490,84 miliona evra), dok je uvoz porastao za 3,2 odsto, sa 321,5 na 331,8 milijardi dinara (oko 2,83 milijarde evra). Zbog toga je trgovinski deficit u ovom sektoru produbljen sa 232,5 na 274,2 milijarde dinara.

 

 

Ni podaci samo za jul nisu bili povoljni za energetiku. Izvoz energije pao je sa 10,5 na 8,3 milijarde dinara (oko 70,73 miliona evra), odnosno za 20,5 odsto, dok je uvoz smanjen za 0,6 odsto, sa 35,7 na 35,5 milijardi dinara (oko 302,51 milion evra). To je deficit povećalo sa 25,2 na 27,1 milijardu dinara, odnosno na čak 230,93 miliona evra. Kod intermedijarnih proizvoda izvoz je u julu porastao za 0,4 odsto, dok je uvoz skočio za 5,6 odsto. Zbog toga je ovaj sektor iz prošlogodišnjeg suficita od 0,9 milijardi dinara prešao u deficit od 6,6 milijardi dinara (oko 56,24 miliona evra).

 

 

"Zanimljivo je da energija beleži relativno povoljan spoljnotrgovinski rezultat. Uvoz ove namenske kategorije u prvih sedam meseci ove godine povećan je za 82,4 miliona evra, odnosno tri odsto, u odnosu na isti period 2025. godine. Ipak, na širenje deficita u razmeni Energije znatno više je uticao pad izvoza", navodi se u septembarskom MAT-u.

Iza ovih podataka krije se početak primene evropskog CBAM mehanizma (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) od 1. januara 2026. godine, zbog čega je drastično smanjena konkurentnost struje iz srpskih termoelektrana na tržištu EU. To za domaću privredu znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i struja - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika. 

Skok izvoza motornih vozila za skoro 50 odsto

Kako navodi MAT, Prerađivačka industrija u prvih sedam meseci ove godine ima ubedljivo najveći međugodišnji prirast izvoza. Prerađivačka industrija, kao jedan od ključnih delova domaće privrede, u julu je povećala izvoz za 11,3 odsto, na 321,9 milijardi dinara (oko 2,74 milijarde evra), dok je uvoz porastao za sedam odsto, na 338,6 milijardi dinara, odnosno oko 2,89 milijardi evra. Ovaj sektor činio je čak 89,8 odsto ukupnog izvoza Srbije u julu, navodi se u izveštaju RZS.

Od januara do jula, prerađivačka industrija je izrazito rasla, ostvarivši povećanje izvoza od 9,5 odsto na 2,12 milijardi dinara, odnosno približno 18,57 miliona evra, uz nešto umereniji rast uvoza od 7,3 odsto. Taj sektor doneo je čak 88 odsto ukupnog izvoza zemlje u prvih sedam meseci 2026.

 

 

Posebno se izdvojila proizvodnja motornih vozila i prikolica, zahvaljujući Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, gde je proizvodnja ponovo pokrenuta početkom prošle godine. Izvoz te grane u julu skočio je za 46 odsto, sa 37,9 na 55,4 milijarde dinara (oko 472,09 miliona evra), dok je uvoz komponenata i vozila povećan za 64,9 odsto, sa 21,4 na 35,3 milijarde dinara (oko 300,81 milion evra). Udeo te grane u ukupnom izvozu Srbije porastao je na 15,5 odsto.

U prvih sedam meseci ove godine, izvoz motornih vozila i prikolica povećan je za 50,6 odsto, sa 253,2 na 381,3 milijarde dinara (oko 3,25 milijardi evra). Uvoz je porastao za 39,9 odsto, sa 139,7 na 195,5 milijardi dinara (oko 1,67 milijardi evra), dok je suficit povećan sa 113,5 na 185,8 milijardi dinara (oko 1,58 milijardi evra). Udeo ove grane u ukupnom izvozu zemlje dostigao je 15,4 odsto.

