Srpski izvoz u Nemačku predvode nemačke firme i njihovi visokosofisticirani proizvodi iz sektora mobilnosti, elektronike i mašinstva. Tako je izvoz samo sektora mobilnosti od 2015. do 2023. godine porastao za 300 odsto, dostigavši vrednost od 2,6 milijardi evra, što je 57 odsto ukupnog izvoza Srbije u tu zemlju, pokazuje analiza Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) koju su uradili za Nemačko-srpsku privrednu komoru (AHK).
U kompanijama sa pretežno nemačkim kapitalom, koje posluju u Srbiji, proizvode se ključni poluproizvodi kao što su setovi izolovanih žica, električni motori i delovi za mobilnost, koji se integrišu u nemačke automobilske i industrijske lance snabdevanja. U CEVES-u su naglasili da su srpske kompanije, uz nemačke investicije, uspešno ušle u ovaj lanac vrednosti, sa značajnim doprinosima u mašinskoj obradi metala i proizvodnji gumenih delova, što pokazuje dubinu i konkurentnost ovog sektora.
"Srpski izvoz se na nemačkom tržištu pokazao kao veoma konkurentan. To znači da smo osvajali tržišno učešće i da je ono uvek raslo", istakla je Kori Udovički, osnivač CEVES-a.
Opširnije
Dvocifren rast spoljnotrgovinske razmene Srbije
U prvih pet meseci ove godine, izvoz iz Srbije porastao je za 10.2 odsto, a uvoz za 11,5 odsto, pokazuje mesečni izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS)
30.06.2025
Srbija najviše izvozi u Nemačku, a uvozi iz Kine
Najveći izvoz država je imala sa Nemačkom - 945,9 miliona evra, na drugom mestu nalazi se Bosna i Hercegovina - 498,7 miliona evra, a na trećem je Kina sa 470,9 miliona evra
30.04.2025
Srbija prvi put ima trgovinski suficit sa Nemačkom
Srbija prvi put za 20 godina ima trgovinski suficit sa Nemačkom u koju je u 2024. izvezla robu vrednu 4,6 milijardi evra, istakao je predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić.
24.06.2025
Stranci pažljiviji u investiranju, ali nisu otkazali projekte planirane za Srbiju
U Savetu stranih investitora (FIC) kažu da nema naznaka da su pojedine kompanije odustale ili odložile ulaganje u Srbiju.
26.05.2025
Inače, Srbija prvi put za 20 godina ima trgovinski suficit sa Nemačkom, u koju je u 2024. izvezla robu vrednu 4,6 milijardi evra, istakao je nedavno predsednik AHK i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić.
Dok se globalna trgovina suočavala sa padom od 4,5 odsto tokom 2023. godine, a ukupna trgovinska razmena Nemačke smanjila za 3,3 odsto, bilateralna razmena Srbije i Nemačke nastavila je da raste i u nepovoljnim uslovima, beležeći skok od 11,1 odsto, na ukupno 9,37 milijardi evra, pokazala je analiza CEVES-a. Ovaj uzlazni trend se nastavio i u 2024, doduše usporenije – po stopi od sedam odsto.
Uprkos razlici u ekonomskim kapacitetima, Srbija i Nemačka ostaju ključni partneri. Inače, Srbija ima veliku dijasporu u Nemačkoj, odakle dolazi i najviše doznaka. Tako je, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), iz Nemačke u 2024. stiglo 25 odsto doznaka. Na drugom mestu je Švajcarska - 12 odsto, a zatim Austrija - devet odsto. S obzirom na to da je u 2024. ukupan iznos doznaka bio 4.898 miliona evra, iz Nemačke se slilo oko 1.224 miliona evra.
"Iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi, a za Srbiju od izuzetnog značaja", ocenila je Udovički. "Verujem da je i sada, kada je Nemačka u procesu privrednog restrukturiranja, a Srbija traži novi model rasta, moguće pronaći formule za dalje produbljivanje saradnje."
Nemačke firme kao što su ZF, Bosch i Continental postepeno su povećavale tehničku i poslovnu sofisticiranost svojih pogona u Srbiji.
