Srpski izvoz porastao u prvom kvartalu, podstaknut prodajom 'fiat grande pande'

Spoljnotrgovinska razmena Srbije je povećana za 3,3 odsto na više od 19 milijardi evra u odnosu na prvi kvartal prošle godine, uz deficit koji znatno smanjen, pre svega zbog manjeg uvoza energije. U tom periodu, izvoz je porastao za 7,1 odsto, a suficit je ostvaren u razmeni sa Italijom, prvi put posle dužeg vremena, uglavnom zahvaljujući izvozu automobila, dok je sa Nemačkom, glavnim spojnotrgovinskim partnerom, povećan. 

Izvoz je porastao na 8,713 milijardi evra dok je uvoz blago porastao za 0,3 odsto na 10,314 milijardi evra. Deficit je smanjen za 25,4 odsto ili 547 miliona evra u odnosu na prvi kvartal prošle godine, i to na 1,601 milijardu evra, navedeno je majskom izdanju broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Srbija je znatno uvećala suficit u razmeni sa Nemačkom koji je u prva tri meseca ove godine porastao za 12,9 odsto na 92 miliona evra. Suficit je zabeležen i u razmeni sa Italijom od 85,3 miliona evra, dok je prošle godine u prvom kvartalu  zabeležen deficit od 233,4 miliona evra.

Srbija najveći suficit tradicionalno ostvaruje sa zemljama regiona, ali je u prva tri meseca 2026. taj suficit blago smanjen sa Severnom Makedonijom za 10,4 odsto i Crnom Gorom za 5,7 odsto.

 

 

U prvom kvartalu ove godine povećana je pokrivenost uvoza izvozom, koji je pokrivao oko 84,5 odsto uvoza, dok je godinu dana ranije pokrivao 79,1 odsto uvoza.

"Analiza trendova pokazuje da od leta 2023. vrednost robnog izvoza stabilno raste, sa prosečnim mesečnim povećanjem od oko 23 miliona evra. U prvom tromesečju 2026. taj rast je bio znatno veći i iznosio je oko 61 milion evra mesečno", navodi se u izveštaju.

Vozila učestvovala sa 15,6 odsto u izvozu

Rastu robnog izvoza najviše je doprinela prerađivačka industrija sa udelom od 87,8 odsto. Drugi po značaju je sektor rudarstva sa učešćem od 7,1 odsto i kumulativnim rastom izvoza od 25,4 odsto. S druge strane, izvoz električne energije i poljoprivrednih proizvoda je u prvom kvartalu ove godine smanjen.

Izvoz prerađivačkog sektora je u prvom kvartalu porastao 9,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine i u martu imao međugodišnji rast od 18,6 odsto. Tom rastu je sa udelom od 86,9 odsto najviše je doprinelo povećanje izvoza motornih vozila i prikolica.

 

 

U prvom kvartalu ove godine je izvezeno motornih vozila i prikolica u vrednosti od 1,358 milijardi evra, što čini 15,6 odsto ukupnog izvoza. Glavna tržišta su bila Italija i Nemačka.

U majskom broju MAT-a se navodi da je rastu proizvodnje u tom sektoru doprinelo pokretanje proizvodnje električnog modela automobila Fiat Grande Panda u fabrici FCA Srbija u Kragujevcu početkom prošle godine. Proizvodnja u tom sektoru beleži i tekući i međugodišnji rast, pri čemu je u martu 2026. rast iznosio 52,7 odsto, a trenutni nivo proizvodnje je znatno viši nego prethodne godine, dodaje se u izveštaju.

Osim motornih vozila i prikolica, izvozu su doprineli i sektor osnovnih metala, proizvodi od gume i plastike, prehrambeni proizvodi i električna oprema. S druge strane, pad izvoza je zabeležen kod drugih saobraćajnih sredstava, duvanskih proizvoda, koksa i derivata nafte, kao i kože i kožnih proizvoda.

Izvoz koksa i naftnih derivata se smanjio za 20,2 miliona evra ili 20 odsto. 

Istovremeno, Srbija je manje uvozila energiju u odnosu na prvi kvartal prošle godine, što je znatno doprinelo smanjenju deficita na početku godine. Udeo energije u ukupnom uvozu je bio 11,4 odsto, ali je uvoz energije pao za 19,7 odsto, odnosno za 287,7 miliona evra.

Kada je reč o izvozu i uvozu usluga u novom broju MAT-a su izneti podaci za januar i februar. Suficit po osnovu međunarodne trgovine uslugama iznosio je 546,6 miliona evra, odnosno porastao je za 8,5 miliona evra ili 1,6 odsto. Na pozitivan saldo po osnovu trgovine uslugama najviše je uticao izvoz usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacijskih usluga koji je u prva dva meseca ove godine iznosio 713,4 miliona evra, što je rast od 0,6 odsto ili četiri miliona evra.

Smanjena razmena sa SAD

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije su i dalje zemlje EU sa udelom od 59,2 odsto u ukupnoj razmeni. Nemačka je najveći partner sa udelom od 13,2 odsto, dok je Italija na trećem mestu sa 7,9 odsto. Udeo Nemačke u spoljnotrgovinskoj razmeni se nije u većoj meri promenio dok se udeo Italije se povećao sa šest odsto prošle godine.

 

 

Kina je drugi spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom od 11,4 odsto, dok je početkom prošle godine njen udeo bio 10,7.

Udeo SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni je pao sa 2,2 odsto na 1,5 odsto, što je, kako se navodi, verovatno posledica agresivne carinske politike te zemlje.