Rudarstvo od početka godine napredovalo, u julu palo

Rudarstvo je u prvih sedam meseci imalo snažan rast izvoza od 31,5 odsto, pre svega zahvaljujući eksploataciji ruda metala, čiji je izvoz povećan sa 130,7 na 169,5 milijardi dinara (oko 1,44 milijarde evra). Takođe, uvoz rudarstva smanjen je za 5,8 odsto. Zbog toga je deficit sektora smanjen sa 95,3 na 39,9 milijardi dinara (oko 340 miliona evra).

 

 

U julu je, međutim, rudarstvo zabeležilo pad. Izvoz je smanjen za 22,4 odsto, dok je uvoz pao za 23,6 odsto. Pad izvoza ruda metala sa 20,1 na 14,8 milijardi dinara (oko 126,12 miliona evra) i smanjenje uvoza sirove nafte i prirodnog gasa sa 19,6 na 15,7 milijardi dinara (oko 133,79 miliona evra) najviše su uticali na ova kretanja. Ipak, zbog većeg pada uvoza, deficit rudarstva smanjen je sa 3,8 na 2,7 milijardi dinara, odnosno oko 23 miliona evra.

Podsetimo, rudarstvo u Srbiji se nalazi na prelomnoj tački. Sektor je prošle godine ostvario petinu ukupnog neto dobitka domaće privrede, ali podaci ukazuju na to da je trenutni model ekspanzije iscrpljen, nakon što je više godina ova grana bila pokretač srpske ekonomije. Međutim, glavni igrač je kineski rudarski gigant Zijin, čije dve kompanije na istoku Srbije već neko vreme važe za jedne od firmi sa najvećom neto dobiti u Srbiji. 

Izvoz đubriva i minerala skočio skoro 200 odsto

Među pojedinačnim grupama proizvoda posebno se izdvojio izvoz povrća i voća, koji je u prvih sedam meseci porastao za 19,6 odsto, sa 74,3 na 88,9 milijardi dinara, odnosno oko 757,56 miliona evra. Uvoz je povećan za 3,7 odsto, pa je suficit više nego udvostručen, sa 11,2 na 23,4 milijarde dinara (oko 199,4 miliona evra).

Izvoz šećera, proizvoda od šećera i meda smanjen je za 18 odsto, dok je uvoz pao za 13,3 odsto. Deficit je zbog toga blago smanjen, sa 2,8 na 2,7 milijardi dinara, tačnije oko 23 miliona evra.

 

 

Izvoz kafe, čaja, kakaoa, začina i proizvoda od njih smanjen je za 15,9 odsto, dok je uvoz pao za 7,5 odsto. Deficit je tako povećan sa 18,8 na 19,3 milijarde dinara (oko 164,46 miliona evra).

Sirova đubriva i minerali zabeležili su rast izvoza od čak 184,7 odsto, sa 2,2 na 6,3 milijarde dinara (oko 53,69 miliona evra), dok je uvoz povećan za 31,5 odsto, sa 9,2 na 12,1 milijardu dinara (oko 103,11 miliona evra). Zanimljivo je da je kao glavni generator trajno višeg rasta cena poljoprivrednih inputa u Srbiji izdvojeno upravo tržište mineralnih đubriva. Naime, poskupljenje đubriva u Srbiji je tokom 2022. bilo enormnih 260 odsto, a ukupno povećanje cena mineralnih đubriva od 2020. do 2025. godine u Srbiji iznosilo je oko 95 odsto.

Nasuprot tome, najveći pad izvoza od početka godine, prema MAT-u, imale su sledeće proizvodnje:

• Saobraćajnih sredstava, 33,1 odsto;

• Duvanskih proizvoda, 10,8 odsto;

• Proizvodnja koksa i derivata nafte, 13,6 odsto;

• Proizvodnja kože i proizvoda od kože, sedam odsto;

• Proizvodnja odevnih predmeta, 4,6 odsto.

Evropska unija ostaje glavno tržište

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije najveća je sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije čine 58,6 odsto ukupne razmene. EU je od početka godine do kraja prošlog meseca ostala ubedljivo najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Izvoz robe u zemlje EU porastao je za 10,7 odsto, dok je uvoz povećan za 4,6 odsto. Zahvaljujući bržem rastu izvoza, deficit Srbije u trgovini sa EU smanjen je sa 161,3 na 83,3 milijarde dinara (oko 709,84 miliona evra).