"Bosch je počeo sa brisačima, a danas ima izvozni centar. Continental je započeo sa gumama, a sada poseduje razvojni centar. ZF ima izuzetno sofisticiranu proizvodnju za električna vozila", navodi Udovički.
Srbija je i za prva tri meseca 2025. godine ostvarila najveći izvoz sa Nemačkom, vredan 945,9 miliona evra, a srpski izvozni proizvodi na nemačkom tržištu ostvaruju zapaženo tržišno učešće.
"Na primer, motori i generatori za vozila i njihovi delovi danas čine šest odsto nemačkog tržišta, sa izvozom vrednim 714 miliona evra, što je više i od kablovskih setova koji su dugo dominirali i čija je vrednost oko 600 miliona evra", objašnjava ona.
Srpski proizvođači danas učestvuju i u izradi železničkih i tramvajskih vozila, pokrivajući 7,3 odsto nemačkog tržišta ovih proizvoda. Među izvoznicima su i firme poput Siemensa.
Srpska industrija uz nemačku tehnologiju
"Složenost, odnosno sofisticiranost proizvoda koji se prave u Srbiji se povećava", ističe Udovički.
Ovaj trend nije ograničen samo na auto-industriju. Srbija beleži sve značajniji izvoz i u oblastima mašinske obrade metala, gume i plastike, električnih komponenti, pumpi, medicinskih uređaja i turbopropelera, pri čemu posebno veliki doprinos daju mala i srednja preduzeća.
Iako nemački kapital nije dominantan u prehrambenom sektoru, ističe Udovički, srpski proizvodi kao što su sirupi, džemovi i smrznuto voće takođe nalaze svoje mesto na nemačkom tržištu, iako uz sporiji rast.
U sektoru hemikalija i farmacije, učešće srpskog izvoza u Nemačku se utrostručilo u poslednjoj deceniji, uz ključne kompanije poput Henkela i Hemofarma. "Slično važi i za oblast plastike i gume, gde je učešće takođe skoro utrostručeno."
Nemačke investicije – oslonac srpskog izvoza
Nemačka je među najznačajnijim stranim investitorima u Srbiji, sa oko 10 odsto ukupnih stranih direktnih investicija (SDI) i preko 80.000 zaposlenih. Njihove firme učestvuju sa 16 odsto u ukupnom izvozu Srbije, što ukazuje na snažan izvozni impuls koji ove kompanije generišu.
Među najnovijim investitorima su Hansgrohe, Bizerba i Haix, "čime se potvrđuje poverenje u dugoročni potencijal Srbije kao centra za evropsko snabdevanje".
"Nemačke firme konstantno premašuju proseke srpske privrede i po produktivnosti, izvoznim rezultatima i zaradama – u maloprodaji, BDP po zaposlenom je tri puta veći, dok su plate u mnogim sektorima više i do 60 odsto u poređenju sa prosekom zarada u Srbiji", navodi se u analizi CEVES-a.
Nemački investitori su prisutni u gotovo svim od 25 upravnih okruga u Srbiji, sa naročito visokim udelima u zapošljavanju u nerazvijenim regionima poput Topličkog (30 odsto) i Nišavskog. U Južnobanatskom okrugu one čine preko 25 odsto prihoda privrede i skoro 40 odsto bruto dodate vrednosti.
Okruzi sa visokom koncentracijom nemačkih firmi poput Severnobačkog, Sremskog i Rasinskog dosledno beleže viši nivo produktivnosti i plata.
"U Vršcu, na primer, Hemofarm sam generiše preko 70 odsto lokalnog BDP-a i 60 odsto prihoda. U 18 okruga, nemačke firme isplaćuju plate koje premašuju lokalni prosek za 60 odsto do 87 odsto, što ima merljiv uticaj na približavanje prihoda i životni standard. Njihovo učešće u regionalnim izvoznim rezultatima dodatno potvrđuje ključnu ulogu u jačanju spoljne konkurentnosti i industrijske modernizacije Srbije", ističe CEVES.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...