 

 

Značajan rast zabeležen je i u trgovini sa zemljama Bliskog i Srednjeg istoka. Izvoz je povećan za 37,4 odsto, sa 28,4 na 39,1 milijardu dinara (oko 333,19 miliona evra), dok je uvoz porastao za 14,9 odsto. Deficit je tako smanjen sa 8,4 na 3,2 milijarde dinara, tačnije oko 27,27 miliona evra.

Italija među tržištima sa najvećim rastom izvoza

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, navodi RZS. Nemačka je, ipak, kao država na koju se oslanja većina Adria regiona, i u novim podacima bila jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije. Inače, u ovoj evropskoj državi već neko vreme vlada ekonomska kriza, mada izvoz i dalje ne popušta. Nemačka je, ipak, kao država na koju se oslanja većina Adria regiona, i u novim podacima bila jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije. 

 

 

Posebno snažan rast izvoza Srbija je imala u trgovini sa Italijom. Izvoz je u prvih sedam meseci povećan za 52,8 odsto, sa 143,0 na 218,5 milijardi dinara (oko 1,86 milijardi evra), dok je uvoz porastao za osam odsto, sa 190,8 na 206,1 milijardu dinara (oko 1,76 milijardi evra). Srbija je tako iz prošlogodišnjeg deficita prešla u suficit od 12,4 milijarde dinara (oko 105,67 miliona evra), zahvaljujući proizvodnji i izvozu "fiat grande pande", koja se iz Srbije direktno izvozi u Italiju a odatle dalje.

"Prvi put je, usled povećanog izvoza automobila, zabeležen i suficit u razmeni sa Italijom, u iznosu od 105,2 miliona evra. U istom periodu lane Srbija je sa Italijom beležila deficit od 408,2 miliona evra", navodi MAT.

Izvoz u Grčku takođe je povećan, za 74,1 odsto, sa 24,2 na 42,2 milijarde dinara (oko 359,61 milion evra), dok je uvoz porastao za 3,3 odsto, sa 38,8 na 40,1 milijardu dinara (oko 341,71 milion evra). Srbija je tako deficit iz prethodne godine preokrenula u suficit od 2,1 milijardu dinara (oko 17,9 miliona evra).

Inače, Grčka iz Srbije najviše uvozi prehrambene proizvode. To su, pre svega, sladoled, pivo, kukuruz, stočna hrana i sveže povrće. Tu je, takođe, i đubrivo.

Sa Španijom je izvoz povećan za 50,4 odsto, sa 32,2 na 48,5 milijardi dinara (oko 413,29 miliona evra), dok je uvoz porastao za 4,8 odsto, sa 46,3 na 48,6 milijardi dinara (oko 414,14 miliona evra). 

Izvoz u Francusku porastao je za 27,8 odsto dok je uvoz smanjen za 11 odsto. Deficit je tako smanjen sa 29,3 na 2,4 milijarde dinara, tačnije oko 20,45 miliona evra.

Izvoz u Ukrajinu povećan je za 80,7 odsto, sa 12,1 na 21,8 milijardi dinara ili oko 185,77 miliona evra, dok je uvoz porastao za 12,1 odsto. Trgovinski saldo je tako prešao iz deficita od 1,8 milijardi dinara u suficit od 6,2 milijarde dinara (oko 52,83 miliona evra).

CEFTA drugi najvažniji partner

Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije su zemlje CEFTA, a suficit u trgovini sa zemljama CEFTA uglavnom je rezultat izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, kao i električnih mašina i aparata. Izvoz je iznosio 2.823 miliona evra, odnosno oko 331,28 milijardi dinara, a uvoz 908,8 miliona evra ili oko 106,65 milijardi dinara, uz suficit od 1.913 miliona evra, odnosno oko 224,49 milijardi dinara.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit Srbija ostvaruje sa zemljama iz neposrednog okruženja. Među njima su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Značajan suficit ostvaren je i u trgovini sa Nemačkom, Bugarskom i Velikom Britanijom.

Najveći deficit Srbija ima u trgovini sa Kinom, pre svega zbog visokog uvoza telefona za mrežne stanice. Slede deficit u trgovini sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom.